Balkanska kružna trka

 

Autor: Darko Savić-kapetan, Banja Luka

Tekst, foto i video materijal je autorsko delo. Navedeni putopis je odobren od strane autora i prenešen je u potpunosti bez korekcija i izmena sadržaja.

 

Još prošlog leta, dogovor je pao da ove godine krenemo malo do Crnog mora, kako bi istražili i okusili i taj deo Balkana. Ekipa za ovo putovanje, nekim slučajem opet ima 12 članova. 10 su članovi MK Istok a 2 su prijatelji kluba. Pripreme odavno završene, rezervacije smeštaja bookirane, po neki dinar ostavljen sa strane, volje i želje za putovanjem puni džepovi, dobro raspoloženje, sjajna (čak prevrela) vremenska prognoza… Sve je govorilo da mora biti dobro!

I bilo je! 🙂

Neke nove destinacije, Varna, Konstanca su na Crnom moru, a tu su i neka mesta koja smo obišli pre par godina. Jer, kako proći Transilvanijom a ne projuriti opet Transfagarašanom, ne obići dvorac Grofa Vlada….?

Nikako! 🙂

Ruta izgleda ovako, nekako 🙂

Polazak, prvi dan, 18.06.

Ako je neko možda imao dilemu, odakle se polazi, ovog puta potvrdjujemo naše opredelenje da je to lokacija kafe bara Zeppelin. Od uvek, pa na dalje i u buduće! 🙂

Svi smo tu, polazak oko 8,30 časova

Prva pauza je planirana u predgradju Brčkog, lokalitet zvani Bakarni lonac. Malo duža pauza i obilan doručak. Pred nama je ukupno oko 660 km puta do Negotina.

Grabimo koridorom do Kuzmina, potom autoputem do Jagodine, uz još jednu malo dužu pauzu u Beogradu. Vrućina je, tražimo hladovinu a potrebno je malo i gume i motore ohladiti.

U Jagodini se na kratko delimo. Imao sam veliku želju da ekipu povedem kod legendarnog čika Bože u Ribare, al momci odlučiše da produže do Ćuprije i priključe se bajkerima MK “Iron Bridge” koji su već uveliko dočekivali goste na svom moto skupu.

Čika Boža pripremio doček opasnim momcima al hladno pivo ostaje samo za naš razgovor. Lepo odmorih, ispričah se, napunih baterije i nakon više od sat prijatnog ćaskanja krenuh i ja da se prodružim ostalom delu ekipe na moto skupu.

Iron Bridge

Ćuprija, lepi mali gradić na obalama Morave, stari železni most i odmah kraj njega lokacija za održavanje moto skupa. Prethodnica me je već najavila da ću malo kasniti, i na ulazu u kamp, dobijam ulaznicu i lep poklon. Motora i bajkera sa svih strana.

Obala Morave pruža mogučnost osveženja, dobro druženje i razgledanje motora uz razmene kontakata i pozive da se opet vidimo.

Nas čeka put od 140 km do Negotina uz obaveštenje da je trasa od Ćuprije do Zaječara pravi izazov za bajkere. Uverili smo se u to. Fantastična trasa za predivnu vožnju i razgledanje tog djela Srbije kruzirajući pored Rtnja, Grze, Krivog vira, Gamzigrada pa sve do Zaječara. Da je bilo malo više vremena da sve te lepe destinacije obidjemo lagano i malo detaljnije. Put, sjajan.

Od Zaječara pa do Negotina ipak, čista suprotnost. Nema hvale za ovaj deo puta. Što bi mi rekli “plombe spadaju” . No, prvi dan je, nije strašno, nema velikog umora. Sa prvim mrakom stižemo u Negotin i vrlo lako nalazimo smeštaj u Vili DeLux koja može biti preporuka svim putnicima koji krenu na ovu stranu Srbije.

Veče uz priču i opuštanje pokraj bazena je bilo okrepljujuće.

Domaćini i vlasnici vile su učinili sve da se osećamo ugodno i prijatno. Svaka čast.

