Istorija moto klubova

Uvod

Populanost motocikala i moto klubova u mnogome zavisi od trenutnog stanja jednog naroda. Duhovno i materijalno siromaštvo ili bogatsvo će svakako odrediti tok evolucije bajkera, pravila unutar kluba, pravac razvijanja i njihov odnos prema drugima.

Sasvim slučajno ili namerno, na našu sreću ili nesreću, bajkeri i moto klubovi su danas takvi kakvi jesu. Znamo da su ljudi na motorima iz svih slojeva društva, vojnici, doktori, poslovni ljudi, sveštenici, radnici. Naša individualna dela oblikuju uopšteno mišljenje javnosti ali i uopšteno misljenje javnosti oblikuje nas same. Povezani smo ma koliko se trudili da ostanemo izvan svega.

Evolucija moto klubova na zapadu u mnogome je uticala na kreiranje klubova na istoku. Ono što ih spaja, jeste svakako ljubav prema motociklima ali i ljubav prema  svojoj domovini, porodici, bratstvu i na kraju, osećaju SLOBODE.

istorija1

Kako i sama evolucija bicikla u motocikle kreće u Evropi, a značajniji pečat se daje u Americi, tako i sami koreni ozbiljijeg motociklizma i moto klubova kreću upravo u Sjedinjenim Američkim Državama.

Postoje određena istraživanja o ‘’Outlaw’’ klubovima. Ovi radovi pokušavaju da istraže ratoborrnost, a članove kluba kao ratoborne ljude ili divljake na motorima, razotkrivaju mitove i  razjašnjavaju kulturu moto klubova.

Sva ta literatura otkriva praznine koje ostavljaju mnoga pitanja bez odgovora kao što su;

  1. Odakle dolaze ‘’Outlaw’’ klubovi?
  2. Kako su počeli?
  3. Kako ili zašto su evoluirali u međunarodne navodno kriminalne organizacije?
  4. Da li svi moto klubovi imaju kriminalnu prošlost?
  5. Da li javnost zna uopšte ko su članovi i čime se bave?

Nekoliko istorija o ‘’Outlaw’’ organizacijama datiraju  oko 1947. godine i imaju tendenciju da prevladaju pitanjima o tome zašto su se ti klubovi formirali i koji su ljudi koji su se zapravo pridružili njima. Istorije kao što su one izgrađene na temeljima slabih dokaza, izgradili su nepovoljnu atmosferu o poreklu ove subkulture, dovodeći članove do samih krajnjih margina društvenih statusa te samim tim i nezadovoljstva istih jer su svrstavani i uporedjivani sa drugim antisocijalnim ljudima i grupama u to vreme.

Iz samo ovog dela i ovih takozvanih istorija se mogu postaviti još nekoliko pitanja;

  1. Jesu li pisci ovih istorija zapravo jedini krivci o statusu nekadašnjih ali i današnjih moto klubova?
  2. Ako i jesu kriminalne prošlosti, jesu li ‘’Outlaw’’klubovi zaista tako i počeli?
  3. Zašto svi misle da si loš čovek samo zato što izgledaš drugačije od ostalih?

Koliko ti je potrebno vremena da povratiš status u društvu samo zato što si bajker i da li je to bilo moguće 40’-tih godina?

istorija2

Ovaj članak o kome sada pišemo, proširuje tekuća istraživanja tako što se vraćamo skoro pola veka pre 1947. godine, a najvažniji cilj ovog članka je da ponudi sveobuhvatniju istoriju, evolucionu istoriju koja može omogućiti bolje razumijevanje savremene subkulture moto klubova.

Ono što sledi je taksonomija društvenih i istorijskih faktora koji utiču na formiranje grupacija moto klubova prema sledećoj temporalnoj klasifikaciji:

  • Preformativni period: od 1901 do 1944, geneza društvene organizacije oko motocikla,
  • Formativni period: od 1945 do 1957, društveni i istorijski događaji iz vremena posle II svjetskog rata i
  • Transformativni period: od 1958 – do danas.

Podržavanje primarnih i sekundarnih istorijskih podataka navedenih u ovom eseju su dubinski intervjui i lične istorije dugogodišnjih članova ‘’Outlaw’’ moto klubova, kako procentualnih, tako i neponovljivih organizacija. Ova etnografska studija, koju je vodio autor, održana je pre svega u jugoistočnim Sjedinjenim Državama (npr. Florida, Gruzija, Mississippi, Alabama, Luizijana, Severna Karolina, Južna Karolina, Tenesi, Kentaki i Zapadna Virdžinija) od juna 2000. do maja 2004. godine , ali opsežna posmatranja učesnika održana su u Teksasu, Njujorku, Indijani, Ohaju, Arkansasu, Utahu, Arizoni i Kaliforniji i to dok su bajkeri  učestvovali na regionalnim i nacionalnim okupljanjima moto klubova.

I na kraju ovog istraživanja, klasifikacija je napravljena.

‘’Outlaw’’ klubovi su svi oni klubovi koji nisu povezani sa Američkom Moto Asocijacijom (‘’AMA’’). Termin ‘’Outlaw’’ sam po sebi znači ‘’zabranjeno’’ i ne odnosi na kršenje zakona, propisa i slično, ali u kontekstu reči ‘’Outlaw’’ zauzima loš ton i sinonim je za nešto što je zabranjeno ili ilegalno. Na kraju krajeva termin ‘’Outlaw’’ je AMA dodelila svim onim klubovima koji nisu hteli da budu deo Američke Moto Asocijacije.

Iz svih ‘’Outlaw’’klubova izdvaja se još jedan deo klubova koji su nazvani jedan procenat moto klubovi  ( ‘’1%’’).

O tome kakve su i da li postoje razlike izmedju ‘’Outlaw’’ i ‘’1%’’ klubova, biće objašnjeno nešto kasnije.

 Perfomativni period: Od 1901 do 1944.godine

Motociklizam, nešto od Darvinove varijacije u evoluciji biciklizma, potiče od široko rasprostranjenog motorizovanog prevoza u Sjedinjenim Državama. Krajem 1800-tih i početkom 1900-ih došlo je do međunarodne biciklističke difuzije. Ova relativno jeftina vozila bila su namenjena za masovnu upotrbu i za širok spektar ljudskih potreba, kao što su bicikl-dostavna vozila, rekreativni bicikli I slično. Bicikl je u ovo vreme bio pravi odgovor  za probleme sa masovnim transportom unutar grada. Iako su biciklističke kompanije eksperimentisale sa motorizovanim verzijama  još od 1894. godine, prvo veliko predstavljanje onoga što je postao motocikl, predstavljeno je američkoj javnosti putem biciklističkih trka posle  dvadesetog veka.

U stvari, biciklističke trke iz 1920-ih su bile najpopularnije i najatraktivniji američki sport. Ove biciklističke trke su privlačile mnogo više gledalaca  nego bilo koji drugi profesionalni sport u to vreme, uključujući bejzbol. U Evropi, prva prvenstva su se održala 1893. godine, a prvi ‘’Tour de France’’ se vozio 1903. godine. Američki biciklisti trkali su se tadašnjim poznatim proizvođačima.

Poznati  George Hendee, bivši šampion biciklističkih trka bio je jedan od glavnih organizatora širom Nove Engleske i drugih oblasti.

Dizajn i proizvodnja bicikala početkom 1900-ih, kao i fizičke sposobnosti sportista, dostigli su tačku u kojoj je aerodinamika bila glavni faktor u biciklističkim trkama. Dakle, krenulo se sa inovacijama u biciklističkom sportu. Tandem od dva čoveka i opremljeni bicikli sa francuskim DeDion-Butonom jedno-cilindričnim motorima sa unutrašnjim sagorevanjem su pokrenuli novu eru kombinovanih moto-biciklova.

orient-tandem-pacer

Kombinovani moto-bicikl ‘’French DeDion-Buton’’

Ovaj motor je imao ulogu da start trke učini zanimljivijim pod reguliranim brzinama.Ove ‘’sprave’’ su bile prilično komplikovane i zahtevale su dva vozača. Prvi vozač je bio pilot koji je upravljao vozilom, a zadnji vozač bio je inženjer koji je stalno prilagođavao tok goriva u primitivnom karburatu kako bi održao konstantnu brzinu. Motori korišćeni za napajanje ‘’pacera’’,kako su ih tada zvali, po svoj prilici su bili  nepouzdani i često se gasili tokom trka, uglavnom zbog neadekvatne smeše i isporuke goriva.

Ovo je naravno, bio ozbiljan razlog za zabrinutost jer je bilo frustrirajući za gledaoce koji su plaćaju ulaz, za sportiste čije su performanse ometane, kao i za promotere trkača koji su bili glavni organizatori, kao što je to bio Hendee.

Odgovor na frustrirajuće probleme i pouzdanosti došlo se do otvaranja novih mašinskih radionica i samostalnih dizajnera, jedan od njih bio je i Oscar Hedstrom.

Hedstrom je počeo sa modifikovanjem motora sa jednim cilindrom i karburatora koji su korišćeni u pacerima i uskoro su stekli reputaciju za proizvodnju pouzdanih motora. Hendee, promoter i organizator trka je sarađivao sa Hedstromom i dve uspešne, relativno neprekidne biciklističke trke održane su kroz područje Nove Engleske.

3-100-Years-After-the-Indian-Summer-Jake-De-Rosier-The-Vintagent-Henshaw-Hedstrom-Pacer-1024x635

Kombinovani trkački bicikl – Hedstrom

Odnosi Hendee / Hedstrom ubrzo su se razvili u profesionalno udruženje koje je kulminiralo u proizvodnji onoga što se može smatrati prvim pouzdanim Američkim  motociklima za masovnu proizvodnju i prodaju..

OSNIVAČI-INDIJAN-MOTORA2

Tako je preformativni period zabranjenih ‘’Outlaw’’ motociklističkih klubova započeo 1901. godine kada su Hendee i Hedstrom osnovali kompaniju pod nazivom ‘’Indian Motocycle Company’’ i počeli prodaju motorizovanih bicikala široj Amerike. (Kompanija Harlei-Davidson Motor je osnovana dve godine kasnije.)

