Putopis. MittelEuropa 2, do Baltika, by Sasha Beograd

screenshot_1Autor: Sasha, Beograd

Tekst, foto i video materijal je autorsko delo. Navedeni putopis je odobren od strane autora i prenešen je u potpunosti bez korekcija i izmena sadržaja.

Drage kolege,

Prošlo je više od dve godine kako nisam ništa napisao na ovom podforumu, ali pošto se ovog leta ponovo ukazala prilika da malo protegnem točkove, red je da nešto od toga podelim i sa vama.

Obzirom da više ne pripadam generaciji koja svakog leta mora da ispunjava porodične obaveze (čitaj: vodim decu na more – oni to mogu i sami), a to automatski znači da ne moram da se pržim na za Mediteran uobičajenih 35-450C, put me je ponovo odveo na sever. Upravo zato je ovaj putopis i dobio naslov MittelEuropa 2 jer se na neki način nadovezuje na moje prethodno putovanje u središnju Evropu. Sa druge strane, osim dve kraće deonice (Drezden-Berlin i Segedin-Beograd) sve ostalo je za nas bilo potpuno novo pa se nadam da će se i vama dopasti.

No, da krenemo redom. Pošto je u međuvremenu umesto Xciting-a u garažu stigao Kawasaki, tehničke pripreme su bile jednostavne. To znači da je trebalo uraditi samo redovni servis (posle prvih 5.000 Km) i proveriti još nekoliko sitnica, Sva potrebna oprema je tu od ranije, a ni pakovanje za put od nekih 20-tak dana nije predstavljalo problem. Iako po pravilu putujemo u dvoje, sve što nam treba se lako smesti u Givi Maxia-u, tunel torbicu i pod sedište. U stvari, problemi oko pakovanja se javljaju nešto kasnije, jer se uz put često pojavljuju nove “sitnice” za koje tek treba pronaći odgovarajuće mesto.

Da se ne bi izgubili, na jedan telefon sam instalirao Here navigaciju a na drugi iGO, što se kasnije pokazalo kao nešto bolje rešenje. Uglavnom, planirana ruta je izgledala otprilike ovako, a ako se na nju dodaju mala skretanja i lokalni izleti, ukupna kilometraža se zaustavila na nešto preko 4000.

34034.jpg

Dan pred polazak je sve već spakovano, pa je za jutro planiran još samo kratak foto sešn. Naravno, momcima ne pada na pamet da ustaju iz kreveta, pa slikanje odrađujemo sami i po idealnom vremenu krećemo na put.

34035.jpg

34076.jpg

34054.jpg

>> Beograd, Bački vinogradi, Mohač, Balaton

Pre dve godine sam do mađarske granice išao starim putem pa je to potrajalo čitavo.prepodne. Da se to ne bi ponovilo, odmah izlazim na autoput i maksimalo koristim snagu mašine od 300cc. U stvari, za održavanje prosečne brzine od 120Km/h (sa dvoje putnika i dosta prtljaga), ovom Kymkosakiju ne treba više od pola gasa, što znači da ostaje još dovoljno rezerve za obilaženje. Pravi maksimum sam iz njega izvukao na nemačkom autobanu, gde ni sa 150 Km/h nisam smeo da pomolim nos iz krajnje desne trake…

Znači, autoput do Srbobrana, a zatim na levo prema Vrbasu i Somboru. Posle toga do granice nema još mnogo, pa brzo prelazimo na drugu stranu. Naš policajac nas nije ni pogledao, ali smo kod mađara morali da otvaramo kofer i podižemo sedište. Mogu da zamislim njihovo razočaranje kada su shvatili da tu ipak ne može da se sakrije nijedan migrant sa Bliskog istoka, ali pošto je to jedina granica koju ćemo preći pre nego što se vratimo u Srbiju, nije nam bilo teško da udovojimo ovakvim zahtevima.

Sledeća prepreka na našem putu je Dunav, a njega nije lako preći pogotovu ako se propusti skela. Ništa zato, bićemo prvi na sledećoj turi a do tada ima tačno pola sata. Kawa u hlad, a mi na klupicu, skidamo višak opreme i vadimo nešto za osveženje.

34036.jpg

34038.jpg

34037.jpg

Izgleda da su i putnici sa druge strane bili nestrpljivi, pa se skela ubrzo vraća i tačno na vreme nastavljamo dalje. Tek kada smo se ukrcali, shvatam da je ovo pravi trajekt koji bi bez problema mogao da prevozi putnike po raznim morskim destinacijama. Na žalost, plovidba traje kratko, pa nema mnogo vremena za uživanje – par fotki i opet teraj dalje…

34039.jpg

34040.jpg

34041.jpg

34042.jpg

34043.jpg

34044.jpg

Mohač je poznat i po čuvenoj bitci koja se odigrala 1526. god. U njoj su se sukobili turska i mađarska vojska koja je bila neuporedivo slabija, pa je poraz bio neminovan. Čini mi se da taj događaj za mađare ima isto značanje kao naš Boj na Kosovu jer su u istom danu izgubili kralja i državu. Turci su sledećih 200 god, vladali skoro čitavom Panonijom i u par navrata stizali čak do Beča.

Posle malo lutanja, odlučujem da upotrebim navigaciju i konačno stižemo na lice mesta. Čitav kompleks se danas sastoji od zgrade u koju je smešten muzej i velikog parka sa stubovima koji obeležavaju mesta pogibije istaknutih učesnika bitke. Na žalost, taj dan je bio vrlo topao, a mi ne volimo vrućinu pa se nismo previše zadržavali. Taman toliko da se napravi nekoliko sličica…

34045.jpg

34046.jpg

34047.jpg

34048.jpg

34049.jpg

 

34050.jpg

34051.jpg

34052.jpg

34053.jpg

Ostatak dana smo proveli na motoru uz česte pauze jer je trebalo stalno nadoknađivati izgubljenu tečnost. Put preko Pečuja i Kapošvara nije ni po čemu poseban, pa ću ga zato preskočiti. Naš cilj je južni kraj Balatona, tačnije gradić Keszthely u kome sam nešto ranije razervisao smeštaj.

