Putopis.Partizanska eskadrila by Bruno

photo-thumb-28033Autor: Bruno, Borča

Tekst, foto i video materijal je autorsko delo. Navedeni putopis je odobren od strane autora i prenešen je u potpunosti bez korekcija i izmena sadržaja.

 

Moj pradeda Obrad imao jednu zutu kobilu.
Imao je i 22 godine kade je mobilisan zajedno sa svojom zutom kobilom. Kao konjovodac i pomocnik  istom tom kobilom je presao Albaniju preko Prokletija do Draca pa kroz mocvaru na jug do Valone i Srande. Odatle u Grcku pa nazad kuci preko Kajmakcalana sa sve zutom kobilom.
Kad sam pre par meseci rekao svojima sta mi je namera da kamilkom (Yamaha TDM) krenem slicnim putem kao i pradeda Obren, u najmanju ruku su mislili da sam povredio glavu. Bilo je tu svakojakih komentara.
Najpozitivnije komentare sam bas dobio od onih koji su vec ranije vozili preko Albanije. I ovom prilikom bi se zahvalio istima. Takodje bi se zahvalio svima koji su bilo sta napisali o svojim iskustvima na putukroz Albaniju. Svi su oni upravo zato uticali da i ja sam posetim ovu do nedavno zatvorenu i prilicno nepoznatu nam zamlju kao i njene zitelje. Upravo zato bi napisao nesto o utiscima sa ovog putovanja.
Takodje moram da kazem da osim finansija potrebno je imati ispravan motor. Nemora da bude GS, iako je 95% motora koje sam susreo na putovanju bas taj. Nasa mala eskadrila je sve samo ne GS.
Inace su dnevne ture planirane prema konfiguraciji puta i interesantnim ciljevima na putu. Oko 6 – 7 sati voznje sa prosecnom putnom brzinom oko 50 predjenih kilometara na sat voznje. Vozi, stani, fotkaj, cigara, kafa, sladoled, gorivo, nuzda itd.

Inace ja slabo fotkam a I nisam neki pisac pa bi zamolio svoje saputnike da slobodno dodaju koju rec ili fotku.

Ovo nam je plan

2v35206.jpg

Inicijator putovanja je Sasa (Zajecarac_Yamaha XTX).

2d9cky0.jpg

Ja sam pripremio logistiku (rute kojima bi se vozilo, rezervisao smestaj za motore i vozace.

1hck21.jpg

U tome mi je pomogao treci clan posade Bobi Krofna (Jagodina_Honda CB500).

e05yk9.jpg

A sve to je lepo ispilotirao Zlatman (Banovo brdo) na svom helikopteru  HD (iako je vise licio na kakvu gradevinsku masinu savladavajuci serpentine).

2udu7hf.jpg

Nedelja 29. Maj 2016 je dan kada je odluceno da pocne putovanje.

Zlatmen i ja se srecemo u Cacku I nakon kafice sa njegovim prijateljima nastavljamo do na Mackata gde se nas cekaju Sasa I Bobi.

Posto je rano ne rucamo kod Baje vec peglamo krivine preko Zlatibora I Nove varosi do Prijepolja.

Sasa je odusevljen voznjom preko Zlatibora. Prvi put u Zlatiborskom kraju.

U Prijepolju pravimo prvu pauzu u restoranu pored puta cim se predje preko mosta.

Ne secam se imena ali se secam daje corba bila preslana (vise puta podgrevana) kao I da Sasa nije mogao da pojede “djon” od vesalice. Zlatmen I Bobi se nisu zalili.
Mali oprez pod na pumpi u Prijepolju (LukOil) prilicno klizav. Copa na Bobijevoj Hondi-ci proklizava sklapa se I padanje u mestu neminovno. Dobro je nema stete.
Na prelazu Jabuka-Rance nema zadrzavanja. Sasa nam kaze da nema zeleni karton!!! To ce se pokazati kao veoma skup nedostatak po ulasku u Makedoniju iz Grcke. Za CG, Albaniju i Grcku nije potreban zeleni karton ali zato za Makedonce I Bosance pod obavezno.