U ovom periodu Američke motociklističke difuzije došlo je vreme za formiranje motociklističkih udruženja i klubova. Jedan od prvih poznatih klubova bio je ‘’New York Motorcicle Club’’ koji je, u partnerstvu sa Alfa Motorcicle Club iz Bruklina, osnovao Federaciju američkih motociklista (FAM) 1903. godine (Sadašnja AMA). FAM je bio usredsređen na poboljšanje uslova vožnje pod kojim su motociklisti upravljali svojim mašinama. Zapravo, član 1., stav 2 Statuta  FAM-a glasi:

 

‘’[Predmeti Federacije] će biti podsticaj za korištenje motocikala i promovisanje opštih interesa motocikla; da utvrdi, brani i zaštiti prava motociklista; da olakša putovanja; da pomogne u poboljšanju uslova puteva;  da savetuje i pomogne u regulisanju moto trka i drugih takmičenja u kojem se motocikli angažuju.’’ (AMA)

 

Druge motociklističke kompanije kao što su Ekcelsior, Henderson, Ace i Pope uživale su velike uspehe prodaje na američkom tržištu motora od početka 1900-tih do kraja 1920-tih.

Motorcikli, originalno malo više od motorizovanih bicikala, u početku su bili relativno pristupačna vozila za većinu Amerikanaca, pogotovo u poređenju sa astronomskim troškovima automobila pre Forda.

Veliki napredak u dizajnu motora i karburatora, zajedno sa razvojem višestrukih brzinskih prenosa (menjača), sistema osvetljenja, mehaničkih bubnjeva / vodećih kočionih sistema, okvira i suspenzija, vrlo brzo su uspostavili u eri koja je motocikle videla mnogo sofisticiranijim i boljim  mašinama koje su počele da nose i veliku cenu.

Preko dve decenije u dvadesetom veku, motocikli se više ne mogu smatrati posebno pristupačnim načinima prevoza za prosečnog Američkog potrošača. Do sredine 1920-ih godina trošak malog Harli-a ili Indijan-a iznosio je oko 275 dolara, a model veličine punog ili velikog blizanca iznosio je oko 375 dolara, dok cena modela Ford T bila je samo 545 dolara.

Ovaj razvoj motocikla jasno pokazuje i povećanje cene. Vidimo da se odnos cene automobile i motocikla kretao u korist autobobila jer je cena motocikla već tada bila skoro 69% od cene automobila. Motocikl je polako prestajao da bude masovno prevozno sredstvo.

Velika depresija imala je poguban uticaj na američke motocikle i samo dve američke marke preživele su veliku depresiju: Indian  i kompanija Harlei-Davidson Motor.

indian-i-harly11

Možda je prvi nastup ozbiljnog moto kluba, koji još uvek postoji u ovom obliku i ‘’bojama’’, bio 1936.godine. Ova grupa se zvala McCook Outlaws, koja je počela od Cook Counti, Illinois, koja obuhvata grad Čikago.

group_shot_4

Moto grupa McCook

mccookoutlaws

Tadašnje boje McCook-a

McCook Outlaws je kasnije postao Chicago Outlaws, sada poznat kao Outlaws Motorcicle Club (Outlaws Motorcicle Club ili Outlaws MC).

outlaws mc united states

Sadašnje boje : Outlaws MC, United States

Prema članovima Outlaws Motorcicle Club-a već više od dvadeset pet godina borave u severnom delu Floride. U najranije vreme ove organizacije, članovi su se okupljali radi putovanja na velike razdaljine – što je bilo prilično avanturistički u to vreme, vozili su se uglavnom po neasfaltiranim putevima, to je uključivalo brdsko-penjanje, različite trke motora i slično.

Sekundarno, zbog čega se ova družina okupljala bile su  bajkerske zabave i masovna konzumacija alkohola. Organizacioni simboli McCook Outlaws-a su bili na zadnjoj strani mehaničkog kombinezona, koji se sastojao samo od imena kluba.

”Harley and the Davidsons ” je dokumentarni film (ima tri serijala) u kome možete pogledati sam razvoj motocikala u Americi, okupljanja bajkera i na trenutak možete videti u kom periodu nastaje era motociklizma u Japanu. Pa da sad ne bi prepričavali film, preporučujemo da ga pogledate.

Da nastavimo gde smo stali!

Kožne prsluke i jakne, kao i logotipi i simboli specifični za klub, još nisu napravili svoj debi. Interesantno je napomenuti da prema internet stranici Outlaws Motorcicle Club Histori, organizacioni logotip kluba (tj. “Charlie”) je lobanja usredsređena na dva ukrštena klipa i spojne šipke, slično ‘’Jolli Roger’’ piratskoj zastavi. Pod velikim uticajem je odeća koju je nosio Marlon Brando lik “Johnni” u filmu The Vild One iz 1954. godine.

CJaa3CwWEAAeb2q

‘’Outlaws Motorcicle Club’’

wildone

Marlon Brando lik “Johnni” u filmu The Vild iz 1954-te.

Japanski napad na Pearl Harbour, koji je započeo američko učešće u Drugom svjetskom ratu i obaveznu vojnu službu mladih Amerikanaca, stisnute su kočnice na ubrzavanju difuzije motornih vozila širom zemlje. Međutim, zvuk japanskih bombi koji su eksplodirali u Pearl Harbor-u bio je nešto drugo osim smrtne kazne moto klubova.

 

Formativni period: 1945-1947

Na kraju Drugog svetskog rata, mladići su se vraćali sa ratišta. Mnogi su pronašli tranziciju u mirnom  civilnom život, dok drugi vatreniji pronalazili su sebe u  moto svetu. Obučavali su se u veštinama vožnje, posebno na motorima Harlija i Indian, a ove veštine prenosili  vojnicima koji su još služili  u inostranstvu. Drugi koji nisu znali ili nisu bili zvanično obučeni za rad na vojnim motociklima jednostavno bi komandovali.

Tokom rata stvarala se snažna veza izmedju pojedinaca koji su delili istu strast prema motociklima. Ova veza je bila toliko jaka da su se međusobno zvali braćom jer su zajedno odlazili u borbe i preživljavali ratne scene. Posle uspešnih misija u pojedinim jedinicama ovi vojnici su znali ušivati razne prišivke na uniformama kao znak pobede i proslave. Ovi prišivci su bili jednostavni kao što je parče obojene tkanine, traka ili jednostavno samo parče konca.

Tokom ratnih godina formirao se visoki stepen međuzavisnosti pa je ovaj odnos pojedinaca ili grupe prenešen u civilni svet nakon rata. Poznavajući ratne kodekse pojedinih vojnih jedinica, jasno je da su isti prenešeni i u moto svet. Prosečna starost muškaraca, učesnika rata, bila je 26 godina.

američki vojnici

Američki vojnici na motorima Harley-Davidson

Harley – Davidson XA750 iz 1942 sa Box motorom i kardanskim prenosom

Harley-–-Davidson-HD1.6 iz-1943.godine1

Indian,-Vojni-model-841-iz-1941.g.--Wigwam's-pustinjski-borbeni-motocikl1

Svi koji su analizirali ratne veterane, otkrili su da olakšanje od efekata PTSP-a (Posttraumatski stresni poremećaj – poremećaj izazvan zastrašujućim događajem) može se naći angažovanjem u interpersonalnim i zabavnim aktivnostima poput onih koji su uključeni u moto svetu.

Tražeći olakšanje od preostalih efekata njihovih ratnih iskustava, veteran su počeli da traže jedni druge samo da bi bili okruženi srodnim dušama. Uskoro su američki motocikli postali deo jednačine i to zbog  uglavnom količine adrenalina kojeg ima u izobilju, zbog visokog nivoa performansi motora, velikih i glasnih izduvnih cevi i impozantne veličine samih motocikala. Dodajte na ovo posleratni ekonomski podvig i incident iz Hollistera, Kalifornije, 4. jula 1947. godine.

Ukratko o video sadržaju

( Američka moto asocijacija je zapravo htela da pod kontrolu stavi sve moto klubove u Americi. Pod ovim mislimo na ‘’MC’’ klubove, klubove udruženja ljubitelja motora ‘’RC’’ moto klubovi, kod nas poznatiji kao MK klubovi ali i  one moto MC klubove koji su u stvari bili sportski moto klubovi. I kako bajkerski kodeks ovako nešto nije podržavao, javio se bunt odredjenih MC klubova. Kako im nije bilo dozvoljeno da se i zvanično trkaju, neki članovi su se pod uticajem alkohola u znak protesta počeli trkati na saobraćanicama Hollistera, napravivši optštu pometnju  u gradu . Kako bi se Američka Moto Asocijacija ogradila od navedenih događaja, izjavila je da su 99% njihovih članova dobri bajkeri i porodični ljudi, a da su uhapšeni bajkeri preostali jedan posto )

Kako je naveo Magazin ‘’Life’’ izgleda da su svi potrebni sastojci koji su nedostajali tokom prethodne ere sada prisutni i dovoljni za određenu vrsta motociklističke organizacije koja se upravo pojavljuje.

Kao što je gore rečeno, samo članovi AMA čarter klubovi imali su dozvolu da učestvuju na trkama. AMA je postavila striktna pravila za svoje članove u interesu  sigurnosti samih takmičara, ali je i predstavljala  svoju organizaciju kao ispravnu, a trke koje organizuju kao zdrav i porodičan sport.

Očigledno je organizaciona razlika u AMA-i nastala kao odgovor na medijsko izveštavanje o malom incidentu u Hollisteru 4. jula 1947. godine, poznatiji kao ‘’Hollister Riot’’. U ovaj konkretni vikend  pronašli su se članovi raznih moto klubova, uključujući ‘’Pissed Off Bastards of Bloomington’’ (POBOB) i ‘’Boozefighters Motorcicle Clubs’’. Svi oni prisustvovali su na trci koja se i danas organizuje jednom godišnje, pod nazivom ‘’Gipsi Tour’’. Ove trke su održane izvan Hollistera jer su sve one zvanične koje je AMA organizovala, bile u gradu. Te 1947.godine ‘’Gypsy Tour’’ je bio sankcionisan  od strane AMA organizacije.