Čini mi se da je ovo pravi trenutak da u nekoliko reči opišem svoje iskustvo. Naime, skoro svako prenoćište na ovom putu sam pronašao preko AirBnB-a i moram priznati da sam vrlo zadovoljan. Sistem funkcioniše upravo onako kako se od njega očekuje, što znači da možete lako pronaći ono što vam treba, izvršiti rezervaciju (pri čemu se kompletno plaćanje vrši automatski – preko Interneta) i na kraju oceniti svog domaćina (i on vas kao gosta). Ja sam uglavnom birao ponude koje uključuju korišćenje kompletnog stana (garsonjera ili jednosoban) a da pri tome cena ne prelazi 20-25 Eur. Na taj način sam uspeo da znatno smanjim troškove jer se i za najjeftiniji hotel obično traži duplo veća suma pa se zaključak sam nameće – ako vam je potreban smeštaj a želite da uštedite, zaboravite Booking i probajte AirBnb.  :takoje:

34075.jpg

Idemo dalje, >> Balaton, Sopron, Beč

U Keszthely stižemo oko 19h, što znači da kasnimo jedno dva sata od termina za koji smo najavljeni, pa moram da obavim jedan telefonski poziv i sačekam da se pojavi naš domaćin. Nakon 10-tak minuta stiže direktor muzeja i pokazuje nam stan u kome ćemo prenoćiti.

Da, dobro ste pročitali, nije direktor hotela nego muzeja – noćas spavamo u zgradi koja pripada istorijskom muzeju a ona ima i nekoliko stanova koje su nekada verovarno koristili čuvari ili domar. Na žalost, u tom trenutku se vreme naglo menja, čuje se grmljavina i odmah počinje da pljušti. Jedva sam stigao da skinem stvari sa motora a da ne pokisnem. To znači da večeras nema ništa od šetnje pored jezera ali bar možemo da predahnemo nakon celodnevnog preznojavanja.

Stan koji nam je na raspolaganju ima dve velike sobe, kuhinju i kupatilo što znači da može da primi više gostiju. Ovoga puta smo tu samo nas dvoje, pa možemo da se opustimo i sredimo utiske.

Jutro je osvanulo sunčano, što znači da će dan biti lep ali ne tako vruć kao prethodni. Kawasaki je prenoćio u dvorištu a kiša i vetar mu izgleda nisu smetali. Brzo se pakujemo i vraćamo ključeve. Tek sada se vidi koliko je ovo velika i lepa zgrada, ali nemamo vremena za razgledanje jer želimo što pre da vidimo jezero.

34055.jpg

34056.jpg

34057.jpg

34058.jpg

34059.jpg

Posledice jučerašnjeg nevremena su jasno vidljive. Na sve strane ima nasutog peska i vode, ali to ne umanjuje lepotu ovog mesta. Na jednom delu obale se odmara jato labudova a tu je i staza koja nas vodi do kupališta. Sve neodoljivo podseća na naš Palić, ali je neuporedivo veće i uređenije. Vreme nam ne dozvoljava da se malo brčnemo, ali bar možemo da napravimo koju sličicu…

34060.jpg

34062.jpg

34061.jpg

34063.jpg

34064.jpg

34065.jpg

34066.jpg

34067.jpg

34068.jpg

34069.jpg

Do Beča ima još dosta da se vozi, pa koristimo priliku da negde oko Soprona napravimo još jednu pauzu. Ovde su na jednom mestu smešteni mali tržni centar i igralište za decu pa čak i malo jezero sa lokvanjima i zlatnom ribicom. Idealno mesto za odmor…

34070.jpg

34071.jpg

34072.jpg

34073.jpg

Austrijska granica se prelazi bez zaustavljanja (mada treba svratiti na prvu pumpu radi kupovine vinjete) pa u Beč stižemo relativno rano. Naša baza za sledeća 3 dana će biti stan koji se nalazi relativno blizu centra, pa možemo da se malo odmorimo od vožnje. U njemu trenutno borave dva studenta a soba koja pripada trećem je prazna pa je ova dvojca koriste za popunjavanje budžeta. Iako je komfor koji se nudi malo ispod zadatog standarda, cena od 55 Eur za dve noći je bila presudna. Na kraju je sve ispalo super, jer smo imali sa kim da podelimo pivo i pokupimo par saveta za snalaženje po gradu,

34078.jpg

34079.jpg

34080.jpg

34081.jpg

34082.jpg

Efikasno pronalaženje tačne lokacije (hvala iGO) i brzo presvlačenje nam daju šansu da obiđemo makar jedan deo starog grada što naravno, nećemo propustiti. Od domaćina dobijamo nekoliko turističkih vodiča i odmah se vraćamao na ulicu. Za pola sata stižemo do parka koji se nalazi ispred Votivkirche a tu blizu je i ulaz u čuveni Hofburg. Odmah preko puta se nalazi i “glavna” filijala Reiffeisen banke pa ne mogu da se otmem utisku da su ove dve stvari nekako povezane.

34083.jpg

34084.jpg

34085.jpg

Beč krase klasične fasade ali sve to ne bi bilo kompletno bez fijakera koji su turistima na raspolaganju za siću od nekih 80 Eur za pola sata vožnje.

34086.jpg

34087.jpg

34088.jpg

34089.jpg

34090.jpg

Na kraju dana koristimo priliku da se slikamo sa Mocartom i Geteom i time završimo ovaj skraćeni obilazak Beča. Za sutra su ambicije mnogo veće pa treba napraviti dobar plan i rasporediti snagu.