Naravno prva veca impresija prirode I arhitekture je Djurdjevica Tara sa cuvenim mostom. Osmatranje kanjona sa sredine mosta. Pojedincima je kasnije bilo krivo sto se nisu spustili zicom.

Ja sam probao pre par godina, video da mogu i to je to. Mislim da je oko 15 eur spust.

n142ec.jpg

Stanje puteva u Srbiji necu da komentarisem mada mislim da bi trebalo nesto da nauciti i primeniti od komsija.
U kanjonu Tare asvalt je nanovo odradjen i gume lepo prijanjaju. Licno ja sa poverenjem ulazim u krivine.
Dan suncan, topao bez kise. Jak I hladan vetar na Durmitoru nam daje do znanja gde smo.
Nocenje je u etno selu Nevidio. Docekuje nas Bobijeva poznanica Tanja. Smestaj solidan ima I dorucak. 18e po krevetu.

jl07mf.jpg

Vecera, ko je sta poneo od kuce. Sasa strajkuje.
Nasa mala eskadrila je prvi put na okupu I uopste se ne poznajemo. A posto moramo da spavamo u istom objektu nije lose ko nocu reze drva. U ovom slucaju to je Bobi kao i moja malenkost. U narednim nocenjima nas dvojca smo cimeri pa ko koga nadjaca. Ja njega nisam cuo a on kaze da nije ni on mene.

Ponedeljak 30.Maj 2016, voznja preko Savnika do Vucja sve krivina na krivinu kratke i ostre.

Clanovi eskadrile su se odma izjasnili da polaze na ovaj put samo pod uslovima da se ne forsira „jurnjava“.

Napravio sam kompromis treba mi drustvo i nisam bezao. Trudio sam se da vozim u grupi iako sam uvek vozio ispred krivinu – dve.
Od Vucja prema Niksicu nizbrdo uzivancija. Ipak oprez. Poznato je da su djetici sve jedan dokazani vozaci formule 1. Secenje krivine, prelazenje u suprotnu traku radi obilazenja i ako te vidi ispred sebe, pa to je deo folklora.
Prvi cilj je poseta manastiru Ostrog.

30aauk5.jpg

I pored mogucnosti da se motorima popnemo do pred sam manastir odlucujemo da se ispenjemo pjehe i to starim kamenim putem.

Bobi nije raspolozen sa alpinizam I ostaje da nam cuva stvari I motore. Normalno za nadoknadu. Mislim on veruje u Boga.

Naravno morali smo da se preobucemo I prezujemo.

Smestaj imamo u pansionu Kubura u predgradju Podgorice (13 e po krevetu) Imamo I dupli video nadzor. Dve snajper babe koje kontrolisu celu ulicu.
Rucak u Virpazaru, jegulja na zaru, perfeto. Otkrivamo da Sasa ima veoma kratku listu jela koja jede. Dobro se upoznajte sa podnebljem i kulturom mesta koje posecujete kako nebi bili neprijatno iznanadjeni u potrazi za hranom koju zelite da jedete.
Moja deviza je da od probiraca nema j…

2e537ll.jpg

Pogled sa vidikovca iznad Virpazara

Nakon rucka pored jezera vozimo se prema Podgorici ali preko Komarnog I Rijeke Crnojevica do Cetinjske magistrale.
Put izuzetno uzak I na pojedinim mestima prilicno ostecen. Rastinje pored puta osvaja prostor. Vozilo tek po neko.
Vidikovac iznad Virpazara pruza predivan pogled na Skadarsko jezero i grad Skadar koji cemo sutra da posetimo.
Vece provodimo u pesackoj zoni Podgorice. Ima tu sta da se vidi.

