STAZE KROZ RUMUNIJU

 

Autor: Darko Savić-kapetan, Banja Luka

Tekst, foto i video materijal je autorsko delo. Navedeni putopis je odobren od strane autora i prenešen je u potpunosti bez korekcija i izmena sadržaja.

 

Put smo isplanirali na brzinu. Nakon svih vremenskih prilika i neprilika javila se potreba da negde “odvezemo” par hiljada kilometara I damo sebi malo oduška.

Rumunija i njene staze Transalpina i Transfagarašan su nam odavno ucrtane u dnevni red i eto ispuni nam se i ta želja.

Plan je bio sledeći: Banja Luka – Djerdap – Targu Jiu – Sibiu – Pitesti – Brašov – Temišvar – Vršac i preko Beograda kući. 6-7 dana, kako kome! 🙂 Na karti to izgleda negde ovako:

Rumunija

Dali smo se u kratkotrajno i ne previše detaljno planiranje rute i puta.

Pokret je dogovoren 3. avgusta. Ekipa je brojno stanje zaključila brojem 7. Ekipu čine Lija (Suzuki GSX 1400), Sina (Suzuki BKing), Škora (Suzuki BKing), Dani (Kawasaki Versys 1000), Zoka (Aprilia Caponord 1000), Slaven (BMW R 1200 GS) i ja (BMW F 650 CS). Malo drugačija postava od Grćke.

Dan 1. Nedelja. (510 km)

Ekipa okupljena kao i uvek ispred Zeppelin kafea, tu je i odbor za ispraćaj a neko je pozvao i alternativnu televiziju pa je na večernjem dnevniku objavljena i reportaža:

Pokret! Prva tura trebala je da bude do Donjeg Milanovca, To je planiranih oko 510 km. Zbog dužine puta odlučili smo da idemo autoputem kako bi što pre stigli u Srbiju i isključili se kod Ralje za Požarevac.

No, granica Hrvatska – Srbija je i prvo veliko iznenadjenje. Kolona turista dugačka preko 6 km. Nekako, uz pomoć i blagonaklonost hrvatskih policajaca probili smo se izmedju kolona i prošli granični prelaz, prilično brzo.

Prva veća pauza pravi se u Beogradu. Ogladnjeli narod Lija usmerava u etno restoran Čedić na Žarkovu. Pun pogodak. Tu se potvrdila stara deviza da niko u Srbiji ne može ostati gladan. Lija ostavlja svoju svečanu odeću i nakon obilnog ručka i duže pauze nastavljamo ka jugu.

Nakon nekih 60 km od BG isključenje za Požarevac i opet jedna manja pauza u jednom simpatičnom kafeu kraj puta. Na žalost nema esspreso kafe ali ima domaće 🙂 Kafa se služi sa rahatlukom, po starinski! Tražili smo i repete 🙂

Pozar2

U kafeu, “Grom”, pripadnik bajkerske grupe iz Požarevca pravi nam društvo. Dobijamo korisne upute kojim putem je bolje ići dalje, spustiti se na Dunavsku magistralu i zakačiti malo Srebrnog jezera, Lepenskog vira i ukrstariti u Djerdapsku klisuru.

Nastavljamo dalje dobrim putevima centralne Srbije uz par iskoraka od planirane trase, ali na zadovoljstvo svih. Treba videti i onu Srbiju kraj običnog puta, punu traktora i mašina za izvlačenje drva iz šume!

Kad dohvatite Dunav, vidite odmah da kod komšija duvaju neki zapadni ili EU vetrovi. Bezbroj je vetroelektrana sa “one” strane. Na našoj ni jedna! 🙁

Vetrenjaca

Moguće da desnom stranom Dunava nema vetrova.

Stižemo u Donji Milanovac. Odmah pronalazimo rezervisani smeštaj i ekipa se opušta na kraju prve etape. Smeštaj smo imali u vili Marković, na izlasku iz Donjeg Milanovca ka Kladovu. Gostoljubivi domaćin nam je dao tri apartmana na tri sprata svoje vile, sa predivnim pogledom na Porečki zaliv koji je u stvari mali rukavac Dunava.