Bilo je to prvih 660 km. Noćenje sa doručkom je 20 € po osobi.

Drugi dan, 19.06.

Put do Crnog mora

Iskoristih priliku da uz prvo sunce prošetam malo Negotinom. Lepa varoš, uspavana još, ne uspeh naći mesto za jutarnju kafu, vraćam se u vilu. Doručak, kafa, razbudjivanje, pakovanje motora i nastavak puta ka Varni. Nakon brzog sipanja goriva, stižemo na granicu. Ipak grupa od 12 motora ne može preko granice proći bez malo dužeg zadržavanja. Idemo dalje. Pravac je Vidin, a odatle ka Montani pa istočno sve do Varne. Relacija Granica – Vidin je više nego očajna. Put opterećen vrlo frekventnim saobraćajem, kvalitet ravan nuli, iznenadne udarne rupe, zakrpe, druga oštećenja traže malo više koncentracije. Tek od Vidina možemo se malo opustiti i držati ritam naše kolone. Pravo uživanje u vožnji.

S obzirom da je vrlo vreo dan, pravimo češće pauze za odmor, točenje goriva i blago razgibavanje.
Jedna od tih pauza je u Ruskom Caru, kod Targovišta.

U večernjim satima stižemo u Varnu, Zlatni pjasci. Pronalazimo smeštaj. Brzo raspakivanje i opuštanje. Smještaj u vili Mari, iznad obale, odličan, a cijena 7,5 € po osobi za noć. Motori u garaži i dvorištu. Neće nam trebati barem jedan dan.

Drugi dan je završen sa oko 700 km iza nas.

Dan treči, 20.06.

Opuštanje i uživanje u Crnom moru.

Dan je kao izmišljen za kupanje i odmaranje na plaži. Nedaleko od smeštaja je centar Zlatni pjasci. Nalazimo tu svoju bazu i prepuštamo se čarima mora. Talasi prosto mame da im se suprotstavimo.

Vodeni sportovi umeju dobro da iscrpe kupače, a “kad si gladan nisi svoj” te nalazimo odličan restoran sa još boljom hranom 🙂

Moram priznati da je hrana vrlo ukusna, raznolika, a važan podatak je i da su cene vrlo pristupačne.

Dan četvrti, 21.06.

Prelazak u Rumuniju

Za danas nema mnogo putovanja. Maximalno nekih 140 km. Lagano se spremamo, odjavljujemo iz smještaja, doručak i put severa. Ruta vodi kraj mora. Pregledan i vrlo dobar. Reljef vrlo specifičan. Nekih 50 m od obale je pjesak i plaže su nastavljene jedna na drugu. U zaledju tih plaža su uzvisine koje nastavljaju žitnicama sve do centralne Bugarske. Prolazimo kroz šumu vetroelektrana kojih je po žitištima na sve strane.

Granični prelaz je zajednički. Bugarski i Rumunski carinici i granični policajci sede rame uz rame.

Prvo mesto iza granice je Manglia. Reklo bi se mali lučki gradić, ali na samom ulazu dočekaju Vas veliki kranovi ogromnog Daewoo brodogradilišta. Prilično impozantno to sve izgleda.

Mi idemo dalje ka Eforie Nord. Odlučili smo se za smeštaj u tom malo lepom mestu, kako bi smo bili malo dalje od Konstance i njene luke. Želimo plažu i uživanje u kupanju.

Putem do Eforie prolazimo kroz malo mestašce Tuzla. Morao sam napraviti ovaj snimak.

Smeštaj u Casa Grande je bilo lako nači. Centralna ulica Eforie Nord i parking ispred.

Brzinsko presvlačenje i pravac plaža.

A na plaži URSUS bar, dobar izbor piva, free wifi… Šta još čoveku više treba za opuštanje ? 🙂

Ukupno oko 140 km puta. Smeštaj u Casa Grande po 10€ za noć po osobi. Komforne dvokrevetne sobe.

Dan peti, 22.06.