Utorak 31.Maj 2016 Prolazimo kroz Tuzi i umesto da idemo desnim novim putem (kojim sam ja posao a Garmin me navodio) krecemo levim putem koji je vecina iz eskadrile izabrala a isti se izgleda ne koristi vec prilicno dugo vremena. Osim krava i ovaca niko drugi se ne krece ovim putem.
Znaci u Tuzima desni krak „Y“ osim ako preferirate OFF. Novi put je extra.E762 / SH1
Na prelazu Bozaj ulazimo u Albaniju. Verovatno od uzbudjenja zaboravili smo da ovekovecimo prelazak na Albansku stranu fotkanjem.
Albanski policajac i carinik veoma ljubazni. Bez imalo zadrzavanja prolazimo granicnu administraciju.
Prvo cime sam impresioniran je kvalitet puta. Asfalt odlican, put sirok. Znakovi obavestenja veliki i veoma cesti. Samo ako si pijan ili slep mozes da se zeznes.
Ogranicenje 50 ili 80. Ima policije. Nas nisu zaustavljali ali ni mi nismo preterivali.
Gorivo 150-160 leka (1eur = 137 leka) znaci kao kod nas.
Pumpadzije veoma ljubazne. Nije problem da se plati evrima. Imam utisak da na svakih deset kuca ide jedna pumpa. Ko ostane bez goriva u Albaniji nije svoj.
Na sve strane nove kuce i poslovni objekti u veoma prijatnim bojama. Nema sivila, obojeno veselo.
Prolazimo kroz grad Skadar do tvrdjave iznad grada.
Grad veoma ziv. Na ulici ludnica od saobracaja. Kretanje u svim pravcima i smerovima i na svakojakim prevoznim sretstvima. Haos. Oprez.

Ulica kroz grad je podeljena betonskim zidom od oko metar visine ali nemoj da je iznenadjenje da na tvojoj strani ide neko tebi u susret.
Sasa je zeleo da obidje tvrdjavu Rozafa (Turci je izgradili) ulaz 3 evropska.
Savet za one koji nece u obilazak tvrdjave, ostanite dole u ladovini. Mi nismo pa smo se u ful opremi gusterisali na zidinama pod suncem barem pola sata.

2cz1p2r.jpg

14kl82g.jpg

1eou1e.jpg

IMG_2578.JPG

IMG_2607.JPG

IMG_2611.JPGIMG_2700.JPG

Gde sam ono stao?

Evo prvo jedne da se vidi da smo stvarno pesacili do Ostroga.

m7gv1j.jpg

Nastavljamo dalje.

Sasa osvaja tvrdjavu

2rhyd7r.jpg

Bobi predlaze da sledeca stanica I kafica bude u Tirani.

Ulazak u Tiranu je prava nocna mora. Nepostoji kruzni put oko Tirane pa se transport obavlja kroz centar grada.

2v2zihs.jpg

Do centra je veoma jednostavno i veoma tesko doci. Putem SH1 ulazi se u Tiranu iz pravca Skadra. Bulevar je sirok ima dosta kruznih tokova ali i semafora. Prakticno samo pravo i na trgu Skender bega si. Samo sto to moze da treje i citav sat. Mravinjak. Pametnije je proanalizirati ulice grada I pokusati sporednim ulicama do centra. Sam trg je totalno preuredjen u odnosu na fotke koje sam video iz nekih ranijih putopisa. Kroz ceo bulevar i sa jedne i druge strane postoji ograda i veoma visok trotoar. Nema gde da se parkiras. Celom duzinom u hladovini drveca kafei I restorani. U veoma modernom stilu kao i ljudi na ulici. Vecina ulica je jednosmerna iako je siroka po nekoliko traka.
Uletevsi u saobracajni kolaps shvatim da su velike sanse da nabijem temperaturu u hladnjaku  do maksimuma. Krecem u dobro uvezbano provlacenje (trenirano na Beogradskim ulicama).
Imam utisak da su Albanci u malom soku. Neveruju da sam se usudio da se provlacim. Ipak pojedinci mi prave mesto. Ostali se ponasaju kao i Beogrdski vozaci. Ljubomorno. U tom provlacenju sam totalno zaboravio da svi prate mene i moj garmin gps. A ja zbrisao ko zmija kroz kamenje.
Totalno sam zaboravio da Zlatmen sa Harlijem nema sanse da se provuce izmedju. Jbg.
Inace pred sam put sam dobio informaciju da ako je neko sa koferima ili ima sirok  motor, nema sanse da se provuce kroz Tiranu. Morace u kolonu sa kamionetima.
Ja sam na kruznom skveru pored biste Skender bega a ostali zakopani u guzvi i bez navigacije promasuju ulicu i nema vise nazad. Ili vozi sve u krug. Krece popizditis. Nema fotkanja.