34091.jpg

34092.jpg

34093.jpg

34094.jpg

Drugi dan u Beču je predviđen za razgledanje, a cilj je da se obiđe što više! Za nekoga kome je ovo prvi susret sa bivšim carskom prestonicom, nije lako da odvoji bitno od onoga što se može preskočiti, pa zato hrabro ulećemo u novu avanturu. Da bi dobili na brzini, Kawa ostaje na ulici a mi kupujemo dnevnu kartu za prevoz i počinjemo sa proučavanjem metro linija.

34100.jpg

Kada nisi siguran odakle da počneš, najbolje je da kreneš od početka. Zato prvo biramo U1 a on nas vodi prema Dunavu, što se pokazalo kako dobar izbor. Za samo 5 min vožnje tj. dve stanice kasnije stižemo do prve obale i odmah izlazimo na “plažu”. Zaista ne znam kako bih drugačije nazvao mesto na kome ima sunca, vode, peska, ležaljki i suncobrana.

34096.jpg

34097.jpg

Pravi tok Dunava je nešto dalje, pa moramo da se vratimo u podzemlje i pređemo još par stanica. On se u stvari sastoji od dva kanala pa ne izgleda naročito inspirativno. To očigledno nije prestavljalo prepreku da se na tom mestu izgradi kompletan “Beč na vodi” sa staklenom kulom i ostalim zgradurinama.

34101.jpg

34099.jpg

Ista linija metroa u suprotnom pravcu vodi pravo do katedrale – Stefandom, a tu su i još neke znamenitosti. Ogromna srednjovekovna građevina, sa puno kitnjasih detalja ali u enterijeru pomalo mračna. Časovnik na poslednjoj slici na svaki sat otkuca i prikaže po jednu figuru a u podne se održava čitav “koncert” i revija poznatih ličnosti iz istorije Beča i Austrije. Mi smo naravno, stigli na vreme i odgledali čitavu predstavu.

34102.jpg

34103.jpg

34104.jpg

34105.jpg

34106.jpg

34107.jpg

Sledeća stanica je dvorac Šernbrun. Do njega se takođe može stići metroom, što znači da nećemo izgubiti mnogo vremena za prevoz. Sa druge strane, čitav kompleks je toliko veliki, da su nam noge otpale od pešačenja. Na kraju smo morali da sednemo na travnjak i prikupimo snagu za povratak u grad.

34108.jpg

34109.jpg

34111.jpg

34112.jpg

34113.jpg

34114.jpg

34115.jpg

34116.jpg

34117.jpg

Povratak u grad obično znači i odlazak u šoping. U Beču se taj zadatak najlakše može obaviti u Mariahilfer Strasse pa i mi hitamo u tom pravcu. Tu naravno ima za svakoga po nešto, pa zamalo da se i mi u novim cipelama provozamo električnim BMW-om. Tom iskušenju smo ipak odoleli, ali je zato kao nagrada moralo da padne po jedno parče Zaher torte.

34118.jpg

34119.jpg

34120.jpg

34121.jpg

34122.jpg

Ovako dopingovani, skupljamo snagu za još jednu rundu, pa u jednom mahu padaju Muzejska četvrt, zgrada parlamenta, Burgtheater i monumentalni spomenik Marije Terezije. Sudija konačno svira kraj (nema više produžetaka) pa možemo da se vratimo do naših studenata i sa njima podelimo ono pivo – sutra nas očekuje Češka i njene lepote.

34123.jpg

34124.jpg

34125.jpg

34126.jpg

Vreme je da se rastanemo sa Bečom i nastavimo dalje. Tiho pakujemo stvari i ključeve ostavljamo na trpezarijskom stolu jer nam cimeri još spavaju. Uz iGO lako pronalazimo autoput A22 i jurimo prema Češkoj.

34128.jpg

>> Beč, Češke Buđejovice, Plzen, Karlove Vari

Granica između ove dve države je odavno nevidljiva ali se po natpisima koji promiču odmah primeti razlika. Posle tabli sa oštrim nemačkih slogovima, sada mnogo lakše pamtimo nazive mesta kroz koje prolazimo i uskoro stižemo na naše prvo odredište – Češke Buđejovice. Od ranije znam da je za mnoge srednjoevropske gradove karakteristično da u centru imaju veliki trg koji bez greške pronalazimo i krećemo u razgledanje. Njegova površina je impozantna, pa ima mesta za fontanu, izložbu modernih skulptura na otvorenom i još ponešto. Naravno, zgrade koje ga okružuju su uglavnom hoteli sa kafanama, ali nas prvo zanima kako sve ovo izgleda iz ptičije perspektive. Zato krećemo ka tornju koji se nalazi u neposrednoj blizini i nakon tričavih 225 stepenika stižemo na vrh. Zanimljivo je da se ulaznica naplaćuje samo onim posetiocima koji stignu do najvišeg nivoa, ali na ovakav pogled vredi potrošiti i više od 2 Eur.

34129.jpg

34130.jpg

34131.jpg

34132.jpg

34133.jpg

34134.jpg

34135.jpg

34136.jpg

Ako ste pomislili da smo u Buđejovice došli samo zbog pogleda, vreme je da vam otkrijemo i pravi razlog. Ljubitelji dobrog piva znaju da se ovde pravi čuveni Budwieser pa zato zauzimamo mesto u najbližoj pivnici i naručujemo dve krigle. Da ne bi baš mnogo prešli dozvoljenu granicu, uzimamo malu dozu i uz pomoć kakulatora proveravamo koliko je to u 0/00. Račun kaže da je sve u redu, pa degustacija može da počne. Živeli!