Šta je predhodilo ovom sankcionisanju i šta se tada konketno dogodilo  je neka druga tema ali navešćemo nekoliko činjenica o tome kako je AMA radila, konkretno za ‘’Gipsi Tours’’

  • 1916 nastaje pod nazivom ‘’The Gypsies’’ tada se nezvanično okuplja oko 150 motociklista i vozi se ‘’Laconia Tour’’. Motociklisti su proveli nekoliko dana na obalama jezera Winnipesaukee. (Naziv ‘’Gypsy’’ je dat jer su motociklisti vozili dugačke ture, u to vreme sa takvim motorima jesu bile dugačke, a vreme provodila na otvorenom ili pod šatorom).
  • 1917 prvo sankcionisanje ove voznje
  • 1918 FAM-a (Federation of American Motorcyclists) , sadašnja AMA, dodeljuje priznanje za najbolje rezultate,
  • godine AMA postaje zvanični sponzor
  • 1957-1990. godine AMA je preimenovala ‘’Gypsy Tour’’ u ‘’AMA Tours’’, itd.,itd.
  • Današnji zvanični naziv:’’ AMA National Gypsy Tour’’

THE GYPSY

Zastava iz 1916-te, bila je istaknuta i viorila se na upravljačima motocikala

First Annual Gypsy Tour

1917 – prva godišnjica  Gypsy Tour-a, poznatiji još i kao ‘’New England Gypsy Tour’’

MEDALJA FAMA GYPSY

Za najbolje rezultate ‘’Gypsy Tour’’, 1918 od FAM-e

U to vreme AMA dogadjaji su bili glavni sportski dogadjaji u Americi, poput današnjih NASCAR i sličnih.

U velikoj meri zbog slabosti preživelih pojedinaca koji mogu služiti kao primarni istorijski izvori, “istinski” prikaz onoga šta se zapravo dogodilo u Hollister-u je i dalje nepoznanica, a prema svemu sudeći zauvek će tako i ostati. Sada se o tome može samo pisati, špekulisati, praviti i prisvajati ‘’istine’’kao svoje.

Činjenica je da se 4.Jula svake godine u Hollisteru i danas okupljaju bajkeri kao moto dogadjaj godine pod nazivom ‘’Hollister Bike Rally’’

Mit o četvrtom Julu se može pripisati jednoj osobi. Prema rečima očevidaca, Barnei Peterson, fotograf magazina ‘’Chronicle’’ iz San Franciska, postavio je, sada već poznatu fotografiju pijanog bajkera koji nesigurno sedi na Harlei-Davidson motoru okružen slomljenim pivskim flašama, pritom držeći flaše piva u svakoj ruci, naravno sa vidljivim oznakama kluba.

rawImage

e0a303e23abcf3e465e0568dce23324c--life-magazine-hollister

Objavljene slike u magazinu ‘’ Chronicle’’

San Francisko hronika takođe je davala prilično velikodušnu pomoć za licence prilikom prijavljivanja afere. Dok je  “Hronika” uključivala činjenice da su se motociklisti trkali niz ulice Hollistera, kao i vožnja motorima kroz restorane i barove, reči poput “terorizma” i “pandemonijuma” su preterano iskorištene, a žene koje prate bajkere prikazane se kao ‘’nezdrave’’ američke mlade dame.

Važno je napomenuti da članak iz Chronicle-a nije sadržao fotografije Hollistera, kao mesta. Sve u svemu, članak iz Chronicle-a nije mnogo podstakao građane i region u sve ove priče jer su u to vreme postojale bitnije vesti kao što su nesrećni slučajevi radnika koji su završavali smrću, a zbog loših uslova rada i slično te same vesti o pijanim bajkerima i nije bila preterano velika i udarna vest u to vreme.

Da bi sama priča o Hollisteru bila što čitanija i bombastičnija, Američki časopisi su pisali kako su bajkeri bili povezani sa terorizmom i dovodili ih u vezu sa konkretnim slučajevima.  Fotografija pijanog bajkera ​​Barnija Petersona pojavila se u časopisu ‘’Life’’ od 21. jula 1947. godine pod naslovom “Bajkerski praznik, bajker sa prijateljima teroriše grad’’.

Članak, sa samo 115 reči postavljenih ispod slike objavljen je i u jednom periodičnom delu časopisa pod nazivom “The Veek’s Events”. Ovaj odeljak magazina “Life”, koji je naglasio događaje iz čitave zemlje i sveta, se oslanjao u velikoj meri na vizuelne slike, a ne na tekst. Priča o životu prouzrokovala je nešto uznemirujuće po zemlji, a neki autori su tvrdili da je AMA naknadno objavila izjavu za štampu kojom se odbija bilo kakva umešanost u Hollister događaj, navodeći da su 99% motociklista dobri, pristojni građani koji poštuju zakon, te da klubovi koji su prikazivani nisu članovi AMA organizacije. Međutim, Američka asocijacija motociklista nema zapise o bilo kakvom navedenom objavljuvanju i ne može da tvrdi da je AMA ovo ikada izjavila.

Tadašnja citirana izjava Toma Lindsaia, direktora AMA-ovog javnog informisanja, glasila je:

 “We [the American Motorcyclist Association] acknowledge that the term ‘one-percenter’ has long been (and likely will continue to be) attributed to the American Motorcyclist Association, but we’ve been unable to attribute its original use to an AMA official or published statement—so it’s apocryphal.”

Članak ‘’Life’’magazina je izneo pismene odgovore od najmanje tri osobe, od kojih je jedan bio Paul Brokav, istaknuti urednik vodećeg biciklističkog časopisa ‘’Motorciclist’’. Brokav je kritikovao magazin zboga tako loše autentičnog prikaza svih dogadjaja u Hollisteru.

Paul Brokavo pismo life magazinu

Pismo Life magazinu, Paul Brokav

‘’Gospodine:
Ne mogu rečima opisati šok u  otkrivanju tog motocikliste. Očigledno je bio ‘’urađen’’ i postavljen od strane preduzetničkog i beskrupuloznog fotografa.

Sa žaljenjem priznajem da je u Hollisteru bilo nezgoda – ne 4.000 motociklista, već mali procenat tog broja, uz pomoć mnogo veće grupe poremećenih ne-motociklista . Mi ni na ovaj način ne branimo krivce zapravo su u toku drastične akcije kako bi se izbeglo ponavljanje ovakvih i sličnih događaja.

Međutim, u prezentaciji ove uznemiravajuće slike, srušili ste  žestok brend na  desetina hiljada nevinih, čistih, uglednih motociklista, poštujući mlade muškarce i žene koji su pravi predstavnici divnog sporta.’’

Paul Brokav
Editor,

Motorciclist
Los Anđeles, Calf.

 

U gore navedenom pismu Brokav jasno ukazuje na to da on i neimenovani drugi, govore o onome što se desilo u Hollisteru. Važno je napomenuti da Brokav ne navodi ko su ti drugi, a kamoli da tvrdi da govori za AMA. Interesantno je da Brokav izjavljuje da svako krivično delo u Hollister-u nije rad 4.000 motociklista, već “mali procenat tog broja”.

Izgleda logično, u odsustvu bilo kakve dokumentirane izjave koju je objavio AMA, taj komentar može biti poreklo pojma “jedan procenat”.

Dalje, još jedno pismo objavljeno u istom izdanju ‘’LIFE’’magazina, napisano od Čarlsa A. Adamsa, precizno definiše pola populacije motociklista Hollistera kao članova AMA. Prema Adamsu, “Četiri hiljade [motorciklista] nisu pripadali jednom klubu, ali su verovatno bili članovi, 50% članova Američkog udruženja motociklista i 50% običnih motociklista koji su došli na trodnevni odmor.

Treće i završno pismo objavljeno 21. jula 1947. izdanje ‘’Life’’ podneo je Keenan Vinn iz ‘’Metro-Goldvin-Maier Pictures’’ i očito je napisano u pokušaju da naglasi aktuelnost da Hollister događaji nisu bili u skladu sa njegovim iskustvom i iskustvom drugih motorista u momentu samih dešavanja.

Motivi i razlog ovakve prezentacije samog dogadjaja nisu poznati. Dok su glavni motociklisti i organizacije za motociklizam pokušavali da se distanciraju od mita o Hollisteru, klubovi kao što su ‘’Boozefighters’’ su ušli u njega.

Značajni klubovi koji su prisustvovali mitingu:

  • Pissed off Bastards of Bloomington MC
  • Market Street Commandos MC
  • Galloping Goose MC
  • Boozefighters MC

Dakle, rođenje zabranjenih motociklističkih klubova je rezultat opsade koja se nikada nije desila i izlaska klubova iz organizacije kojoj nikada nisu ni pripadali.

 

Transformativni period: 1948-danas

Tokom perioda između 1948. i početkom 1960-ih moto klubovi su se raširili, prvenstveno iz Kalifornije sa novim organizacijama ( takozvane Anti-AMA moto klubovi)  koji su uspostavljali nova poglavlja i pravila širom Sjedinjenih Država. Moto klubovi poput ‘’ Sons of Silence ‘’, krenuli su sa sredine zapada, ‘’Bandidos’’ u Teksasu, ‘’Pagans’’u Pensilvaniji…..

Ranije tokom ovog perioda, određeni članovi ‘’Pissed Off Bastards’’iz Bloomingtona odvojili su se iz ovog kluba i formirali prvi čarter ‘’Hells Angels’’(HAMC). Takođe tokom ovog perioda, ‘’Boozefighters’’, jedan od prvobitno zabranjenih moto klubova, počeo je sa odlivom svojih članova i ubrzo nakon toga je i ugašen.

Američko-vijetnamski konfliktni u periodu od 1958-1975 se može posmatrati kao najnoviji period tokom kog su značajni i preovlađujući društveni faktori uticali na formiranje grupa zabranjenih moto klubova, baš kao što su se posle povratka veterana iz Drugog svetskog rata udruživali i osnivali svoje sopstvene klubove.

Vojska SAD tokom Vijetnamskog rata

Vojska SAD tokom Vijetnamskog rata

Nakon ovog perioda američki veteran su posebno bili iznevereni od strane javnosti pa i same države te su i sami prijavljivali kako su označeni kao “baby killers” (Beba ubice). Posleratni sindrom je ovog puta bio daleko izraženiji nego nakon Drugog svetskog rata. Prema svemu navedenom može se doći do zaključka da je ovaj Vijetnamski posleratni sindrom izrodio i neke radikalnije moto klubove kojih do tada nije bilo.

Još jedan bitan segment ovog perioda je bio taj što su veterani, ne svi ali odabran broj, jako dobro poznavali ilegalne aktivnosti poput krijumčarenja svega i svačega još za vreme služenja u džunglama Jugoistočne Azije. Namerno ne navodimo šta, jer za to su potrebni dokazi. Da su bile ove ilegalne aktivnosti potvrdjuju i razni dokumentarni filmovi, knjige, literature i slično.

Kako smo već naveli u Drugom svetskom ratu prosečna starost je bila 26 godina, u Američko-Vijetnamskom svega 19 godina.Tinejdžeri tek izašli iz puberteta sada su doživeli jednu od krvavih oružanih sukoba u američkoj istoriji.