Bobi je siguran u nameri da Tiranu treba istraziti barem 3-4 dana.

Utroseno je puno vremena a i ima jos dosta da se vozi. U sedla i pravac Drac.Put SH2. Jednako dobrog kvaliteta kao i SH1. Za pola sata smo u Dracu vozimo do obale lucke kapetanije, biramo neki kafic za odmor. Veoma brzo dobijamo informaciju da lepsi deo grada stotinka metara dalje. I bas je tako.Lepo uredjena ulica, park, palme itd. Jedemo kebab, ajran, sladoled I kolace po veoma niskoj ceni. Ljudi veoma ljubazni. Ovaj deo je pretezno muslimanskog sastava. Uglavnom se vide minareti dzamija.
Kako se krecemo prema jugu sve je manje dzamija a sve vise do samo pravoslavnih crkava.
Put iz Draca SH4 nas void pored obale kroz bulevar koji je totalno orjentisan turistima sa Kosova. Radnje su prepune raznih obelezja Albanske zastave, kece itd.
Rekonstrukcije ulica I izgradnja novih hotela / zgrada u ogromnom broju.

ej7i52.jpg

70yp86.jpg

28wjv28.jpg

Put SH4 je ustvari autoput, totalno nov. Izmedju Draca I Fierija nema sta da se vidi posbno.

Mocvarni teren, dobro opisan u svim spisima provlacenja Srpske vojske za vreme Prvog Svetskog rata. Kilometri I kilometric mocvarnog terena.

Iz Fierija putem SH8 stizemo u Vlore. Veci turisticki grad na obali. Vlore je u totalnoj rekonstrukciji I izgradnji. Ulice, zgrede / hoteli, priobalje, plaze (pescane). Puno se radi.

ruo45d.jpg

ogdzc9.jpg
Smestaj je u malom hotelu Nika, gde je i vlasnik a i kuvar Beni (Albanac) sa svojom suprugom koja je Sirijka(studirala u Sofiji zna malo i Srbsko/Bugarskog). Veoma ljubazni ljudi.Sobe i usluga odlicni. Cena po krevetu do 12 eur sa doruckom.
Prilaz hotelu, deo ulice u duzini od 30m je totalno off, erodiran potokom vode koja se sliva u more. Harli kamion se dobro izborio.
Nedostatak vremena i umor sprecili su nas da bolje upoznamo grad Vlore sto moze da bude razlog da se ponovo vratim.

Ko je pitao za zenske?

2vtacgl.jpg

Jao, ako Viki vidi ovo!!!

s3eu5c.jpg

Sreda 1.Jun 2016.
Krecemo iz hotela niz erodiranu ulicu i primetim da veoma tesko pomeram upravljac. Prednja guma meka. Ne previse. Imam kompresor ali sam ga zbombao u torbu i mrsko mi ga je vaditi. Razlog na svake dve benziske pumpe ide jedan vulkanizer. Prethodni dan dok smo trazili prolaz ulicama Vlore do hotela, pazeci na pesake i ostale nabo sam ne rupu, vec krater. Sigurno da je to uticalo na izduvavanje. Naduvali gumu i nije vise bilo problema.

Nas vozac harly-busa bio je veoma skeptican na moj plan da se vozi za Sarande obalom putem SH8 preko nacionalnog parka Liogara i planine Cika. Nezna se koji je deo lepsi. Taj deo puta ce ostati u dobrom secanju. Uzivanje u voznji po krivinama.

adp0fl.jpg

2qiwzn7.jpg

a3mps2.jpg

29p81kw.jpg

zvwz1u.jpg

Balaklava za podmornice

24lisnl.jpg

Iza jedne krivine spazili smo “bunker” iz koga nas je posmatrao “on”