Eforie Nord i Konstanca

Eforie Nord je jedno lepo malo primorsko mestašce za bezbroj motela i hotela pored mora, unutar grada, mnoštvo prodavnica i restorana, pitomog izgleda. Obećava da se ovde može lepo odmoriti uživajući u moru.

Pogled na duuugu i široku peščanu plažu mesta Eforie Nord. U daljini se vidi naftna platforma.

Pogled ka jugu. Beskonačno peščano prostranstvo sa bezbroj suncobrana i ležaljki.

Pogled ka severu na luku i mesto Konstanca.

Posle ručka u obližnjem restoranu, red je u hladovini popiti i kafu.

A nakon vrelog dana, kako otići na spavanje a ne osvežiti se barem kriglom ledenog Ursus-a, Timisuarane ili Ćuk piva.

Bilo je tu i takmičarskih ambicija

Oprema je tu i samo još testirati supermoćne skijet mašine!

Pobednik je Igor!

Uh, šta je ovo? Otkud ovo upade? 🙂

I naravno, ko izgubi plaća turu u baru

Malo smo se provozali i do Konstance. Detalj iz luke na ulazu u gradsku marinu

Motori parkirani pored niza prodavnica u Eforie Nord

Dan šesti, 23.06.

Put ka Transilvaniji

Lagano ostavljamo Crno more iza sebe. Današnji plan je doći do Brašova. U toj etapi imamo nekih 450 km. Nemamo nameru ulaziti u velike gradove kao ni Bukurešt nego samo zakačiti Slobozia, malo Ploesti i preko Sinaia (ski centar u Transilvaniji) stići do Brašova.

Vreli dani ne prestaju. Voleli bi da nije ovoliko vruće, ali bolje …

Putem ka Slobozia osetim da mi zadnja guma popušta. U sred ničega. Zaustavim se i pokušam potražiti pomoć. Prošlo je na stotine kamiona i automobila, no tek nakon sat vremena u pomoć mi staje taksista sa kamp prikolicom zakačenom za auto. Kompresor duva ali bez uspjeha. Krivac za pritisak u mojoj gumi je star ventil. Skidam točak i čekam pomoć bilo koje vrste.

Stižu Igor i Slaven. Hitna vožnja do obližnjeg sela i vulkanizer rešava sve moje probleme za samo 10 leja (oko 2,5€). Montaža gume i idemo dalje.

Brzinsko svraćanje u Ploesti. Centar grada, centralna tržnica. Igor i Slaven upadaju da nabave malo slatkiša i bežimo van iz gradske vreve.

Ulazeći u Karpate, malo mesto Sinaia nas dočekuje sa kišom. Prva kiša i prvo pravo osveženje.

Kako nije baš bilo za neku vožnju, čekamo na prvom odmorištu da malo kiša prodje i pred veče ulazimo u Brašov.

Ekipa se već bila smestila u dva pansiona koja su prethodno rezervisana.

Presvlačenje i lagana šetnja do grada na večeru.

Brašov je grad koji živi od turizma.

Mit o grofu Drakuli je samo jedan od razloga zašto turisti pohode ove krajeve. Parkovi, zelenilo, fontane, arhitektura, kultura, gastronomija, ….

kao i mnogi drugi razlozi za posetu, takodje.

Ovo je samo početak najprometnijeg šetališta Brašova, a sredinom su nepregledne bašte.

Sigurno sam preskočio da preporučim sva prethodna mjesta koja smo posetili. Prepuna su intereasntnih lokala, restorana, barova i sličnih mesta iz kojih sigurno nećete izaći ni gladni ni žedni.

Iza nas je nekih 480 km. Smeštaj je u proseku bio oko 11€

Dan sedmi, 24.06.

Transfagarašan, opet

Ovaj dan smo ostavili za lagano forsiranje najposećenije bajkerske rute centralne Evrope, Transfagarašan.

Ekipa spremna za put, dalje.