Vila Markovic

 

Troškovi: Putarina Hrvatska: 42 kn, Šid Beograd: 170 din, Beograd Ralja: 90 din. Popust koji su Srbijanski bajkeri ostvarili teškom borbom a iznosi 50% cene putarine za 1. kategoriju stupio je na snagu nekoliko dana pre našeg prolaska i ostvarili smo ga. Smeštaj je bio po ceni od 10 Eura po osobi. Detalje o smeštaju možete naći na njihovog web stranici

Dan 2. ponedeljak (400 km)

Budjenje, napuštanje smeštaja i odlazak do Donjeg Milanovca na jutarnju kafu i doručak. I onda putem dalje niz Dunav sve do pred Kladovo, granični prelaz Djerdap. Put prelep, prati reku, na momente se krije u tunelima a na momente iskače na prelepe vidikovce odakle se osmatra sva lepota Djerdapske klisure i dunavskog priobalja.

Djerdap

Ovakvih prizora je bezbroj. Dunav kupa obale dve zemlje tiho ploveći ka Crnom moru.

DjerdapRum

Nakon nekih 60 km predivne vožnje stižemo na Djerdapsku branu koja je ujedno i granični prelaz. Nismo mogli odoleti a da ne stanemo na kratko na pograničnoj zoni i napravimo koju fotografiju!

Djerdap momci

Deo ekipe, sa obalom Rumunije iza ledja.

Prelaskom Rumunske granice okrećemo ka Drobeta – Turnu Severin. Ne ulazimo u grad nego prolazimo pored, kačeći deo industrijske zone grada. Fabrika na fabriku se nastavlja, ravnica, ogromna postrojenja, travnjaci i nepregledna stada konja. Put odličan. Stotine dalekovoda iznad glava. Pravac je Transalpina. Na granici saznajemo da je ona zatvorena, ali nema razočarenja. Nikad ne znaš da li je svaka takva info tačna! Idemo dalje da se uverimo sami u sve. Pa zato smo i pošli.

Kraća pauza u gradiću Targu Jiu. Lepo mestašce, saobraćaj prilično regulisan, problem sa parking mestom u centru. Rešavamo to na naš način. Parkirati se na najmanje proširenje kraj pešaćke zone. Pravac u banku. Rumuni nisu voljni da primaju eure u kešu, a ni kartice im ne rade po malim mestima, pa je preporuka imati leja što vise sa sobom i to menjanje vršiti u ovlaštenim menjačnicama i bankama. Kurs, ako Vam to nešto znači je 4,4 leja za jedan euro.

Pauza u obližnjoj bašti kafea. Naravno kafa i ledeno osveženje. Ipak vrućina je velika a naša odela upijaju svu toplotu sunca.

Silva

Pivo Silva, odlično, hladno. Ali karta je važna. Treba videti detaljno kako dalje i kuda.

Polazimo lagano ka motorima i srećemo saobraćajnog policajca na Peugeot skuteru koji nam daje pravu informaciju: “Transalpina je otvorena za motore”. Nama više ni ne treba 🙂 Pokret ka Karpatima. Nakon nekih 50 km od grada, izlazimo iz ravnice i pred nama se izdiže Karpatski masiv. Valja dopuniti rezervoare gorivom, jer nije baš preporučljivo švrljati planinama i gorama nedodjije sa malo benzina. Nek ga ima, neće se baci. Seoce Novaci, pumpa. I URSUS pivo. Hm, valja probati i tu vrstu. Tu je i Tamisuarana pivo! 🙂 Sve bolje od boljeg. Pauza. Oblačenje malo deblje garderobe. Oblaci nam najavljuju iznenadjenje. Pokret.

Krivine, jedna drugu stižu. Uspon prilično jak. Znaka o nagibu terena nema. Valjda ne smeju da napišu koliki je nagib. Uskoro smo u ski centru. Goleti pripremljene za skijanje i kuće za iznajmiljivanje.

Pogled sa vrhova visoravni je predivan. Daleko se vide samo vrhovi i obronci Karpata.

TransAplSki

Putevi prilično dobri, ali bez bankine i branika. Samim tim glava u torbi je već od samog podnožja pa do vrha Karpata. To, valjda i ima svoje draži. Sa dolaskom na vrhove počinje kišica i lagano se opremamo u antirain odeću. Prilično sveže, a na sve strane pucaju predivni vidici.