Tokom ove ere, ozloglašeni “jedan procenat” bajkeri pojavili su se na nacionalnom nivou i to od odbrambene subkulture bajkera. Dominantniji moto klubovi tog vremena krenuli su korak dalje i pretvorili AMA-ovu deklaraciju kao svoju, misleći na onaj jedan procenat bajkera. Napravljena je asocijacija zabranjenih klubova sa prišivkom ‘’1%’’. Saglasili su se o simbolu u obliku dijamanta koji označava njihov marginalni  društveni status i dogovorili da se uspostavi geografske granice, prvenstveno u Kaliforniji u kojima bi svaki moto klub delovao nezavisno.

Vrhunac u evoluciji jednog procenta, tog vremena, bio je najočigledniji u Kaliforniji tokom leta 1964. godine. Tokom skupa  Oakland-a i Hells Angels-a uhapšena su i optužena dva člana Hells-a zbog silovanja dve žene u Montereiju, Kalifornija. Optužbe su odbačene zbog nedostatka dokaza. Ovi medijski izveštaj o incidentu privukli su pažnju i određenih zvaničnika državne uprave u Kaliforniji. Senator Kalifornije, Fred Farr, zatražio je hitnu istragu o “zabranjenim moto klubovima”, a dve sedmice kasnije, američki državni tužilac Thomas C. Linch, u saradnji sa policijom, pokrenuo je inicijativu za prikupljanje informacija.

Godinu nakon incidenta u Montereju, državni tužilac Linch objavio je u javnosti interni izvještaj o aktivnostima klubova u Kaliforniji medju njima i  Hells Angels-a.

Popularnost izveštaja Linch-a, može se smatrati prvim velikim birokratskim pokušajima da se klubovi predstave kao opasnost za lokalnu sredinu, državu ali i opasnost za državne medjunarodne aktivnosti.

Izveštaj se sastoji od onoga što se može tumačiti kao nešto više od urbane legende. Neosnovane optužbe i apsurdnosti kao što su silovanja nevinih mladih žena, pljačkanje malih kalifornijskih opština…. Sve pod jednim naslovom “Huliganske aktivnosti”. Hunter Thompson istražitelj,  najbolje opisuje kredibilitet  Linch-ovog izveštaja već 1966. godine i navodi ga kao ‘’Istorijski dokument’’.

Bez obzira na društvenu sumnju i neosnovane optužbi iz izveštaja, ovaj dokument se i dalje nalazi u vladinoj i literaturi za sprovođenje zakona.

Novinski mediji su brzo pokupili negativnu sliku Hells Angelsa, a mnogi značajni časopisi su počeli da pričaju priče sa alarmantno pristrasnim naslovima. Možda Andrev Sider najbolje opisuje kako je Linchov izveštaj uokvirio konceptualizaciju dominantne američke kulture moto klubova. Sider traži citate izveštaja u glavnim američkim medijima, naglašavajući da je većina medija uzela već osuđeni Linchov izveštaj sa nominalnom vrednošću, koristeći ga kao svoj glavni izvor informacija.

Neke od najznačajnije publikacije bile su:

The New York Times: “Kalifornija preduzima korake za suzbijanje terorizma Ruffian motorista “, 16. mart 1965,
The Los Angeles Times: “Hell’s Angels prijetnja na točkovima “, 16. mart 1965,
Time: “Neobuzdani” 26 Mart 1965,
Newsweek: “Neobuzdani” 29 Mart 1965,
The Nation: “Motociklističke bande, luzeri i autsajderi,” 17 Maj 1965,
The New York Times: “10,000 pobunjenika na plaži u New Hampshiru,” 20 Jun 1965,
Life: “Dođite na pobunu,” 2 Jul 1965,
Newsweek: “Bajkerska zabava,” 5 Jul 1965,
The Saturday Evening Post: ‘’ The Hell’s Angels,” 20 Novembar 1965.

Ova medijska hajka imala je direktan uticaj na ne samo  Hells Angels-e nego i na ostale zabranjene klubove ali i na celu moto subkulturu.

Kako su svi pronašli neki svoj interes u ovoj medijskoj hajci na zabranjene moto klubove, tako je i Holivud pronašao svoj, inkasirajući na prvim filmovima o bajkerima iz 1967.godine, ‘’Wild Angels on Wheels’’ i ‘’Hells Angels on Wheels’’. Sa ovakvom Holivudskom prezentacijom zabranjeni klubovi su se još više destancirali od stvarnosti, prikazivajući nerealističnu sliku celokupne moto sub-kulture.

Nije utvrdjeno da je Hells Angesl nevina žrtva u celoj ovoj priči ali su svakako odigrali svoju ulogu u izgradnji sopstvenog imidža pružajući podršku Hunteru Thompsonu i učestvujući u izradi određenih filmova, kao što su npr. ‘’Hells Angels on Wheels’’ i ‘’Hell’s Angels ’69’’

Mediji su svakako uticali na lošu i nerealnu sliku tadašnjih klubova. Jesu li uticali da neki od klubova to zaista i postanu, prosudite sami?

Osim toga, Hells Angels je svakako pokušavao da u očima dominantne kulture učvrsti svoju odmetničku sliku raznim klubskim akcijama , poput onog napada na grupu demonstranata protiv Vijetnama u Berkliju i incidenta krajem 1969 kada je član HAMC-a optužen je za ubistvo 18-godišnjeg Meredith Huntera, koji je bio izaboden nožem do smrti na koncertu “Gimme Shelter” na Rolling Stonesu u Altermontu Speedvai u Livermoru, Kalifornija.

Podaci o incidentu ostaju nejasni: (1) Hells Angels MC može ali ne mora da znači da je bio zaposlen kao obezbeđenje za Rolling Stones; (2) pokojnik, Meredith Hunter, može ali ne mora da znači da je napao člana Hells Angels; i (3) Hunter je mogao ali ne mora da znači da jeste napao Mika Džagera. Prema rečima Sonnia Bargera, u to vreme Hunter je pucao u jednog člana HAMC-a. U svakom slučaju ceo ovaj incident je pod znakom pitanja i bez pravih i čvrstih dokaza.

I dalje je moguće videti nešto što se desilo u Altamontu. U dokumentarcu iz 1970. godine pod nazivom Gimme Shelter (režija David i Albert Maisles i Charlotte Zverin), gledaoci mogu videti višestruko snimljene reakcije uboda Huntera. Kao što opisuje Nick Aretakis, a onda vidimo samo ubistvo kako član Hells Angels ubada čoveka koji drži pištolj ispred bine.

Hunter sa pištoljem

Hunter sa pištoljem ispred bine

Hells Angels sa nožem

Član Hells Angels-a sa nožem

Ono što se može potvrditi  član HAMC-a je optužen za ubistvo i bio proglašen krivim. Kao i kod članova Hells Angels koji su optuženi u Monterei pet godina ranije.

Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina novi klubovi su se priključili jedno procentnom rangu MC klubova.. Iako manji po broju članova od starijih klubova kao što su Hells-i, oni su bili znatno agresivniji prilikom preuzimanja geografskih područja u kojima bi radili.

Neki od takozvanih zabranjenih klubova koji su se pridružili elitnim jedno procentnim u to doba uključuju i Bandidos MC iz Galvestona Tekas, Pagans MC, Sons of Silence MC, Mongols MC, Vagos MC iz južne Kalifornije i Varriors MC sa Floride.

Ubrzano u savremenim vremenima, hijerarhija moto klubova čvrsto je uspostavljena.

“Velika trojka”, kako ih nazivaju federalne agencije za sprovođenje zakona su: Hells Angels MC, Outlaws MC i Bandidos MC.

VELIKA TROJKA

‘’Velika trojka’’

U subkulturi nalaze se još jedan procenat značajnijih moto klubova, među kojima su, između ostalog i POBOBs MC, Gypsy Jokers MC, Galloping Gooses MC i Henchman MC

Od početka Transformativnog perioda 1948. godine broj i tipovi zabranjenih moto klubova su prosto progutali redove subkulture; neki klubovi ispunjavaju kriterijume da nose grb sa jednim procentom, ali većina ih nema. Sa dužnim poštovanjem prema Markom Vatsonom i Danielom Volfom, koji su prijavili da su svi zabranjeni klubovi jedan procenat, važno je napraviti oštru razliku između zabranjenih ‘’Outlaw’’- klubova i klubova sa oznakom jednog procenta ‘’1%’’.

Otvoreni moto klubovi su jednostavno organizacije koje se ne drže povelje američke asocojacije-AMA. Realnost je da su svi klubovi sa jednim procentom zabranjeni moto klubovi, ali nisu svi zabranjeni moto klubovi sa jednim procentom.

Prvobitno značenje pojma “Outlaw”, znači da ovi klubovi nemaju ugovore sa američkom asocijacijom i ništa više osim toga.

Jednoprocentni (1%) etos može se definisati na sledeći način: zahtevi organizacije su superiorniji od potreba pojedinca u to se uključuje i porodica i posao. Iako nije tajna da su određeni članovi sa prišikom 1% optuživani i osuđivani za nelegalne postupke kao što su proizvodnja, distribucija i prodaja metamfetamina; prostitucija; reketiranje; krađe motora… Istraživanje na terenu snažno nagoveštava da članovi koji se bave takvim ponašanjem predstavljaju ogromnu manjinu u klubovima sa jednim procentom.

Dominantni simbol jednog procenta je dijamant, a moto klub koji ne pokazuje ovaj simbol u svojim bojama definitivno nije 1% organizacija.

1 er vezOvaj dijamantski prišivak sa alfanumeričkim simbolom “1%er” u centru, obično se prikazuje na levom delu prsluku, preko srca, međutim jedan deo klubova stavlja ovaj simbol na leđa npr., Bandidos MC. Simbol od jednog procenta koristi dve dominantne boje u šemi boja (npr. Hells Angels MC sadrži belu pozadinu sa crvenim slovima i graničnom linijom, Outlaws MC postavlja bela slova na crnoj pozadini, Bandidos MC koristi crveno slovo i granice na zlatnoj pozadini).

Zanimljivo je spomenuti da su nedavno  određeni američki poveljni uslovi Hells Angels prestali da prikazuju jedan procenat dijamantskog obeležja. Prema Sonniju Bargeru, standardi Hells Angels za članstvo su viši od onih u bilo kom drugom moto klubu, jedan procenat ili ne. Barger kaže:

 

“Mi nismo 1%er  – mi smo prvi i pre svega”.