34137.jpg

34138.jpg

34139.jpg

34140.jpg

Prvobitni plan je ukljičivao i svraćanje u Plzen, ako ni zbog čega drugog, onda da bi se na licu mesta napravila stručna analiza lokalnog piva i konačno dao odgovor na večito pitanje da li je Pisner bolji od Budweiser-a  :)

Na žalost, duž celog puta E49 smo nailazili na deonice koje su zbog radova zatvorene za sabraćaj. Obilaznice su nam odnele previše vremena pa u Karlove Vari stižemo u sumrak. Doduše, poslednjih 50-tak km su predstavljali pravo uživanje jer put konstantno krivuda kroz šumovite predele a saobraćaja skoro da nema. Naša AirBnB domaćica Michaela nas čeka još od 18h pa žurimo prema naznačenoj adresi. U malim mestima je sve blizu, pa brzo stižemo, istovarujemo stvari, menjamo garderobu i izlazimo u grad. Mrak je već uveliko pao, pa odlučujemo da fotkanje ostavimo za sutra i da se zadovoljimo kratkom šetnjom pored kanala. Na moje iznenađenje, grad je skoro pust, nigde ni žive duše – čak su i lokali skoro prazni ili zatvoreni a mnoge zgrade u potpunom mraku. Izgleda da ovde banjska sezona još nije počela ili se prerano završila. Pravo stanje stvari ćemo videti tek sutra…

Posle nekoliko lepih dana, nedeljno jutro nam je donelo oblake. Radujem se prijatnijoj temperaturi ali istovremeno plašim da kiša ne pokvari današnje planove. Naime, posle Karlovih Vari, moramo na vreme da stignemo u Zaksenring na ovogodišnje izdanje nemačkog MotoGP-a. Karte su odavno kupljene, pa odustajanje ne dolazi u obzir, samo da vreme izdrži…

34142.jpg

>> Karlove Vari, Šemniz, Zaksenring, Drezden, Berlin

Pošto sinoć nije bilo prilike za fotografisanje, ponovo silazimo u grad, ostavljamo Kawu na početku pešačke zone i krećemo u obilazak. Svuda oko nas su biseri klasicističke arhitekture, sve je tip-top sređeno, čak je i cveće potpuno sveže, ali su ulice nekako prazne, skoro bez ljudi. Tu i tamo sretnemo po nekog penzionera koji je pošao po svoju dozu lekovite vode a među njima dominiraju Rusi i istočnjaci. Koristimo priliku da probamo kakvog je ukusa ono što ovde ističe, pa konstatujemo da je vrelo i bljutavo. Možda smo stigli prerano – bolje da navratimo za jedno 20-30 god…

34143.jpg
34144.jpg
34145.jpg
34146.jpg
34147.jpg
34148.jpg
34149.jpg
34150.jpg

Čim smo krenuli dalje, shvatamo da od naše optimističke prognoze neće biti ništa pa stajemo na prvu pumpu i oblačimo kišnu opremu. Kao za inat, nije nam trebala više od dve godine a baš danas moramo da je upotrebimo! Put se diže na veću visinu pa se stanje pogoršava do te mere da granicu prelazimo u magli. No, šta je tu je, kratka pauza za slikanje i teraj dalje u Nemačku. Ako Rosi i ekipa mogu da voze po kiši, zašto bi nama to smetalo…

34151.jpg

34152.jpg

34153.jpg

34154.jpg

34155.jpg

Kiša pada sve jače i ja pokušavam da se prisetim pravca koji od grada vodi prema trkalištu. Znam da se ono nalazi negde prema zapadu ali ne mogu da se setim tačne oznake puta. Odlučujem da stanem na prvu benzinsku stanicu i da se raspitam za pravac. Čovek na pumpi hoće da pomogne ali ja njegov nemački uopšte ne razumem. Molim ga da malo uspori a on vadi olovku i počinje da mi crta u kom pravcu treba da nastavim. Po onom pljusku se skica brzo pretvara u mrlju i ja ponovo nemam pojma gde se nalazim. Sećam se da je negde bila tabla koja pokazuje pravac prema Zaksenringu ali je ona ostala daleko iza nas. Pošto nemam drugog izbora, vadim telefon i stavljam ga u nepromočivu torbicu za volan. Od tog trenutka stvari izgledaju mnogo bolje – iGO kaže da smo sve vreme bili na dobrom putu i da stižemo za manje od pola sata. Tako je i bilo, pa brzo nalazimo parking, vezujemo kacige i umesto kombinezona oblačimo mantile dok se u daljini već čuje zvuk trkačkih motora.

Za divno čudo, iako je već prošlo podne, nema velike gužve, pa lako stižemo do ulazne rampe na kojoj se skenerom očitava bar kod sa ulaznice i konačno ulazimo u prostor trkališta. Sada treba još samo preko mostića preći na drugu stranu i potražiti mesto sa koga se vidi bar jedan deo staze. Pošto su moto dvojke već krenule, sva bolja mesta su već zauzeta pa ne uspevamo da se domognemo neke dobre pozicije, ali bar možemo da osetimo atmosferu.

34156.jpg

34157.jpg

34158.jpg

34159.jpg

34160.jpg

34161.jpg

34162.jpg

 

 

34164.jpg

34165.jpg

Na sreću, u pauzi pre glavnog događaja, kiša malo posustaje i mi uspevamo da pronađemo mesto na padini koja gleda na stazu. Uskoro kreće trka i GP mašine prolaze na 20-tak metara od nas.

Sve ostalo je već istorija. Kiša je na pola trke prestala, Markez je prešao na drugi motor a ostali nisu imali hrabrosti da urade istu stvar. Na kraju je poredak bio malo drugačiji nego što smo očekivali, ali u tome je i draž trkanja..

34166.jpg

34167.jpg

34168.jpg

34169.jpg

34170.jpg

34171.jpg

34172.jpg

34173.jpg

34174.jpg

Posle glavne trke se publika polako razilazi iako na stazu izlaze Moto 3 vozači. Mi moramo dalje, pa napuštamo Zaksenring, pakujemo stvari i hvatamo pravac prema Drezdenu i Berlinu.