TransAlp1

TransAlp2

TransAlp3

TransAlp4

I na kraju autor ovih redova i ponosni vlasnik uspomena:

TransAlpJa

Nakon forsiranja visoravni i goleti gde su krivine po malo i opasne, spuštamo se u gorje puno borove šume. Kraj puta prilično živo. Silna romska naselja na otvorenom, šatori, kombi, kamperi, ispred svakog šatora vatra, nešto se kuva, pored puta mali romi prodaju kupine i maline i kojekakvo šumsko voće. Putevi na momente loši, divlji, rekao bih. Ne odustajemo.

Putokaz za manastir! Nismo svraćali. Crkva u manastiru impozantna. Veliki broj vjernika dolaze i odlaze. Pred nama i dalje izazovi. Uživanje punim plućima. Brzina, miris šume posle kiše, redak vazduh, ponegde magla i opet brzina i krivine.

Napokon se spuštamo sa Karpata, ostavljajući iza sebe zadnjih desetak kilometara možda najlošije trase puta, ispresecana svakih 300 do 400 metara pojasevima makadama u širini od desetak metara. Kao da se neko igrao i pravio svojevrsne “ležeće policajce” nedozvoljavajući nam da ubrzavamo. Ljubav boli, pa i naša ledja (donja). Vredelo je.

Prilazimo Sebešu i odlučujemo da produžimo do Sibiu. Veći grad na karti a i preporuke su nas vodile tamo. Put Sebeš – Sibiu, magistralni, vodi paralelno sa autoputem. Odličan izbor. Dobre brzine, usponi sa dve trake, kultura vozača automobile na “zapadnom” nivou. Prolazimo pored aerodroma i ulazimo u Sibiu. Nalazimo privatni pansion blizu centra grada i gladni parkiramo motore u dvorištu, presvlačenje i bežanija na večeru. Hrana odlična. Zadržavamo se na večeri duže prepričavajući iskustva i utiske tog dana.

Troškovnik: Smeštaj u pansionu 7 eura po osobi.

Dan 3. Utorak (200km)

Sviće jutro koje obećava. Sunce na sve strane. Momci zauzeli apartmane i čuje se samo “struganje”. Dani je već u šetnji a Slaven i ja u komišiluku tražimo neku kafu da se razbudimo. OMV pumpa i nije neko rešenje, ali je najbliža kafa tu. Danas nas čeka Transfagarasan. Staza zbog koje smo, najviše tu. Ekipa se lagano budi, motori se pakuju i krećemo ka centru grada da doručkujemo i popijemo pravu kafu.

Sibiu je lep grad sa ogromnim trgom i prelepim ulicama. Saobraćaj odlično regulisan. Do centra vozimo širokim bulevarom sa 4 trake. Parkiranje motora u pješačkoj zoni i kratki obilazak trga sa obaveznom posetom menjačnici novca i pekari za malo jači doručak 🙂

Sibiu

Šetalište prema velikom trgu.

SibiuLija

Naš Predsednik kluba na centralnom trgu grada Sibiu.

SibiuJa

A i ja sam tu, naravno! 🙂 Da li bi moglo bez mene? 🙂

SibiuZamak

Na putu ka Fagarašu, malom lepom mjestašcu odakle polazi trasa Fagarašan (Transfagarašan) morao sam zaustaviti motor i slikati ovaj prelepi dvorac pokraj puta.

I počinje rock’n’roll! 🙂

Iz ravnice, nakon Fagaraša dočekuje nas uspon, crnogorična šuma i prve krivine.

TF

Obećava! 🙂
Asfalt odličan, granulacija dobra. Krivine privlaće. Adrenalin lagano skače! Šta li nas čeka dalje ka vrhu?

TF1

Pogled u nazad. Vidi se nizija odakle smo pošli. Sjajan pogled pruža sunčan dan i čisto nebo.

TFSki

Već smo na visini iznad ski centra. Gledajući ka dole, gledate pravo u vrhove crnogoričnih stabala. Pogled koji uzima dah.

TFkanjon

Gledajući ovu sliku treba znati da se šum malog potoka koji klizi niz ovu vododerinu, čuje kao Vrbas u Buku, u vreme najvećeg vodostaja! Pored nas na ovom vidikovcu, zaustavljali su se mnogi bajkeri. Saobraćaj je bio prilično gust, u oba smera. Tu možete naići na svašta na 2, 3 i četiri točka. Jednostavno, ovde turisti naviru u talasima.