14skuqa.jpg

33eqtxx.jpg

Pada strategija

2mnk5m8.jpg

30l0zkh.jpg

34t49vr.jpg

63wt1x.jpg

9fw2l4.jpg
Opet oprez, ja licno sam se u jednoj krivini jedva izvukao od kontakta sa autobusom koji je dobro iseko krivinu.
I umalo da me skupo kosta parkiranje motora na nizbrdici radi fotkanja. Sebin kras bar je odradio posao.
Dam po gasu kako bi isprednjacio i fotkao ostale sa planinom u poledjini. Zaustavim motor, izbacim copu, sidjem sa motora I okrenem se da fotkam. Osetim da me nesto pritiska po levoj nozi okrenem se I vidim kako se motor svalio na moju nogu. Sklopila se copa. Neoprezno parkiranje. Nema ostecenja na motoru ali kad se ohladila noga je dobrano bolela.
U Nacionalnom parku koji je kompletno pokriven sumom restoran do restorana kao na Ibarskoj i svugde se pripremaju jagnjici. A ima i posetioca. Na samom vrhu planine I prevoja postoji vidikovac. Nekad je bila osmatracnica. Fantastican pogled. U podnozju je uvala sa “balaklavom” garaza za podmornice u steni. Bas kao potkapa koju mi nosimo.
Usput se nizu pescane plaze u mestima Derma, Gjiphe,  livadhi. Kasno smo se setili da sidjemo do jedne i smocimo noge. Inace predivan dan. Voznja fenomenalna. Istrosila nas. Ulazimo u Sarande. Mlatimo se malo po ulicama trazeci restoran. U samom centru kretanje je kruzno. Sa gornje strane ides do kraja pa se ulicom nize vracas ulicom uz obalu.
Stanovnistvo od Flore do Sarandea i dalje na jug je hriscanske vereispovesti pa se u restoranima nudi I svinjetina. Nikakav problem da se plati evrima.
Samo sto smo zavrsili rucak namunjilo se I krece da sipi kisa. Nista jako ali sipi.

Navlaci kisna odela. SAipanje goriva I krecemo za Janjinu (Grcka) SH 99. Jos za vreme rucka dogovaramo se da sipamo gorivo u na pumpi na ulazu/izlazu u grad pod nazivom PIT STOP.
Krecem o u formaciji Ja, Bobi, Sasa I Zlatmen. Ja skrecem na pumpu pre one sto je dogovorena. Iako je razdaljina jedne od druge dvadesetak metara. Prate me Bobi i Sasa. Posto ima I drugih turista na motorima, Zlatmen produzava do dogovorene pumpe, nevidevsi da smo mi skrenuli na prethodnu.
Zavrsavamo tankiranje skapiramo da nema Zlatmena. Bacamo se u potragu. Pitaj pumpadjiju, zidara, putara, ovcara pa i cigane i policiju.
Komunikacija uglavnom rukama – nogama uz glasovno gestikuliranja. Otprilike ovako:
Podignem ruke kao da vozim veliki coper i  kazem: “Motor, motor,……Brommm,bromm, bromm”
I sve jedan nam pokazuje smer kretanja takvog motora. Ne muvaju se bas crni herly non stop pa da mogu da se zeznu.
I tako po kisi pratimo tragove harly – busa, stajemo da pitamo neke ”GS-sesovce” (Poljaci ili Chesi) koji dolaze iz suprotnog pravca da li su videlij da je proso neki harly. Kazu oni idu iz Grcke I nisu videli ni jedan.
Au, sta sad. Nista teraj dalje. Mozda se sretnemo na granici. Imamo I telephone ali na svaki poziv javlja se neka masina na albanskom. Ima covek adresu pa nek je nadje.
Naidjemo na dvojcu biciklista iz Amerike i jedan nam kaze da je on zna sta je harly zvuk i da je prosao.
Spustamo se sa planine kad iza jedne krivine prema meni ide harly I tera ga Zlatmen.

Opet pitam se nije valjda krenuo nazad da nas trazi. Nije.

5u2suo.jpg
Ispala mu osovinica prednje poluge za kocnicu i nemoze da koci. E tu je nastavak za mali set gedora i malo selotep trake i pravac Kakavia prelaz iz Albanije u Grcku.
Inace iz Sarandea za Kakavia se moze i putem SH99 I SH78.
Opsti utisak o Albancima je da su u najmanju ruku ljubazni I nemogu da kaze da nisu iznenadjeni sto vide Srbe kao posetioce Albanije. A ako nam negde I nisu preracunali evere u leke, nisu krivi oni nego mi. Niko ti ne brani da razmenis evre I placas lekama (lokalnim novcem)
Putevi na zavidnom nivou u odnasu na puteve u Srbiji. Trasa koju obavezno treba voziti je Vlore – Sarande. Hrana jeftina a dobra, Smestaj jeftin a dobar.
Izgleda kao da kisa nece da prestane.