34177.jpg

34175.jpg

 

34176.jpg

Kao što znate, na nemačkim autoputevima nema ograničenja što znači da većina vozi upravo onoliko koliko može. Ja sam bio primoran da se držim krajne desne trake jer su ostale bile stalno zauzete. Izgleda da je i ovde nedelja popodne pravo vreme da se izduva auspuh. Srećom, vreme se znatno prolepšalo pa smo tih 350 Km prevalili za manje od 5 sati. U sumrak, stižemo do Berlina u kome ćemo provesti nekoliko dana.

34178.jpg

34179.jpg

34180.jpg

34181.jpg

Prva stvar koju prosečni motorista iz Srbije uradi kada stigne u neku zapadnu metropolu, je obilazak lokalnih moto šopova. Ni ja nisam mogao da odolim ovom iskušenju, iako na spisku za nabavku nije bilo mnogo stvari. Na kraju nisam pronašao ništa što bi me privuklo ali je zato lepša polovina dobila leptiriće za kacigu i letnje rukavice.

34183.jpg

34184.jpg

34185.jpg

Već danima vreme provodimo u velikim urbanim centrima, pa nam je dosta gradske gužve i vreve. Zato je za drugi dan pala odluka da se malo udaljimo od svega i istražimo okolinu Berlina. Pošto nas je sada troje, menjamo prevoz ali ostajemo na dva točka.

34192.jpg

>> Berlin, Potsdam, jezero Havel

Prva stanica je Potsdam, a do njega se najlakše stiže vozom. U stvari, to je prigradska željeznica koja ima i vagon posebno prilagođen za transport bicikala. Od centra skrećemo na levo i uskoro stižemo u holandsku četvrt. Fasade od crvene opeke su bez sumnje iz zemlja lala, ali zato niz crnih limuzina svedoči da smo još uvek u Nemačkoj. Da bi nastavili u istom stilu, svraćamo i do ruske kolonije koja je nastala još početkom XIX veka. Nemački Kajzer je u znak zahvalnosti Rusima koji su se borili protiv Napoleona dodelio parče zemlje i od tada se ovaj deo Potsdama zove Aleksandrovka. Sve kuće su izgrađene od drveta ali u njima više ne žive Rusi ni njihovi naslednici.

34186.jpg

34187.jpg

34188.jpg

34191.jpg

34190.jpg

34189.jpg

U istom stilu nastavljamo dalje jer se u blizini nalaze palate u kojima su nemački carevi provodili svoj “godišnji odmor”. Među njima se izdvaja Mermerna palata i Schloss Cecilienhof u kome je krajem jula 1945. održana Potsdamska konferencija. Veruje se da je upravo tada Truman izdao nalog da se na Hirošimu baci atomska bomba, a petokraku od cveća je Staljin postavio ispod Čerčilovog prozora (samo da bi ga nervirao).

34193.jpg

34194.jpg

34195.jpg

34196.jpg

34197.jpg

34198.jpg

34199.jpg

34200.jpg

34201.jpg

Ništa manje zanimljivu istoriju je imao i ovaj most – Glienicker Brucke, koji je poznatiji kao most špijuna. Obzirom da se on nalazio na granici između tadašnjeg istoka i zapada, tu su vršene razmene zarobljenika. Jedan od njih je bio i američki pilot Gari Pauers koji je u svom za tada neprevaziđenom U2 leteo iznad teritorije SSSR-a, ali nije znao da su Rusi u međuvremenu napravili raketu koja može da pogodi cilj na visini od preko 20.000 m.

34202.jpg

34204.jpg

Izlet završavamo u pivnici koja se nalazi na obali jezera Havel uz odlično pivo i još bolje kobasice,

34205.jpg

34206.jpg

34207.jpg

Za poslednji dan u Berlinu smo sačuvali pravu poslasticu. Može se dobiti samo na licu mesta, prija u društvu, donosi osveženje u toplim danima, traje tačno koliko treba i nije skupa. Da nije možda…

34218.jpg

Ma ne, idemo na krstarenje. Osim što leži na dve reke, Špre i Havel, Berlin preseca i mnoštvo kanala pa se lako može oploviti. Uskačemo u jedan od mnogobrojih turističkih brodova i sledećih sat i po uživamo u panorami.

34210.jpg

34211.jpg

34212.jpg

Berlinska katedrala – Berlinen Dom

34213.jpg

Novi deo Bundestaga (obdanište)

34214.jpg

Glavna železnička stanica (šoping centar sa vozovima)

34215.jpg

Prema Aleksandar placu

34216.jpg

34217.jpg

Posle kratkog odmora u Berlinu, vreme je da se krene dalje na sever – do Baltika. Tačnije, naš današnji cilj je Gdanjsk, najveća poljska luka.

34219.jpg

>> Berlin, Šćećin, Gdanjsk

Gugl kaže da nas od cilja deli preko 500 Km a to je ujedno i najveće rastojanje koje ćemo preći u jednom danu. Posle relativno kratke deonice nemačkog autoputa, prelazimo u Poljsku a tu nas čekaju magistralni pravci koji često prolaze i kroz naselja. Vrućina na popušta, pa koristimo ova bajkovita mesta za odmor. Posle skoro osmočasovne vožnje stižemo do Baltika a on nas dočekuje sa kišom i maglom. Tipično!

34220.jpg

34221.jpg

34222.jpg

Pošto preko AirBnB-a nisam uspeo da nađem odgovarajući smeštaj, prelazim na Booking i rezervišem prvi hotel koji mi se učinio pogodnim. Na licu mesta shvatam da je u pitanju zgradurina iz doba socrealizma ali su barem sobe renovirane i udobne. Uostalom, nemaju svi gosti privilegiju da svoje prevozno sredstvo parkiraju ispod prozora…

34223.jpg

Za ovaj hotel sam se odlučio prvenstveno zbog cene, ali sam pri tome propustio da proverim da li je u nju uračunat doručak. Naravno nije, pa moramo da se snađemo sami. Kratka vožnja do centra, primamljiv lokal sa velikom natpisom Breakfast i za nekoliko minuta stiže “doručak za šampione”. Jaja na oko, slanina, puter, džem, hleb i kafa – sve za nepuna 2,5 Eur. Ipak se oseća da smo prešli na istok…

34224.jpg

Gdanjsk je sve do kraja drugog svetskog rata bio čisto nemački grad i u to vreme se zvao Dancig. U ratu je pretrpeo velika oštećenja pa je skoro sve što se danas može videti u stvari rekonstrukcija. Bez obzira na to, prolaznik može lako da pomisli da se nalazi u Amsterdamu jer su sve fasade uske i visoke a tu su i kanali.