TFstaza1

Da, to je to!

Put i dalje odličan, bankine, branici, bela linija, sve je tu. Možete se opustiti i dati oduška. Pravimo drugi break. Jednostavno, ovo se ne propušta. U dilemi ste. Ne stajati do vrha i uživati do kraja? Ili praviti pauze i napraviti po neki selfi! 🙂

TFJa

Ili možda grupni selfi! 🙂

TFMi

Nedostaju Lija i Škora? Pa da. Momci su bez stajanja pregazili sve krivine i čekaju nas na vrhu.

TFstaza1

Pažljivijim gledanjem može se vidjeti kompletna infrastruktura oko puta. Propusni tuneli, regulisane vododerine, prepreke za odron kamenja sa viših stjena na puteve i mnogo toga. Put je gradjen krajem 60-tih i početkom 70-tih sa svojom namjenom vezanom za odnose Rusije i Rumunije a sada služi najviše u turističke svrhe.

TFStaza2

I na kraju vrh, ili prevoj. Obzirom da se na ovom malom platou dešava kompletan život, stali smo. Tu su nas dočekali Lija i Škora čija je porcija mesa već bila poslužena! 🙂

TFVrh

Raskomoćujemo se svi, obzirom da sunce prijatno peče i svaka zimska oprema je potpuno suvišna. Pauza, osveženje, utisci, komentari, predlozi…. Priča ide svojiim tokom.

TFvrh1

Ogroman parking prepun automobile i motora, mnoštvo pešaka, planinara, biciklista i bajkera. Restoran na brdu nas nije mnogo privlačio ali tezge sa suvenirima, odećom, domaćom hranom i slatkišima, jesu! Kako otići sa ove destinacije a ne probati nešto domaće ili barem kupiti magnetić 🙂

TFVrh2

Pogled ka jugu! Sa ovog platoa ne ide se na višu kotu! Ulazak u tunel koji izlazi na južnu stranu masiva. Tunel je dužine od prilike 700 do 800 m i na obe strane ima željezna vrata. Moguće ga je zatvoriti kao sobu.

Dobra varijanta, a na predlog Sininog drugara, bila je, napasti Transfagarašan sa severne strane. Krivine su oštrije na usponu a prilikom spuštanja ka jugu blaže i manje se koči. Nije retkost bilo naići na neki minibus ili automobile iza kojih se osetio oštar smrad lamele ili kočionih pločica od opterećenja na nizbrdici a koji su nailazili nama u susret.

TFVrhMi

Opušteno uživanje i punjenje baterija na solar traje. Nikom se nigde ne žuri. Pola puta je za nama.

TFVrhZima

No, kad zadje sunce za oblake ili se digne magla, odmah je potrebna zimska odeća i sedenje nije prijatno bez nje. No, na našu sreću, imali smo odličan dan, dosta sunca, bez kiše.

Naše motore i registracije su prepoznali Lejla i Irhad, par iz Sarajeva koji su takodje putovali tom trasom. Malo smo se družili sa njima i dogovorili vidjenje u Brašovu za par dana!

Nisam mogao dugo da sedim i polazim da probam stazu ka jugu. Ulazim u tunel i nakon tunela me čekaju novi vidici.

TFJug4

Nakon tunela, okrenuh se nazad i vidi se par branika odrona, koji lice na tunele.

TFJug1

A tu je i mali motelćić sa stanicom policije i parkiranih nekoliko oslužbenih terenaca, Duster, naravno. Pogled na dalje je

TFJug2

predivan. Ipak valja biti malo vise oprezan obzirom da stada mazgi i divljih konja lutaju a niže je moguće naići i na stado ovaca. Čista, nedirnuta priroda. Mnogo mesta za roštiljanje i odmor. Mislim da Rumuni dolaze u ovo područje sa svih krajeva i nadju neko odmorište pored puta, raspale roštilj i uživaju u prirodi. Takvih prizora je bilo bezbroj pored puta.

TFJug3

Spuštajući se niže i južnije nakon nekih 30-tak kilometara zaustavila me kiša. Okrenuo sam se i vratio na vrh i tom prilikom probao krivine i sa južne strane. Uskoro cela ekipa nastavlja dalji put ka jugu. Predivni predeo oko jezera Balea nisam uspeo fotografisati obzirom da je ona kiša koja me je vratila i dalje bila uporna u čekanju i dočekala nas. Pratila nas je skoro do gradića Pitešti.