Međutim, web stranica Hells Angels-a i dalje za sebe smatra da su Hells Angels  najstariji i najveći izvorni moto klub od 1% na svijetu.

Kroz prodaju određene robe Hells Angels-a može se videti da  preduzimaju korake da izbegnu status dijamantske oznake 1%er. U ovaj propagadno-reklamni material uključene su majice, kačketi, kopče kaiševa, prišivci, privesci za ključeve i slično. Svi oni pokazuju dijamantski označivač, u kome je prikazana oznaka “81% er”.

81 % er

Prišivak Hells Angels-a, ‘’81%er’’

Broj 81 predstavlja Hells Angels ( Osmo slovo abecede je “H” a prvo slovo  “A”,  81 = HA). Ovaj metrijal za podršku se lako kupuje preko web stranica Hells Angels-a, pa čak i preko velikih  online shop-ova poput  eBai-ja, Ali-a itd.

Tokom istraživanja došlo se do ubedljivih dokaza koji sugerišu postojanje moto klubova koji ne sadrže jedan procenat i koji imaju frakcije članova koji se bore za jednu procentualnu filozofiju, takve nazivamo “kvazi jedan procenat”.

Kako je pojedini nazivaju Kvazi-jedan procenat ova etika je zabranjena u moto klubovima jer sama po sebi može biti ponekad previše ozbiljna. Ova etika, kolokvijalno nazvana “etiketa moto kluba”, ukazuje na prihvatljivo ponašanje članova s’obzirom na širok spektar društvenih konteksta i diktira izricanje brzih i teških sankcija onima koji krše grupne i pojedinačne uloge i odgovornosti. U opštem slučaju, kvazi-jedan procenat ima položaj kao što je narednik, specijalni izvršioci ili telohranitelji.

Ovi članovi prikazuju dijamantski patch (prišivak) identičan onima 1% i obično na prednjoj strani prsluka, ali unutar obično se nalaze slova moto kluba pa tek onda “1%er”.

Kvazi 1%

primer: ”kvazi-1%”

U daljem radu obradićemo određene nazive/imena i obeležja koja se najčešće vidjaju na klubskim prslucima. Određena zvanja članova američkih moto klubova su opšte prihvaćeni u celom svetu kao standard izražavanja MC klubova, osim istočnog bloka moto klubova poput Noćnih Vukova MC koji ih delimično koriste.

nomad

”Nomad’’ je osoba koja može ili ne mora biti član moto kluba i nije vezana geografskom teritorijom. Jedna instanca su klubovi određene grupacije ili kategorije, čiji članovi mogu biti razbacani širom zemlje, ali ipak nemaju dovoljno članova u određenoj oblasti da formiraju klub.

hangaround

” Hangaround’’ – je osoba koja je tek pristupila klubu. Zvanje ” hangaround’’ je period stažiranja u MC’ klubovima gde članovi kluba posmatraju  ponašanje, zalaganje i procenjuju poverenje i lojalnost.

Prospect

”Prospect”– Zvanje kojom se tokom vremena stažiranja osoba stavlja pod mnogo intenzivniji period procene. Procena članova kluba je da li možete biti deo kluba, mogu li vas prihvatiti i zvati vas  ‘’Bratom’’.

sgt at arms

‘’Sergeants-at-arms’’ primarna funkcija ovog člana moto kluba je održavanje reda discipline u klubu tokom službenih funkcija, njegova uloga je da se ponašaja kao izvršna ruka lokalnog rukovodstva i da prate ponašanje “problematičnih” (tj. pojedinaca, i unutar i izvan kluba koji su poznati problematičari ili koji imaju izgleda ili ukazuju na moguće, neposredne probleme) tokom društvenih događaja u klubu.

member

‘’Member’’– Članovi su zaradili svoj prišivak nakon što su završili period prospekta. Imaju pravo nositi boje klubova i prisustvovati klubskim sastancima. Neki klubovi jednostavno ih zovu Patches.

Enforcer

‘’Special enforcers’’ (Specijalni izvršioci)  nisu izabrane funkcije u klubu, već su ovi članovi postavljeni na pozicije na osnovu njihove posebne obuke, veštine i sposobnosti. Vrlo često su ovi posebni izvršioci vojnici ili bivši vojnici specijalnih snaga Sjedinjenih Država poznati po brojnim borbenim tehnikama i poznavanju raznog naoružanja.

chaplain

‘’Chaplain’’ – je duhovni vođa i osoba u klubu koja je zadužena za duhovne potrebe ostalih članova moto kluba. Chaplain vodi obrede venčanja, krštenja, sahrane unutar kluba. Takodje u saradnji sa predsednikom kluba daje blagoslov novim članovima i odlučuje kada je stažista spreman da primi novi prišivak.

The Road Captain

‘’ The Road Captain’’– Kapetan puta organizuje i planira rute putovanja, dostavlja ih sekretaru unapred na odobravanje . U koloni se nalazi odmah iza predsednika kluba. U odsustvu predsednika i podpredsednika preuzima ulogu najstarijeg u koloni i odgovoran je za vožnju ostalih članova.

Tail-Gunner

‘’The Tail Gunners’’ – je osoba koja asistira ili pomaže kapetanu puta (Road Captain) prilikom klubske vožnje. Njegova pozicija u putnoj formaciji je na začelju kolone i vodi računa o bezbednosti motociklista. Takođe pomaže svima onima koji imaju probleme ili kvarove u toku vožnje, odgovoran je za ispravnosti motocikala u toku vožnje. Postavlja tako da može uvek biti vidljiv. Preuzima ulogu kapetana puta kada je ovaj odsutan ili je kapetan puta kada se kolona deli na dva dela.

Treasurer

‘’ Treasurer’’– Blagajnik čuva sve finansijske podatke o klubu. Prikuplja prihode od poslova kojim se klub bavi, odgovoran je za plaćanje svih računa ili troškova kluba i vodi evidenciju o svim poslovanjima. Dostavlja izveštaje o finansijskom status kluba i odgovoran je za sve ostale poslove finansijske prirode.

‘’Bodyguards’’– Telohranitelji su takođe postavljene pozicije, dakle ne biraju se poput nekih drugih. Slični položaj i sposobnostima kao ‘’enforcers’’, zaduženi su za lično obezbedjenje predsednika kluba ili lica kojima je obezbedjenje potrebno.‘’Bodyguards’’- nema prišivak.

The Secretary

‘’The Secretary’’– Sekretar je odgovoran za vođenje svih klubskih zapisa, pisanih izveštaja i prepiske unutar kluba i između spoljnih organizacija. Odgovoran i obaveštava članove o sastancima koji nisu uobičejni i redovni, odnosno vode sve ostale poslove koji su opšteg karaktera.

The Vice-President

‘’ The Vice-President ‘’– Potpredsednik nadgleda planove za klubske događaje i koordinator je izmedju planera, odnosno od planiranja do realizacije. Prenosi informacije od članova prema predsedniku i obrnuto. Potpredsednik je drugi čovek po starešinstvu i preuzima komandu u odsustvu predsednika kluba.

The President

”The President”– Predsednik kluba ili predsednik izvršnog/upravnog odbora, je takođe i glavni izvršni direktor chapter-a (odelenja ili odeljka moto kluba). Sva pitanja između kluba i bilo koje spoljne organizacije, poslovnih ili drugih osoba nadležnost su predsednika. Lice sa ovim zvanjem je obično zvanični zastupnik kluba.

The Founder

Co Founder

‘’The Founder’’– Osnivač moto kluba ili jednog odeljka unutar kluba. Ako je osnivač aktivan smatra se predsednikom ili ima iste dužnosti kao predsednik.Osnivač kluba ili odeljka kluba može ali i ne mora da bude predsednik. Ako nije predsednik onda ima istu odgovornost i zaduženja kao i predsednik, naravno sa pravom glasa na svim izborima. U pojedinim klubovima ovaj glas može biti i presudan.

‘’Co-Founder’’– Iste dužnosti i obaveze kao i kod potpredsednika.

 

ISTORIJA PRIŠIVKA ‘’DIAMOND 13’’ & ‘’1%er’’

13

”Diamond 13”

Mnogo je u javnosti polemike i rasprave o tome šta znači prišivak sa brojem ‘’13’’ ili ti ‘’Diamond 13’’ prišivak. Ako pitate 10-tak bajkera šta ovaj prišivak označava, svi oni će vam dati različita objašnjenja.

Dakle radi se o tome da ljudi ne znaju šta broj ‘’13’’zapravo znači.

Neki će reći da ‘’13’’ označava slovo ‘’M’’ kao 13-to slovo alfabeta kao ‘’motorcycle’’,’’marihuana’’ ili neka druga droga koja počinje slovom ‘’M’’.

Neki će reći da broj ‘’13’’označava ‘’12 porotnika i 1 sudija meni mogu da sude’’.

Naravno, ništa od svega ovoga nije tačno.

Zapitajte se samo zašto neki prišivci imaju toliko različita značenja. Kad je to slučaj onda svakako postoji neko drugo logično objašnjenje, odnosno objašnjenje koje ima pravo značenje, a nije poznato u dovoljnoj meri.

Da bi objasnili prišivak ‘’13’’, moramo se osvrnuti i vratiti se na same korene, a u ovom povratku podsetićemo se nekih stvari koje smo već objasnili ranije.

Dakle, prišivak ‘’Diamond 13’’ je da kažemo osnovan ili počeo da se koristi u Južnoj Kaliforniji u ranim ’30-tim godinama, kao anti- ‘’AMA’’ prišivak (AMA- American Motorcycle Association)

American_Motorcyclist_Association_(logo).jpg

Logo Američke moto asocijacije

Ovaj ‘’Diamond 13’’ prišivak su prvi počeli da koriste takozvani ‘’Outlaw’’ klubovi.

Šta to u stvarnosti znači ‘’Outlaw’’?

Američka moto asocijacija je zapravo htela da pod kontrolu stavi sve moto klubove u Americi. Pod ovim mislimo na ‘’MC’’ klubove, ‘’RC’’klubove, razna udruženja ljubitelja motora ( kod nas poznatiji kao MK klubovi) ali i  one moto klubove koji su u stvari bili sportski moto klubovi.

I kako bajkerski kodeks ovako nešto nije podržavao, javio se bunt odredjenih MC klubova.