34225.jpg

34226.jpg

34227.jpg

34231.jpg

34240.jpg

Simbol grada je stari kran, dizalica kojom su trgovci prebacivali robu sa brodova na obalu. Pravi objekat je jako teško slikati zbog konstantne gužve, pa sam umesto toga fotkao maketu.

34229.jpg

34230.jpg

Bukvalno na svakom koraku ima nečeg interesantnog, detaljno rekonstruisane fasade, cvetni aranžmani, skrivene fontane,,,

34232.jpg

34234.jpg

34233.jpg

34235.jpg

34236.jpg

Jedan od simbola Poljske i Baltika je jantar (ćilibar) tj. fosilna smola koja često sadrži i neki ostatak iz davne prošlosti. Ovde je ulična prodaja prisutna na svakom koraku, ali su zato i cene onako prave “turističke”, bar 2-3 puta veće od realnih pa smo odustali od ove vrste suvenira.

34237.jpg

34238.jpg

34239.jpg

Moram da priznam da me je jako iznenadila gužva na koju smo naišli. Na sve strane su se bez prestanka kretale grupe mladih a prostor oko glavne katedrale je bio praktično zaposednut. Tek kasnije ćemo shvatiti o čemu se radi, ali nismo propustili priliku da krišom slikamo šta vozi lokalna policija.

34228.jpg

Nekoliko minuta odmora, pa otključavaj Kawu i teraj dalje. Posle podne je na programu obilazak glavne baltičke rivijere a ona se nalazi oko 20 Km severno, u gradiću koji se zove Sopot.

34241.jpg

34242.jpg

Ovo rastojanje se brzo prelazi, ali treba imati na umu da je danas lep i sunčan dan pa je gužva na odredištu skoro neverovatna. Ulice, trgovi, kafići, plaže, sve je puno – izgleda da je ovo zaista najlepše parče Baltika, kada se svi trude da svoj odmor provedu upravo ovde.

34243.jpg

34244.jpg

34245.jpg

34246.jpg

34247.jpg

Najbolji pogled je uvek sa visine, pa se penjemo na stari svetionik i odatle shvatamo dokle sve dopire ova gužva. Sutra ćemo i mi poneti kupaće kostime i uživati u čarima baltičkog mora.

34248.jpg

34249.jpg

34250.jpg

Iako prognoza baš ne obećava previše sunca, pakujemo samo opremu za plažu i krećemo na poluostrvo Hel. Na njemu se nalazi ono najbolje što Poljska i Baltik mogu da ponude turistima koji žele da uživaju u moru, suncu i pesku. Pre toga treba savladati nepunih 100 Km, što se zbog čestih zastoja i kolona oteglo na preko dva sata vožnje.

34268.jpg

>> Gdanjsk, Hel

U maniru iskusnih skuteraša se probijamo napred i parkiramo na samom početku pešačke zone. Sada treba još samo da pređemo nekih 500-600m kroz šumu i konačno stignemo do cilja. Pošto je ovo nekada bila prva linija odbrane, svuda oko staze su vidljivi artiljeriski položaji i bunkeri. Oblaci se konačno polako povlače pred suncem, pa sa nestrpljenjem nastavljamo dalje i izbijamo na čistinu. Ona nepregledna siva površina koja se spaja sa istim takvim nebom je Baltik, konačni cilj našeg putovanja.

34269.jpg

34270.jpg

34271.jpg

34272.jpg

34273.jpg

34274.jpg

34275.jpg

Da li za svako putovanje mora da postoji opravdani razlog? U ovom slučaju moram da priznam da Poljku, Baltik i Hel nisam izabrao slučajno, nego je ovo bila idealna prilika da se vratim na mesto koje sam posetio pre tačno tri decenije. Naime, pre 30 godina sam kao student treće godine Arhitektonskog fakulteta bio u prilici da biram mesto na kome ću odraditi letnju praksu. Umesto u neko od domaćih građevinskih preduzeća, ja sam otišao do kancelarije IAESTE-a (organizacija za razmenu studenata) gde su mi ponudili da sledeća dva meseca provedem na Politehničkom fakultetu u Gdanjsku. Tako se i dogodilo da leto `86. provedem u Poljskoj i malo bolje upoznam ovu nama pomalo daleku zemlju. Iz tog vremena nije ostalo baš mnogo tragova, ali sam uspeo da pronađem nekoliko starih fotografija. Nadam se da vam neće biti teško da na njima prepoznate autora ove priče…

34276.jpg

34277.jpg

34278.jpg

Isto mesto, nekad i sad…

34281.jpg

34280.jpg

Posle ovog kratkog izleta u prošlost, evo još nekoliko sličica na kojima se lepo vidi da ovo mesto nije nimalo izgubilo na privlačnosti. Posetilaca ima toliko da je na nekim mestima čak i gužva, ali se zato za plivanje odlučuju samo najhrabriji. Temperatura mora ni u najtoplijem periodu godine ne prelazi 17-180C, ali nisam odoleo iskušenju da se bar malo bućnem…

34289.jpg

34290.jpg

34291.jpg

34292.jpg

34293.jpg

34294.jpg

34295.jpg

34296.jpg

Pošto od nekog dužeg kupanja u moru očigledno neće biti ništa, dižemo sidro i krećemo u šetnju. Duž cele obale vodi vrlo lepo uređena staza a velika gomila kamenja označava najistureniju tačku. Nakon manje od pola sata, stižemo do motora i krećemo nazad prema gradu.