Opanci na mom motoru su Michelin pilot road 4 nazad I 3 napred I voznja po kisi mi ne umanjuje zadovolstvo. Odlicne za kisu.

Ali zbog ostalih kao I zbog veoma klizavog asvalta preventivno smo se kretali oprezno = sporije.

Nesto malo I o Garmin GPS. Nisam najzadovoljniji sa istim. sto se tice puteva veoma je dobar, sto se tice ulica vidi ih ali ne prepoznaje po imenu.

Google maps je mnogo precizniji.

Trazeci smestaj u Janjini Garmin nas je odveo u 3 lepe.

Srecom mladi covek koji je po kisi setao svog ljubimca uputio nas je kako pravilno da ispisemo adresu koju trazimo.
Sa mrakom pronalazimo smestaj u Perami koja je iznad severnog dela jezera kod Janjine.
Prestaje I kisa da pada.
Smestaj odlican ali ne I jeftin. 35 eura za dva nocenja po krevetu.
Perama je inace neka pecina a koja nam je bila na 50 m od smestaja I nismo je obisli. Lenstine.
Janjina ima 25 univerziteta, pa u gradu izgleda kao da je pukao akvarium. Dalji komentari su suvisni

ipmnom.jpg

2gwcoyv.jpg

2lctjs6.jpg

Cetvrtak 2.Jun 2016
Iz Janjine putem E92 preko Metsova i Panagie spustamo se do Kalabake – Meteori
Dan suncan. Fotkanje na vidikovcu iznad jezera.

29lo580.jpg

vz7hnn.jpg

2rgjtk2.jpg

Pa ova panorama kad se krene prema Metsovu

246kmd0.jpg

in4u41.jpg

fdhfk4.jpg

Jeti?

9jdf1i.jpg

Napisao 08 June 2016 – 16:20 PM

zu0avc.jpg

A onda je Sasa na misteriozan nacin nestao.

Kao prvi u koloni stizem do raskrsnice (vodjen Garminom). Citam sta pise na putokazima. Prelazim raskrsnicu stajem I cekam ostale.

Bobi je odma tu iza mene. Malo cekamo cujemo prvo rondanje a zatim se pojavljuje Zlatmen na harliju. Registrujem da nas je snimio I krecem dalje.

Nakon par krivina I na jednom duzem pravcu (oko 100 m) u retrovizoru brojim I shvatam da nedostaje jedan motor. Na nekom prosirenju stajem stize pitanje sto smo sad stali.

Nema Sase. Cekaj, ispusi cigaru ali njega nema. Zlatmen kaze da je zastao da fotka.

Bobi krece nazad do poslednje tacke da proveri da mu se nije sta desilo.

Zovem ga preko tuzibabe, nejavlja se. Zovem ga na mobilni, nejavlja sa.

Bobi se vraca I kaze da ga nije nasao kao I da nije primetio dim ili nesto zapaljeno. A I gde bi ga video ako je proleteo. Duboka provalija a sve ozelenelo.

Kad smo vozili preko Rijeke Crnojevica na par mesta se iz punog zaleta zaustavljao u rizlu da bi fotkao. Bas nas je isprepadao.

Neprijatno. Sta sad?

Posto smo znali da je Sasina navigacija kao I moja ne bas od 100% poverenja, slozimo se da je promasio put na onoj hiroglifastoj raskrsnici I izasao na auto-put I sad nema nazad.

Ako je sve ok, stici ce do Meteora. A ako nije? Nece. Veliko sr@#e

Saljem mu SMS na telefon. Pa ko ga bude video javice se. Valjda.

Malo kiseli odlucujemo da peglamo dalje.

Put preko najviseg dela planine nije bas u najboljem stanju. ima cestih ostecenja nastalih lavinama. stable sa sve korenjem I kamanja ima prilicno pored puta.