Broj ‘’13’’ na prišivku označava Top 13 ‘’Outlaw’’ klubova u Južnoj Kaliforniji. Ovih Top 13 klubova koji su inače bili i trkački klubovi, su nagrađeni prišivkom i trofejom i to od strane ‘’Outlaw’’ trkačke Federacije Južne Kalifornije, čime su i zvanično postali ‘’Diamond 13’’. Sve ovo se odigravalo u ranim ’60-tim, kada je u stvari ‘’Diamond 13’’ postao 1% od onih 99% klubova koji su bili u Američkoj Moto Asocijaciji. U to vreme, a uporedo sa zvanično registrovanom  Američkom asocijacijom, postojala je i nezvanična Moto Federacija koja je i nastala isključivo kao bunt ovoj prvoj.

Danas su ove Moto Federacije poznatije kao MC Unije koje odlično komuniciraju između sebe u čitavom svetu.

1939 S.C.O.F. Trophy awarded to the Moonshiners MC

1939 S.C.O.F. Trophy awarded to the Moonshiners MC

Broj ‘’13’’ se uveliko koristio ’60-tih godina kao ‘’Outlaw’’ symbol. Inicijativom članova Hells Angels, počinje tranzicija ili polako smenjivanje broja ‘’13’’ u oznaku ‘’1% Diamond’’. Već ’70-tih godina prišivak ‘’1%’’ počinje da biva standardni prišivak na prednjoj strani prsluka MC klubova.

1%

‘’1% Diamond’’

Ova tranzicija broja ‘’13’’ u ‘’1%’’ nije zasnovana samo na ovoj priči sa Američkom Moto Asocojacijom, tu je i dogadjaj iz 1947godine kada je  ‘’AMA’’ posle incidenta u Hollister California izjavila da su samo jedan posto motorista “bad guys” dok je ostalih 99% “good people”. Incident se desio u periodu od 3. do 6. jula 1947 godine, kada su se bajkeri, koji su došli na godišnju proslavu 4.Jula/Srpnja (Dan Nezavisnosti SAD ), pobunili zbog hapšenja nekolicine od njih i uvođenja policijskog časa u gradu. Javnost je tada bila šokirana događajem i policijskim izveštajem o istome i tada se oglasila AMA poznatom 1% er definicijom.

Bilo kako bilo, prišivak sa brojem ‘’13’’ je svakako predhodnica prišivka ‘’1%er’’ i kao takav se kod nekih MC klubova pojavljuje zajedno sa ‘’1%’’ i to kao dva posebna prišivka.

Hells Angels MC with a 13 patchs1

Hells Angels MC sa prišivkom “13”  

Hells Angels MC mid 1960's 13 patch

Hells Angels MC  1960-te, prišivak “13”

Hells Angels M.C. 1965

Hells Angels M.C. 1965

Hells Angels MC mid 1960's with one of the first 1% patch placements worn on the back due to 13 patch on front

Hells Angels MC mid 1960-te,  prišivak “1%”  se  nosio pozadi dok prišivak  “13” je bio postavljen napred 

 

 

‘’BOJE’’  I  OZNAČAVANJE PRSLUKA

Neki  će reći ‘’Čija su ova pravila?’’, ‘’Ko je ovo izmislio?’’, ‘’Ja ovo neću da poštujem!’’, ali je činjenica da su dole navedena pavila opšte prihvaćena u celom svetu i to velikom većinom.

Kako trebaju da izgledaju jednodelne, dvodelne i trodelne boje!?

Jedina stvar koja pokazuje da ste član nekog moto kluba su ”Boje kluba”.  Svi moto klubovi imaju svoje ”Boje” i razlikuju se od drugih klubova. Varijacija u ”Bojama” je  u dizajnu, boji, veličini…., ali svaki prišivak (patch) ima svoje značenje.

U ovo delu obradićemo osnove

  1. Jednodelnih,
  2. Dvodelnih i
  3. Trodelnih boja.

jednodelne-boje-1

Logotip moto kluba na zadnjem delu prsluka (1). Na primeru je naveden okrugli oblik što ne mora da bude slučaj kod svih moto klubova, bitno je da se ispoštuje jednodelnost. Logotip na prednjem levom delu prsluka (2). Naziv kluba (3)

BOJE-KLUBOVA-primeriSa jednodelnim bojama se označavaju moto klubovi sa oznakom ”RC”, kod nas su to ”MK”. To su zvanično formalne ili neformalne grupe ljubitelja motora. Načelno, a u zavisnosti od individualnih pravila kluba boje se kupuju i vlasništvo su člana kluba, ukoliko to drugačije nije dogovoreno u samom klubu. Ovi klubovi mogu imati klubske prostorije, finansiranje putem članstva i sva ostala pravila koja važe za udruživanje građana. Članovi ovog moto kluba mogu biti i žene i muškarci.

DVODELNE-MC-BOJE-1

(1)-Logotip kluba na zadnjoj strani prslika, (2)-Naziv države kluba na zadnjem donjem delu prsluka, (3)-Prišivak boje kluba na prednjem gornjem delu prsluka, (4)-Naziv kluba, (5)-Ime/nadimak člana-Opciono, (6)-Zvanje/uloga člana kluba-Opciono, (7)-Naziv države kluba

Ove dvodelne boje se ređe viđaju ali svakako da postoje. Koriste ih isključivo ”MC” klubovi. Kao i kod svih ostalih ”MC” klubova, boje se zaslužuju i u zavisnosti od individualnog pravila kluba,  postoji period stažiranja.

SUPORT-BOJE-1

(1)”Suport” u gornjem delu i ”Naziv kluba” u donjem delu-jedan deo, dok je drugi deo boja (2)-logotip kluba. (3)-”Patch”prišivak na levoj strani prednjeg dela prsluka, identičan kao i pozadi.

Ove boje su namenjene uglavnom ”Support” (podrška) članovima ”MC” klubova. Nose ih žene i muškarci.O tome ko dobija ”Support” boje odlučuje uprava ”MC” kluba.

TRODELNE-BOJE-1

(1)-Naziv kluba na zadnjem gornjem delu prsluka, (2)-Logotip kluba na središnjem zadnjem delu prsluka, (3)-Mesto/Grad kluba ma donjem zadnjem delu prsluka, (4) Prišivak logotipa kluba ili značka kluba, (5)-Naziv kluba, (6)-Mesto/Grad sedišta kluba, (7)-Ime ili nadimak člana kluba-Opciono, (8)-Zaduženje u klubu pr.Predsednik,sekretar i slično-Opciono.

Trodelne boje nose isključivo ”MC” klubovi, sa strogim ispisanim pravilima kluba (ne uzimajući u obzir opšta pravila ”MC” klubova) i ova pravila su individualna i variraju od kluba do kluba. Boje se zaslužuju  i stažiraju u periodu koji je klub propisao, taj period stažiranja može biti od jedne pa čak do deset godina. U ovom periodu Vi niste punopravan član kluba već boje dobijate nakog ispunjenih zahteva kluba ili periodično kada i postajete punopravni član kluba sa pravom glasa. Sve bitne odluke u ”MC” klubovima se donose glasanjem upravnog dela kluba ili glasanjem svih punopravnih članova kluba.

Članstvo u MC klubovima treba shvatiti ozbiljno. Savetujemo Vam da ne počinjete ako niste sigurni da je to Vaša priča. Kako da znate da je MC klub za Vas. Stvar je jednostavna, to se oseti i za klub koji odaberete dajete 100% sebe. Nije potrebna samo želja, već požrtvovanje, posvećenost, odanost……

Treba zapamtiti jednu stvar:

Boje ne čine klub,već ljudi u tom klubu!

pravila igre

MOTO KLUBOVI U VREMENU U KOM ŽIVIMO

USPEŠNOST KLUBA U DESET TAČAKA

  1. Klubovi moraju imati jasna i dobro izražena pravila ponašanja. Šta uraditi i šta je tabu, mora biti prikazano u nepogrešivim terminima. Pravilo ponašanja koje navodi da sve ide i da sve može, nije pravilo. To je odsustvo pravila. To je pravilo protiv pravila. Ne postoji ‘’nultni’’ moto klub, klub bez individualnih ograničenja slobode. Anarhija nije klub.

  2. Uspešan klub će omogućiti učenje svojih pravila svojim članovima. Vremenski period, način učenja lokalnog kluba je individualni sistem. Stariji će svojim ličnim primerom, na ispravan način, pokazati svojim članovima kako i na koji način se treba ponašati i koji je sistem vrednosti. Neka pravila su toliko važna da moraju biti kodifikovana.

  3. Klub mora držati svoje članove odgovorne za svoje postupke. Trenutak kada se klub koristi kao osnova za kršenje klubskih pravila, taj klub prestaje da postoji. Trenutak da se kršenje pravila od strane jedne može opravdati akcijama drugog, onda prestane da bude pravilo kluba. Svrha pravila u klubu je da se postigne predvidljivo ponašanje. Ako ne, onda pravilo postaje nevažeće. Ako se tako proglasi dovoljna pravila kao nevažeća, onda klub, koji se sastoji od ovih pravila, takođe postaje nevažeći.

  4. Klub mora zadovoljiti ‘’plemenske’’ ili klubske instikte. Ako klub postoji, on mora imati razlog za postojanje. Jedini validan razlog za određeni klub je to što on pruža vrednost za svoje članove koji ih smatraju da su veća od one koju nudi bilo koji drugi klub. Oni mora da se razlikuju na neki način. Ako član kluba nije lojalan svom klubu, on bi trebalo da se preseli u klub koji je udobniji ili napusti sve klubove.

  5. Ako se mnogi članovi pobune, klub se urušava, što se danas može videti u mnogim klubovima u regionu i svetu.  Jedini uspešni klubovi danas su oni klubovi koji se drže opštih pravila moto klubova, a članovi poštuju i sprovode pravila svog kluba.

  6. Da bi bio uspešan klub, klub mora da obezbeđuje pouzdano i sigurno okruženje za sve članove, klubovi moraju obezbediti svoja pravila koja opisuju svu ljudsku interakciju. Ovi standardi uključuju jezik, odevanje, etičke vrednosti, filozofiju života, porodične strukture, običaje, muziku, umetnost, seksualno ponašanje u i van zajednice, čak i izraze lica. Svako takvo pravilo bi obezbedilo udobnost i dugovečnost.

  7. Klub je beskoristan ako ne sprovodi svoja pravila.

  8. Dokument kojim se  definišu vlastita pravila kluba, je statut kluba. Statut kluba daje prava članovima ali i obaveze, štiti klub i svoje članove, definiše ciljeve i načine za postizanje tih ciljeva, pravila ponašanja itd…On ima drugu svrhu osim blagostanja svojih članova. Klub koji se bavi skupom klubskih pravila za koja nema nameru da prati, je šuplji klub. Život kluba na licemeran način je gori od anarhije.