34297.jpg

34298.jpg

34299.jpg

34300.jpg

Poznato je da vožnja motora, plivanje i šetnja troše puno energije a i vreme ručka je davno prošlo. Zato krajičkom oka skeniram svaku birtiju pored koje prolazimo ali kao za inat, nijedna nije po mom ukusu. Već mi se čini da ćemo ostati gladni, a onda primećujem da je ispred jednog restorana parkirano nekoliko motora. Ja to automatski tumačim kao preporuku i skrećem na desno. Posle se ispostavilo da ni izbor jela nije loš, jer nije lako pronaći ovako čudnu supu. Za njenu ljubičastu boju je kriva cvekla, a kuvano jaje samo upotpunjava utisak. Sa druge strane, krmenadla je bila odlična…

34301.jpg

34302.jpg

34303.jpg

34304.jpg

>> Gdanjsk, Varšava

Posle 3 dana na Baltiku, vreme je da polako krenemo ka jugu. Naša sledeća stanica je Varšava, glavni grad Poljske a u njemu sigurno ima šta da se vidi. Rastojanje od nekih 350Km, prelazimo za nepunih 5 sati, što i nije tako loše ako se uzme u obzir da vrlo često nailazimo na deonice koje se rekonstruišu ili se umesto njih gradi potpuno novo parče auto puta. Jednu od pauza koristim i da malo sredim naše prevozno sredstvo, jer se od silnih mušica i prašine jedva raspoznaje njegova prava boja. Smeštaj smo opet pronašli u stambenoj zgradi nadomak centra, pa koristim priliku za “kreativno” parkiranje. Ovo veče ćemo provesti u obilasku starog grada…

34305.jpg

34306.jpg

34309.jpg

34310.jpg

34307.jpg

34308.jpg

34311.jpg

Cela Varsava, a pogotovo njen stari deo su tokom drugog svetskog rata pretrpeli ogromna razaranja. Zato je najveći deo morao da bude ponovo izgrađen, ali je to urađeno sa velikom pažnjom pa se danas opet može uživati u originalnoj atmosferi starog grada. Na žalost, brzo pada mrak, pa nije bilo mnogo prilike za fotografisanje…

34312.jpg

34313.jpg

34314.jpg

34315.jpg

34316.jpg

34317.jpg

34318.jpg

U šetnji kroz grad smo skoro potpuno zaboravili na vreme, ali nas stomaci podsećaju da smo nešto propustili. Na sreću, nailazimo na fini restorančić iznad koga stoji natpis Pierogi, što znači da se tu može probati jedan od najpoznatijih poljskih specijaliteta. U pitanju su male korpice od kuvanog testa a njihovo punjenje može da bude različito, od povrća, mlevenog mesa sve do džema od kupina. U svakom slučaju, odlične su uz ledeni čaj od nane…

34321.jpg

34319.jpg

34322.jpg

>> Varšava, Želazova Vola

Drugi dan u Varšavi smo iskoristili za mali izlet. Naime, na oko 50 Km od grada se nalazi rodna kuća jednog od najpoznatijih poljaka – Frederika Šopena. Muzika koju je komponovao predstavlja spoj klasike i tradicionalnih poljskih igara poput mazurke i poloneze. Danas je to veliki i lepo uređeni kompleks a ko ima sreće može da prisustvuje i pravom koncertu. Pri tome pijanista koristi jedan od klavira koji se nalaze u kući dok se publika nalazi u dvorištu i osluškuje zvuke koji dopiru kroz otvorene prozore.

34323.jpg

34324.jpg

34325.jpg

34326.jpg

34327.jpg

34328.jpg

Ista atmosfera vlada i u ostatku parka, jer su skoro svuda postavljeni mali zvučnici iz kojih dopire Šopenova muzika. Bilo je vrlo prijatno prošetati pored ove rečice i nakon toga sesti u obližnji kafić…

34329.jpg

34330.jpg

34331.jpg

34332.jpg

34333.jpg

Posle kratkog opuštanja u prirodi, vraćamo se u grad sa željom da obiđemo njegove najjatraktivnije delove. Moram da priznam da me je zaprepastila činjenica da Varšava danas izgleda kao Menhetn. Nekada je ova zgrada – raketa (ministarstvo nauke, inače poklon SSSR-a) bila jedina višespratnica a sada na sve strane štrče moderni poslovni centri i hoteli.

34334.jpg

34335.jpg

34336.jpg

34337.jpg

Bežimo iz ove “džungle na asfaltu” i utočište nalazimo u parku Lazienki (kupatilo). Iako se nalazi skoro u centru grada, ovaj park zauzima veliku površinu pa ima dovoljno prostora da se u njega smesti čitavo jezero. Na najlepšem mestu je smešten još jedan spomenik Šopenu. U stvari, ovo što danas možemo da vidimo je samo kopija jer su original uništili nacisti čim su zauzeli Varšavu.

34338.jpg

34339.jpg

34340.jpg

34341.jpg

34342.jpg

34343.jpg

34344.jpg

34345.jpg

34347.jpg

>> Varšava, Krakov

Posle dva dana u Varšavi, nastavljamo prema jugu i stižemo do naše sledeće stanice – Krakova. Ovu deonicu brzo savlađujemo što nam ostavlja dovoljno vremena za razgledanje. No, čim smo našu domaćicu pitali kojim putem možemo najbrže da stignemo do starog grada i videli njeno zabrinuto lice, shvatili smo da nešto nije u redu. Ona gužva na koju smo naišli još u Gdanjsku, uopšte nije bila slučajnost. Cela Poljska je u nekoj vrsti vanrednog stanja jer se upravo očekuje poseta Pape. Glavni povod je Svetski dan mladih (World Youth Day) što znači da se sprema veliko okupljanje omladine iz celog sveta, a pošto je glavni organizator Katolička crkva, logično je da ovom događaju prisustvuje i njihov vrhovni poglavar.