Prekida na putu koje je sanirano rizlom I nekoliko bagera I gradjevinskih kamijona.

Putnickih vozila ni traga ni glasa.

Ali je zato vetar toliko jak da se u kosti uvlaci. sreca da je suncano I bez oblaka.

Spustamo se sa prevoja I oseca se topline. Pijemo kafu I selu Panagija. Jedemo sladoled, cena mu je kao da smo u primorju. Po neki komentar o Sasi.

Spustamo se u dolinu I vozimo prema Meteorima.

t52a1f.jpg

Bas tako, sasa je kao poslednji fotkao hiroglifu I ista ga je omadjijala u uvukla na auto put.

Na prvom se iskljucenju vratio I nastavio. U isto vreme mi smo debelo iza njega.

Na meteore je stigao pola sata pre nas.

Stizemo na parking I vidimo XT a ZA tablicama, cimam ga tuzibabom:

“Soko zove orla, soko zove orla”

A on sedi pod tremom u ladovini I ceka nas:”Orao pao, orao pao”.

Javljaju se I neki grci na tuzibabu. Policija? Obezbedjenje.

dphez8.jpg

fwu1qv.jpg

Srecemo neke momke iz Svilajnca, vracaju se sa Krfa.
O Meteorima je dosta toga napisano ja cu da dodam da je ulazak na meteore komercijalizovan do te mere da se sve placa. Hoces tu da stanes, moze, dva evra. Tu da udjes, moze, tri evra.
Hrana u restoranima u podnozju Meteora papreno skupa ali „autohtona“. Prvi put sam jeo jagnje sa ukusom praseta. Pragnje?
Inace Bobi se dosta dobro sluzi grckim jezikom. On mi je i pomogao da porucim obrok. Isto smo porucili. Meni su donesena gomila kostiju a njemu gomila mesa. U proseku isto.
Sasa je oped dobio gumi- djon od snicle. Ostade gladan.
Siguran sam da oni koji redovno odlaze u Grcku na odmor prvo ima da primete kako je dosta toga skuplje u odnosu na proslu godinu. Razlog je poveca nje PDV. Zbog toga traju protesti u Atini.
Mrzelo nas je da se vracamo preko planina pa smo sisli na autoput 2. Stekao sam utisak, vise smo se vozili kroz tunele nego van tunela.Ipak se mora priznati da je odlicno uradjeno. Jesu se zaduzili ali ima sta da se vidi. Ko ide autoputem neka spremi sitninu za putarinu.

Sasa sedi ispod trema u ladovini

ta1rlx.jpg

2vt1gea.jpg

Petak 3.Jun 2016
Krecemo preko Zagori, putem E853 do Kalapaki pa onda putem 20 preko Konitsa do
Neapoli i puta 29 koji nas je odveo do Kastorije na jezeru Orestiada.
Na reci mesto Konitsa postoji veoma lep kameni most. Lepo ocuvan. Ispod mosta su se kupali neki Siriski decaci sa sve garderobom. Mozda su pokusavali da ulove ribu?

nyitro.jpg

2d9xzxx.jpg

Svo vreme se vozimo putevime dobrog kvaliteta I stanja.
Preko Zagori ima toliko puteva koji bi mogli da se voze barem 2-3 dana.
U nekim drugim putopisima opisivana je trasa preko Papagala i Monodendro.
Eto razloga da dodjem ponovo.
Putem 15 a zatim E86 a zatim 3 dolazimo na prelaz Niki I u Makedoniju.
Bez zelnog kartona nemoze da se udje u Makedoniju. A ako ipak hocete da udjete makedonci ce vam ga prodati za 55 evropskih sa vazenjem dokumenta 15 dana. Ispade jeftinije voznja oko Makedonije od zelenog kartona.

s4cdnc.jpg
Nocenje u Bitolskom hotelu Sirok Sokak sa doruckom I cuvanjem motora 20 eur po krevetu.
I neizbezni korzo koji je postojan svako vece i zimi i leti.

I naravno pastrmalija (Makedonska pica)

2zyie75.jpg

1072cti.jpg

Subota 4.Jun 2016
Krecemo za Ohrid. Na dosta deonica se radi sanacija puta.