  9. Nema smisla da klub ne osudjuje one koji ne poštuju svoja pravila. Kritika je korisna ukoliko se shvati na pravi način.Klub zasnovan na znanju i razumu ne sme imati bilo kakvo pravilo bez osnova. Svako pravilo mora biti podržano intelektualnim razlogom za postojanje.

  10. Članovi kluba koji pokazuju međusobno poštovanje mogu preživeti duže od onih sebičnih i interesnih klubova koji traže i u svemu vide profit ili neku drugu korist .

 

 

 

RAZLIKE & SLIČNOSTImk-ili-mc-2

Boje predstavljaju pripadnost pojedinca nekoj moto grupi ili klubu. Zavisno o tome o kakvom se klubu radi boje će biti iz jednog, dva ili tri dela. Na putevima se primećuju razlike a to je ‘’RC’’( kod nas ‘’MK’’) i ‘’MC’’ oznaka koja se nalazi na bojama ili je izdvojena na malom patch-u (prišivak) u sklopu ostatka boja.

Sam izgled prsluka je prva i osnovna razlika. Prsluk sa bojama koji nosite određuje Vaš položaj i Vašu pripadnost. Razlike između tih dveju grupa su nekada jako velike a nekada neprimetne, zavisno o tome na kojem je stadijumu MK klub u svome razvoju i čemu teži.

Već smo naveli koje su to odlike MK kluba. Rekli smo na koji način se ‘’Boje’’ dobijaju. Kako se ponašate je interna stvar i stvar dogovora u klubu. Liberalno bez nekih posebnih obaveza.

Kod MC klubova pravila su malo radikalnija, pa tako na primer: U MC klubovima nema žena (i nekih drugih društvenih struktura/slojeva kojih ne možete javno nabrojati) , članovi se nikad ne kreću sami, Predsednik uvek ima pratnju od najmanje dva člana, odluke koje se donose u klubu donose se klasičnim glasanjem i ništa mimo toga, obavezne klubske vožnje, formacije i mesto vozača u koloni, MC klubovi imaju svoje ‘’support’’ individue ili cele  klubove , ‘’Clubhouse’’ili klubska kuća je nešto što se mora imati (služi za odmor i druženje, donošenje odluka, prenoćište…), itd., itd..

Jako je teško nabrojati pravila MC klubova, jer su ona individualna za svaki klub. Kad bi to hteli da uradite trebali bi odabrati jedan klub i istražiti pravila.

Bez obzira na glasine i stereotipe, MC i MK klubovi nemaju nikakvih sukoba interesa. Krajem 70tih prošlog veka, održan je zajednički sastanak predstavnika MK i MC klubova u USA i tada je donešena zajednička izjava koja u principu glasi:

– MC klubovi se neće mešati u rad MK klubova niti ih na bilo koji način ometati.

– MK klubovi se neće ponašati kao MC klubovi, a ako se budu tako ponašali biće tretirani kao takvi i od njih će se očekivati da ispune uslove koje mora ispuniti svaki MC klub.

Verovatno će neupućeni postaviti pitanje kakve to ima veze sa nama jer svi navedeni primeri i pravila su iz Amerike, a mi smo drugi kontinent.

Biti bajker nije teritorijalnog karaktera. Za bajkera pojam slobode su beskrajni putevi otvorenih granica i stvaranje novih prijateljstava, bez obzira na teritorijalno-nacionalno-versku ili bilo koju drugu pripadnost.

To su stvari koje su kao i zakoni fizike jednaki bilo gde u svetu, i ništa ne menja mesto gde su ti zakoni prvi put definisani.

Kod nas su ova pravila malo pomešana. MC klubovi se drže opštih pravila i imaju svoja  posebna, shodno društvu u kom živimo i karakteru ljudi, ipak malo liberalnija od onih izvornih ali su OK. Sa druge strane većina MK klubova se ponaša kao MC. Stvar i nije toliko strašna jer se radi o nepoznavanju pravila i ovakve stvari se vremenom isprave jer su sastavni deo tranzicije jedne sub-kulture u određenom region, zemlji ili delu sveta.

Da se podsetimo / upoznamo !!!

  • Ne ulazi u klub zbog vlastitih interesa.
  • Klub prihvati kao organizaciju prijatelja koji vole motore i druženje.
  • Ne budi zavidan članu kluba zbog…
  • Pokušaj uvek pomoći svakom članu kluba ako zatreba ili ako zatraži pomoć.
  • Uvažavati različita mišljenja i ne započinjati svađu zbog različitog mišljenja.
  • Svako mora biti podložan kritici i svaka kritika mora biti potkrepljena činjenicama.
  • Kritike prihvatiti kao dobronamerni savet.
  • Ako smatraš da ti klub stvara opterećenje na poslovnom ili…planu,vrati boje i ostani prijatelj s ostalim članovima kluba.
  • Svi članovi treba da se osećaju ravnopravno.
  • Svi članovi kluba treba da prihvate činjenicu da su zamenjivi.
  • Svaki član kluba treba doprineti radu i boljem napredku kluba ili barem pokušati.
  • Različitosti članova kluba treba usmeriti u unapređenje kluba.
  • Sastanke pozivati i zakazivati kada za to postoji razlog.
  • Na sastanke dolaziti redovno i uvek na vreme.
  • SASTANAK NE DOŽIVLJAVATI KAO OBAVEZU VEĆ KAO SUSRET S DRAGIM PRIJATELJIMA.
  • Ako imaš neko mišljenje za rad ili organizovanje kluba to iznesi na sastanku.
  • Problemi u vezi nekog člana (ako ih ima) rešavaju se isključivo unutar kluba.
  • Uvek održi dato obećanje u vezi bilo kakve akcije kluba.
  • Nikad ne prenosi novosti vezane za rad kluba nekome ko nije u klubu.
  • BUDI PONOSAN NA BOJE KOJE NOSIŠ!!!

BAJKERSKI KODEKS

KODEKS

Nekada su svi bajkeri imali zajedničku nit, neizgovoreni etički kod i ponašanje koje je prevazilazilo reči koje se zasnivalo na postupcima. Nikad nije napisana knjiga o bajkerskom kodeksu ponašanja i nikad i nije bilo potrebe za njom. Ali vremena se menjaju i čini se da dolaze neki novi motociklisti.

Danas kada vidite motociklistu kako juri, najverovatnije je da će biti u majici kratkih rukava, u nekakvim pantalonicama i sa patikama na nogama. I bajker najgrubljeg, najčvršćeg izgleda pored kojeg ćete se zaustaviti je najverovatnije doktor ili advokat i moguće je da nosi Roleks ispod sve te kože. Nema ništa pogrešno u tome, sve dok ovi novi motociklisti znaju kodeks koji su stvarali old-tajmeri i generacije pre njih.

Biti bajker je značilo imati dovoljno kreativnosti i pretvoriti krntiju, koristeći samo inovativnost i inspiraciju, u jedistvenu mašinu koja pleni pažnju, a onda rizikovati vlastiti život na asfaltu jureći na istoj mašini koju ste sami napravili sa ponosom. Bajkeri su nosili kožu i bili masni jer su znali da je zlobnicima pregaziti ih čas posla, tako da su morali da izgledaju zastrašujuće.

Bili su vrsta okrenuta sebi, bez sindikata, bez grupe koja ih podržava, u mnogim slučajevima bez porodice. Morali su uspeti u sopstvenom svetu, protiv svih pravila, protiv ‘’mainstream’’ društva, i protiv svih izgleda za uspeh.

Preživeli su i napredovali zbog bajkerskog kodeksa i nikad nisu trpili sranja niotkoga. Na starijima je da uče mlađe. S tim na umu, dajemo vam osnovna pravila ponašanja na dva točka.

Pazite dobro, braćo i sestre, jer je naš kodeks svetinja ispunjen čašću i lojalnošću, onakvom kakva nije viđena od doba vitezova:

NE TRPI SRANJA!

Budi dobar prema ženama, deci i životinjama, ali ne trpi sranja. To je najvažniji preduslov ako se želiš zvati bajkerom. To je u vezi sa respektom i čašću. Svako može biti budala tankih nerava. Budi kul, zauzmi stav i neka tvoja dela prate ono što kažeš.

NIKAD NE LAŽI, NE VARAJ I NE KRADI!

Drugi način da se ovo kaže je uvek govori istinu. Bajkeri su uvek loši prljavi i masni momci u filmovima, ali svaki pravi bajker zna da ga njegova reč obavezuje. Tvoja reč je jedina stvar na ovom svetu koja 100% pripada tebi. Čuvaj je sa oprezom i budi plemenit.

NE CINKAJ!

Ako vidiš nepravdu, bori se protiv nje, ako išta vrediš. Sam ćeš se starati o problemima i nikad nemoj osetiti potrebu da nekog drugog cinkaš. Cinkaroši su najniži oblik života na planeti, odmah pored kradljivaca motora.

NE CMIZDRI!

Apsolutno niko ne poštuje niti voli onoga ko cmizdri. Drugi način da se ovo kaže je, izdrži to vreme u blatu. Drugi način da se o ovom misli je, “Ne pravi veliku frku oko sitnica” većina životnih malih neugodnosti se ionako na kraju same od sebe srede, cmizdrio ti ili ne. Glavu gore, majku mu! Bajker si, nisi crv …

NIKAD NE PRIZNAJ PORAZ I NIKAD NEMOJ ODUSTATI!

Bilo da je tuča, debata, ili poslovni dogovor, nebitno kako gusto postane, bajker nikad ne odustaje.

POMAŽI DRUGIMA!

Kad je brat ili sestra u kvaru pored puta, uvek se zaustavi i pomozi im. Čak i kao moralna podrška, ako je to sve što možeš pružiti, bolje nego da samo prođeš pored. Zapamti život je putovanje, vožnja, a ne stizanje na destinaciju. Već si tamo. I nemoj samo pomagati bajkerima, pokaži svetu da smo bolji nego imidž koji nas prati. Ljubaznost ne košta ništa ali ti daje sve.

 DRŽI DO SEBE!

Uradi ono što kažeš da ćeš uraditi, budi tamo kad kažeš da ćeš biti. To se zove integritet. Ovo se takođe odnosi za zauzimanje stava. “You’ve got to stand for something or you’ll fall for anything.”