Čudna neka kućica, noću svetluca kao okićena jelka 🙂

Predivan izlazak iz Brašova. Pregledan put koji vijuga izmedju proplanaka i po kojeg šumarka. Krivine pregledne, široke vozne trake, kvalitet asfalta odličan, prosto vas mami da malo dodate gas i zalegnete motorom u svakoj krivini. Naravno, da ni mi nismo odolili ovom izazovu. Temperatura opet u maksimumu. Negde oko 38 C.

Prolazeći kroz usputna mesta i Fagaraš, morao sam zabeležiti i jedno od bezbroj gnezda roda u celoj zemlji.

kao i ovu impozantnu crkvu koja svojim blještavilom najavljuje selo sa vrlo velike daljine.

I onda nastupa fantazija. Nešto više od 25 km sjajnog uspona koji uzima dah.

Ovog puta mi je bio cilj da ga izvozam u komadu, do kraja. Osećaj? Hm, ne umem ja to opisati. Onaj ko je nekad seo na motor, siguran sam da će me razumeti samim pregledom slika 🙂

Tako to izgleda na samom vrhu, a ostale slike će pokazati još detalja

Da im vidimo i lica 🙂

posle ovakvih krivina

Interesantno jezero, rezervoar snežne vode

Gledano sa strane, to izgleda ovako 🙂

Mada na planinama ima još snega 🙂

Ovako bih mogao u nedogled. Preporuka moja za posetu ovoj destinaciji i dalje ostaje No1.

Nakon svega, ručak na prevoju i povratak u Brašov a deo ekipe i u Sibiu.

Dan osmi, 25.06.

Vožnja ka Vršcu

Jutarnji rituali pijenja kafe i doručka u Sibiu! Šetnja gradom. Hotel Rim, udoban, smešten u centru grada, prikladan našim potrebama. Imamo skoro celo prepodne slobodno za skitnju i laganu šetnju.

Sibiu je takodje vrlo interesantan i lep grad. Koristimo sve vreme do momenta odjave iz hotela.

Nakon odjave idemo u susret našem većem delu ekipe. Odatle je pravac Deva, Temišvar i Vršac. Za nas dvojicu nekih 360 km a za ostatak ekipe oko 480.

Koristimo sve više vožnju autoputem. Ipak, iza nas je skoro više od 2000 km i 8 dana vožnje. Umor se lagano oseća kod svih. Tako i pauze planiramo. Jedna je morala biti na ovom stajalištu.

Bez dužih zadržavanja ulazimo u Srbiju. Pred Vršcem na dva motora parkirana pored GasProm pumpe vidimo naše prsluke 🙂 Iznenadjenje!!! Ekipa je iz BL došla pred nas da nas dočeka a sve u dogovoru sa Miroslavom, našom domaćicom. Svaka čast za ideju i aktere!

Idemo u smeštaj, Pansion 135. Raspremanje i sjajna večera u dvorištu jedne lepe stare kuće nedaleko od pansiona.

Kobasice, pečemo na do sad nevidjen način, krifle su tu spremne, začini i naravno ledeno pivo Kruger&Brent, točeno. Naši domaćini su sjajni. Druženje traje do duboko u jutro 🙂

Ipak, skoro je kraj puta, možemo se malo i opustiti.

Predjeno oko 480 km, smeštaj je 11€ po osobi na noć.

Dan deveti, 26.06.

Povratak za Banja Luku

U povratku ekipa je pojačana za još dva člana. No, na odmorištu pored Sremske Mitrovice srećemo i našeg dragog prijatelja Neđa Milovanovića koji je takodje završavao svoju vikend vožnju preko Madjarske i Vojvodine.

A u Derventi nam se priodružuje naš drugar Jare, dok u reonu Jezera kod Prnjavora u susret nam ide i Nešo. E to je doček na pravi način. I još lepši je osećaj dovesti se u tako velikoj koloni koja je već brojala 16 motora. Odredište cilja je i polazna tačka, Zeppelin 🙂

Sjajnih 3100 km.

Idemo dalje u nove planove i putovanja!

English