21liv83.jpg

U selu Vrutok kod Gostivara nalazi se izvor reke Vardar.

Postoji i protocni bazen sa pastrmkom, pa biraj koju ces za rucak.

Mesto I restoran za svaku preporuku.

2z8zw2a.jpg

sxybzd.jpg

Protocni deo ribnjaka na izvoru crni se od pastrmki

34gatly.jpg

Umalo da zaboravim na Biljanu (Ohridsku)

2qs77di.jpg

sxybzd.jpg

Prvo na albanskom pise izvor reke pa tek na makedonskom.

Demokratija ili nesto drugo???

Ja sam bio inicijator da se vozimo istocnom stranom Makedonije koja je inace poznata kao 90% naseljena Albancima.

Vozeci se preko Albanije a I u ranijim poslovnim odlascima na Kosovo nisam video toliko albanskih obelezja koliko sam video u zapadnoj makedoniji.

Zastave natpisi na kucama, na supama, na ogradama, kapijama itd.

Makedonci su na tom delu svoje zemlje “manjina”. Pretpostavljam da je redosled natpisa u skladu sa tim.

2ebux6t.jpg

vo6edw.jpg

Smestaj u samom centru Skopja nista specialno osim da smo imali celo dvoriste na upotrebu. I zamandaljenu kapiju. Za kontakt

Ko nije u skorasnje vreme bio u Skopju moze da bude iznenadjen cudnim glamurom.

Prvo dobijete SMS poruku da ste dosli u kolevku civilizacije.

A onda vidite bedu I sjaj Hollywood-a

Podseca me na Francuske Lujeve koji nisu bili svesni revolucije.

11vjf4o.jpg

34j2jir.jpg

2ns9mif.jpg

Ima toga toliko da je postalo neukusno

Ali primetio sam da je preko puta “vlade” grade barku “Noevu”.

Slute li da ce biti potopa.

Ovo je pandam Beogradskim splavovima.

 

2h6bmoo.jpg

moi9.jpg

Zato smo resili da begamo

2589pba.jpg

Ovo su krivci za ovo putovanje

ok8s53.jpg

Eto, hvala mister Brunu što je imao volje da malo detaljnije opiše ovu našu avanturu. Ja evo dodaću jednu malu priču o dvojici letećih holanđanina. Zlatman ih zna jer je imao okršaj sa njima Naime, leteći holanđani koje smo pristigli u jednom makedonskom selu su nakon izlaska iz istog naglo dali gas da bi se odvojili od nas. Obojica na GS-u  pod punom ratnom opremom sa bočnim koferima sa strane.

Ja vozim prvi u našoj grupi a iza mene Zlatman. Pretiče Zlatman mene, pretiče i njih. Međutim naljutiše se holanđani pa odvrnuše gas po krivinama. Pretekoše Zlatmana sa njegovim autobusom (harlijem) i nestadoše iza prve krivine. Ja odlučih da pokušam da izvadim stvar i ne obrukam našu malu grupu te pojurih za njima. Jurismo se mi malo više po tim krivinama. Oni po gasu, ja po gasu. Ja nisam neki profesionalac ali nisam ni juče seo na motor tako da beše trka neizvesna ali sa naznakom da ću ih pobediti. Moji saputnici već su ostali na neki način daleko iza nas, ako se tako može reći s obzirom da je bio veleslalon od krivina.

Holanđani jure ali ja ne popuštam, zalepio sam se iza njih i već počinju da mi smetaju jer mogu brže. I beše tako par kilometara dok onaj prvi od njih vidno ne prokliza u krivini. Stali su na prvom proširenja sa desne strane nakon kilometra.

Verovatno su umislili da ih mi jurimo Ali istina je bila da su bili sporiji od nas. Brži su bili tek kad su mu dali po gasu, ali to je za njih bila prevelika brzina. Zato je jedan i proklizao. Elem, stadoše oni, prođoh ih ja. Prođoh nekih kilometar ipo te zastadoh da sačekam ostale koji naiđoše za par minuta. Zatim nastavismo svi skupa kao što smo i radili do tada.
Tako da “padoše” dva leteća holanđanina u trci protiv Super-Moto.

Leave a Reply

Your email address will not be published.