ŽIVOT NIJE VEŽBA!

Da, ovo nije proba kostima. Ovo je život – izađi i grizi velike komade njega. Nemaš vremena za gubljenje i bajkeri ne stoje i ne čekaju da im zabava dođe na noge. Živi se samo jednom. Sutra možeš poginuti, zahvaljujući nekom ko je zaspao za volanom. Živi sad, uzmi maksimum od svakog trenutka.

Ako se želiš voziti okolo u  havajskoj košulji i sandalama, samo napred, ali ako ti je namera već da izgledaš kao idiot, barem se nemoj ponašati kao idiot. Ova uputstva su samo osnove, mnogo više je potrebno da se bude bajker od toga da se samo kupi motor. Ako samo kupiš motor, ti si motociklista.

Biti bajker je način života, ponosan način života koji delimo sa strašću za otvorenim putem.

 

ŽENE I MOTO KLUBOVI

Ako pogledate današnje ‘’MC’’ klubove svakako nećete pronaći žene u njima, a pogotova ne sa bojama. Na nekim fotografijama ispod razuverićemo vas u ovu činjenicu, jer su žene nekada itekako bile punopravni članovi ‘’MC’’ klubova i ako bolje pogledate imale su čak i prišivak ‘’1%er ‘’. Prisutnost žena u ‘’MC’’ klubovima je bila od 1958.g. pa sve do 1967. U kom periodu su nakon ’67 žene izgubile pravo da nose boje kluba, nije poznato, ali da su i danas prisutne u nevidljivom upravljačkom delu  ‘’MC’’ klubova, to vam svakako niko neće priznati.

1 Bandidos MC 1960's (1% female member on right)

Bandidos MC 1960

3 Hells Angels MC 1960's 1

Hells Angels MC 1960

5 Hells Angels MC 1960's2

Hells Angels MC 1960

8 Outlaws M.C. 1960's

Outlaws MC 1960

11 Hells Angels M.C. 1965

Hells Angels MC 1965 sa prišivkom ‘’13’’ i ‘’1%’’

Ovakvih primera i fotografija ima mnogo. Očigledno je da su žene tog vremena bile sastavni deo MC klubova.

Ženski moto klub pod nazivom ‘’The Motormaids’’ je svakako najstariji moto klub. Ovaj klub je održao klub čarter Američke moto organizacije već više od 60 godina (AMA je i dodelila povelju ovom klubu 1940. godine). Iako je moto klub Outlaws tvrdi da se radi o dužem period jer je ovaj ženski klub iskusio  najmanje dve permutacije organizacionog identiteta tokom njihovog mandata.

žene

(2018) Devedestrogodišnja (93) Gloria Struck je 70 godina članica moto kluba ‘’The Motor Maids’

_DSC0242

‘’RC’’  klub ‘’The Motor Maids’’ konvencija 2015’-te

Motor Maidi, međutim, održavaju jedinstveni identitet i sveukupnu upravljačku strukturu od svog osnivanja i stoga mogu biti najstariji vozački moto klub  na svetu, stariji čak i od svetskog poznatog Moto kluba Hells Angels, koji je osnovan 1947. godine, koji takođe održava njihov izvorni organizacioni identitet (Barger, Zimmerman i Zimmerman).

 

Zaključak

Gore navedena taksonomija je korisna u razumevanju određenih društvenih i kulturnih faktora koji su uticali na poreklo i evoluciju moto klubova u Sjedinjenim Državama. Zajednička nit koja prolazi kroz svaki od ovih perioda je učešće Amerikanaca u vojnim sukobima i naknadna društvena organizacija oko motocikla. Ono što je očigledno jeste da nijedna vlada ni društvo ne obraća puno pažnju na ove efekte rata ni uticaje na pojedince.

Zaista, čini se da ne postoji proces koji bi omogućio vojnim veteranima da povrate dostojanstvo I vrate se redovnim ulogama kao građanina prvog reda. Zbog ovakvog nedostatka strukturirane re-asimilacije u američkom društvu određeni vojni veterani su vremenom stvorili kulturu u kojoj su prihvaćeni kao ljudi koji su postali nakon svih ratova.

Ono što svi istraživači moto klubova nisu uspeli da ispitaju jeste uticaj koji trenutni američki “Rat na teror” može imati na kontinuiranu evoluciju subkulture. Ovaj ratni efekat, danas je prisutan u skoro svim zemljama ratne alijanse, moto subkultura evoulira takođe u celom svetu ali je I dalje najsnažniji efekat u Sjedinjenim Američkim Državama.

 

Molimo sve koji  žele da podele ovaj tekst, navedu izvor www.motoskupovi.com jer ipak smo utrošili značajno vreme u traženju informacija i istorijskih činjenica. Ukoliko smo ipak u nečemu pogrešili ili pogrešno preveli, molimo Vas da nam ukažete na propust.

 

 

 

Korišćeni radovi

Addams, Charles. Letter. Life. 11 Aug. 1947: 7. 
American Psychological Association (APA). Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders (DSM III). New York: American Psychological Association, 1980. 
Aretakis, Nick. “Life and Death at Altamont.” Pop Politic.com. 2000. < http://www.poppolitics.com/articles/2000-11-18-shelter.shtml >
Barger, Ralph, Keith Zimmerman, and Kent Zimmerman. Hell’s Angel: The Life and Times of Sonny Barger and the Hell’s Angels Motorcycle Club. New York: HarperCollins, 2000.
Brokaw, Paul. Letter. Life. 11 Aug. 1947: 7.
Ciacchi, Mark S. “Outlaw Motorcycle Clubs and the American Vets.” Vet Extra 12 (2003): 10-11.
Cuff, Michael. “1932 Peashooter: A One-of-a-kind, Factory-built, Hillclimbing Harley.” American Iron May 2004: 229.
Dregni, Michael, ed. This Old Harley: The Ultimate Tribute to the World’s Greatest Motorcycle. Stillwater: Voyageur, 2000. 
Dulaney, William L. “Moving Forward with Visual Symbols, Looking Back at Outlaw Motorcycle Clubs.” National Communication Association. Chicago. Oct. 2004.
Hayes, Bill. The Original Wild Ones: Tales of the Boozefighters Motorcycle Club. Osceola, WI: Motorbooks International, 2005.
“Hells Angels MC World.” Hells Angels Motorcycle Club. 2005 <http://www.hells-angels.com
Hill, Kari and Harvey Langholtz. “Rehabilitation Programs for African Child Soldiers.” Peace Review 15:3 (2003): 279-285.
“History of the Rally.” Hollister Independence Rally Committee. 2005 <http://www.hollisterrally.com/about_hirc.htm>.

Kanas, Nick. “Group Therapy for Patients with Chronic Trauma-related Stress Disorders.” International Journal of Group Psychotherapy 55:1 (2005): 161-165.
Kolb, Richard K. “Korea and Vietnam: Comparing Participants and Casualties.” Veterans of Foreign Wars June/July 2003: 21-23.
Lindsay, Tom. Letter to the author. 11 October 2005. “Motorcycle Gangs.” Southeast Gang Activity Center. 2005 
<http://www.segag.org/ganginfo/frmcgang.html>.
National Center for Post Traumatic Stress Disorder (NCPTSD). “Facts about PTSD.” NCPTSD Website. 24 October 2012 <http://www.ptsd.va.org>. 
Nye, Peter J. Hearts of Lions: The Story of American Bicycle Racing. New York: W. W. Norton & Company, 1998.
Orford, Judith. “Are We Effective in Treating PTSD?” British Journal of Occupational Therapy 62:7 (1999): 336.
Ouimette, Paige, Keith Humphreys, Rudolf H. Moos, John W. Finney, Ruth Cronkite, and Belle Federman. “Self-help Group Participation among Substance Use Disorder Patients with Posttraumatic Stress Disorder.” Journal of Substance Abuse Treatment 20:1 (2001): 25-32.
“Outlaws MC (Est. 1935): 70 Years Strong.” Outlaws MC United States. History. 2005 <http://www.outlawsmc.com/history.html>.
Page, Victor W. Motorcycles and Side Cars: Construction, Management, Repair. New York: Norman W. Henley Publishing Co., 1920. 
Paradis, Peter. Nasty Business: One Biker Gang’s Bloody War against the Hell’s Angels. Toronto: HarperCollins, 2002.
Perry, David B. Bike Cult: The Ultimate Guide to Human-Powered Vehicles. New York: Four Walls Eight Windows, 1995.
Pigot, John. Leatherbred Heroes: The Vietnam Veterans’ Motorcycle Club. Australia: ArtsVictoria, 2000.
Posnansky, Garry R. “Communication and the Counterculture: An Ethnographic Analysis of Communication Use in the Motorcycle Gang.” Diss. The Florida State University, 1988.
Reynolds, Tom. Wild Ride: How Outlaw Motorcycle Myth Conquered America. New York: TV Books, 2000.
Sucher, Harry V. The Iron Redskin. Newbury Park: Haynes, 1977.
Syder, Andrew. “Ripped from Today’s Headlines: The Outlaw Biker Movie Cycle.” Scope: An On-line Journal of Film Studies, Institute of Film Studies, Nottingham University, United Kingdom. 2002 <http://www.nottingham.ac.uk/film>. 
“The History of the AMA.” American Motorcyclist Association (AMA). 21 May 2005 <http://www.amadirectlink.com/whatis/history.asp>.
Thompson, Hunter S. Hell’s Angels: A Strange and Terrible Saga. New York: Ballantine, 1966.
Valentine, Bill. Gang Intelligence Manual: Identifying and Understanding Modern-
day Violent Gangs in the United States. Boulder, CO: Paladin, 1995.
Watson, J. Mark. “Outlaw Motorcyclists: An Outgrowth of Lower Class Cultural Concerns.” Deviant Behavior. Ed. D. H. Kelly. 4th ed.. New York: St. Martin’s, 1993.
Wolf, Daniel R. The Rebels: A Brotherhood of Outlaw Bikers. Toronto: Unversity of Toronto, 1991. 
Wynn, Keenan. Letter. Life. 11 Aug. 1947: 7. 

Web sajtovi

http://ijms.nova.edu/November2005/IJMS_Artcl.Dulaney.html

http://www.rcvsmc.net/id14.html

http://mchistorian13.blogspot.com/2015/11/ama-vs-outlaw-motorcycle-clubs.html

https://onepercenterbikers.com/hollister-riot/

https://www.indianmotorcycle.com/en-us/history/