Da stvar bude još gora, vrhunac proslave se održava upravo u Krakovu, koji je već pod opsadnim stanjem. Zato umesto motorom, do grada odlazimo tramvajem a i on se jedva probija kroz gužvu. Na svakom ćošku se nalaze policijske patrole, koje ljubazno ali strogo upućuju posetioce prema glavnom trgu. Tamo je danas glavna “žurka”, pa nemamo drugog izbora nego da im se pridružimo. Nailazimo na omladinu sa svih strana sveta, uglavnom tinejdžere, koji šetaju ulicama, pevaju i mašu zastavama. Srpske predstavnike nismo primetili…

34348.jpg

34349.jpg

34350.jpg

34351.jpg

34352.jpg

34353.jpg

34354.jpg

34355.jpg

34356.jpg

34357.jpg

Najveća gužva je ispred dvorca Vavel, jer se u njemu upravo održava sastanak sa državnim rukovodstvom. Sa nesrpljenjem se očekuije da se Papa pojavi na prozoru i pozdravi masu. Nas to nije previše zanimalo, pa odlučujemo da je došlo vreme za strateško povlačenje, izgleda da će i sutra biti naporan dan..

34360.jpg

34361.jpg

34362.jpg

34363.jpg

>> Krakov, Aušvic

Zaista nemamo nameru da još jedan dan provedemo u društvu euforičnih tinejdžera, pa zato pažljivo planiramo svoje aktivnosti. U lokalnim novinama koje su nam juče utrapili, pronalazim detaljnu satnicu Papine posete a prema njoj bi sva dešavanja trebalo da se odvijaju u gradu. Odlično, to znači da ne moramo menjati svoj prvobitni plan i odlazimo u Osvjenćim, mali gradić koji je mnogo poznatiji po svom drugom imenu – Aušvic. Sve što treba da se zna o njemu je dostupno preko neta, a ja ću ovde dodati još nekoliko sličica…

34364.jpg

34365.jpg

34366.jpg

34367.jpg

34368.jpg

34369.jpg

34370.jpg

Pošto je prvi logor izgrađen na mestu stare poljske kasarne, vrlo brzo je postao tesan. Zato je nekoliko kilometara dalje nikao pravi “industrijski kompleks” – Birkenau. Do njega se stiže autobusom, a tek kada se nađete na licu mesta možete shvatiti kolike su bile ambicije njegovih tvoraca. Beskrajna bodljikava žica, pruga koja ne vodi nikuda i jezero u koje je bacan pepeo iz krematorijuma …

34371.jpg

34376.jpg

34372.jpg

34373.jpg

34375.jpg

34374.jpg

Pre nego što završim priču o Krakovu, želeo bih da iznesem još jedan dokaz o tome koliko smo mi “napredniji” od Poljaka. Kod njih je tek sada aktuelna određena marka motocikala, a mi smo ovakvu prodavnicu imali još početkom 90-tih (na uglu bivše ul. 29 Novembra i E.Josipovića). U međuvremenu je tu nikla kockarnica, a to je veliki napredak, zar ne?

34382.jpg

Sigurno ste primetili da na prethodnoj stranici bilo vrlo malo motora. Hajde da prvo to nadoknadimo, pa onda možemo dalje. Spremni za sledeću deonicu…

34379.jpg

34378.jpg

34377.jpg

>> Krakov, Tahitotfalu

Pošto i dalje idemo prema jugu, čekaju nas malo zanimljivije deonice. Poštenu krivinu nismo videli još od Karlovih Vari a od tada smo po ravnici prešli više od 1.500 Km. Pred nama su Visoke i Niske Tatre pa bi trebalo da barem malo načnemo i bočne ivice guma. Ispostavilo da su nam očekivanja bila prevelika, jer dobar i krivudav asfalt traje nepunih 120 Km a zatim ponovo nastupa Panonska nizija.

Naš današnji cilj je Tahitotfalu, selo na suprotnoj obali Dunava što znači da opet moramo da koristimo skelu. Priznajem da u njemu nema ničeg zanimljivog, osim možda ovog izvrsnog roštilja spremljenog na američki način. Glavni događaj smo ostavili za sutra…

34380.jpg

34381.jpg

34384.jpg

34385.jpg

>> Tahitotfalu, Višegrad

Tahitotfalu i Višegrad deli svega 15 Km ali smo sinoć bili previše umorni da bi ih savladali. Uostalom, smeštaj koji smo tu pronašli je bio za klasu bolji (i jeftiniji) od bilo kog hotela.

Oni koji nas bolje poznaju, znaju da retko propuštamo priliku da makar i peške stignemo do tačke sa koje se pruža dobar pogled. Do višegradske tvrđave se doduše, može stići i autobusom, pa za pešačenjem nije ni bilo potrebe, Pogled koji puca sa njene najviše kule, vredi mnogo više od ulaznice…

34386.jpg

34387.jpg

34388.jpg

34389.jpg

34390.jpg

34391.jpg

34392.jpg

34393.jpg

34394.jpg

34395.jpg

34396.jpg

34397.jpg

>> Višegrad, Beograd

Ostatak dana provodimo na auto putu, jer nam je jedni cilj da što pre stignemo do kuće. Za trenutak je izgledalo da to neće biti lako, jer je kolona na granici bila duža od 10Km. Moja suvozačica nikako ne voli kada se provlačim kroz gradsku gužvu, ali ovoga puta preko komunikatora stiže komanda – samo vozi dalje, pa skoro bez zaustavljanja stižemo do prelaza. Par sati kasnije, Kawasaki nakon 4.160 Km zauzima uobičajeno mesto u garaži a mi se radujemo što ćemo posle 18 dana ponovo spavati u svom krevetu.

Do sledećeg putovanja, pozdrav od Vesne i Saše

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.