Prelazimo preko brane (hidrocentrale) i opreznijom vožnjoj nastavljamo dalje. Ulazak u Pitešti je prilično pregledan. Pre grada skidamo kišna odela i pravac centar. Potraga za smeštajem. Hotel “BlueNight” se čini odlično rešenje 🙂 Sobe, presvlačenje i onda večera u gradu.

Troškovnik: spavanje sa doručkom po osobi oko 15 eura.

Dan 4. Sreda (250 km)

Put ka Brašovu

Nije dugačka tura. No, treba opet forsirati Karpate. Ovog puta magistralnim putem koji je jedan od najprometnijih u pravcu sever jug. Mnoštvo naseljenih mesta, par manjih gradića i lagana vožnja.

Nema žurbe. Prvo jutarnja kafa i doručak u Pitešti. Kafe “Road house” u strogom centru grada po svom ambijentu govori da je stjecište bajkera. Ujutro skoro potpuno prazno 🙂

RoadHouse

Mala šetnja i obilazak centra grada i njegovih fontana. Teško je proceniti veličinu ovog trga na kojem ima siguran sam preko 10 Fontana.

Pitesti

Hodajući dalje

Pitesti1

mogu se videti lepe gradjevine, uredjeni parkovi i cvjetnjaci i mnoštvo ljudi koju jutrom negde hitaju

Pitesti2

Iza ove fontane nalazi se sledeća i tako redom

Pitesti3

Budete li uporni u šetnji, doći ćete do predivne crkve Sv. Djordja koja se “krije” iza nekoliko visokih borovih stabala. Ipak, sakriti je ne mogu!

PitestiSvGeorg

Valja se vratiti nazad u hotel, spakovati stvari, natovariti motor i ići dalje. Brašov čeka.

Pitesti4

Predivni predeli, seoski motivi, usponi i ne baš veliki napori za motor. Kiša nas ometa. Ne baš jaka ali dovoljna da nas uspori i navede da češće odmaramo i u Bran stignemo nakon 18 časova kada je dvorac grofa Drakule već zatvoren. Odlučujemo da idemo dalje u Brašov, nadjemo smeštaj i odmorimo a da Bran i Drakulin dvorac obidjemo sutra nakon kafe i doručka.

BrasovDvoriste

Po stizanju u Brašov kontaktiramo Lejlu koja je obećala i našla nam smeštaj u sklopu pansiona gde su ona i Irhad takodje bili smešteni. Pansion Italiana. Motori parkirani i mi idemo na presvlaćenje i odmaranje. Ćeka nas Brašov da ga istražimo a i gladni smo bre 🙂

Kratka šetnja Brašovom počinje.

Brasov

Saobraćaj prilično lepo regulisan, ulice u dobrom stanju, centralni deo saobraćajnica pregledan i dobro obilježen.

Brasov1

Sve je ukrašeno dobro održavanim parkovima i cvećem.

Brasov3

A starih gradjevina dobro očuvanih je na sve strane.

Brasov2

Centralna pješačka zona je puna šetača i turista. Magnetića ima na sve strane 🙂

Brasov4

Cela ekipa je lagano u potrazi za nekim restoranom jer valja utoliti žedj a Bogme i glad 🙂

Brasov vecera

Tu je još par lepih motiva sa centralnog trga Brašova koji okuplja mnoštvo prolaznika.

Brasov5

a evo pogleda i sa druge strane

Brasov6

Troškovi smeštaja oko 15 eura po osobi.

Dan 5. Četvrtak (480 km)

Poseta malom mestašcu Bran je bio prvi jutarnji cilj. Sve je bilo podredjeno tome. I kafa i doručak. Trebalo je tempirati stizanje u Bran do 9 sati kad se otvara muzej i dvorac Drakule i bez gubitka vremena pregledati sve što je interesantno, a verujte ima šta da se pogleda.

bran

Arhitektura gradića je po meni najsličnija slovenačkim i austrijskim mestima. Sve je čisto, uredno, regulisano i služi svrsi pružanja najbolje usluge brojnim gostima kojih, verujte ima sa svih strana Evrope.

Bran1

Pansoni, restorani, kafei, prodavnice, ….

Bran2

Obzirom da smo parkirali prilično blizu, kratkom šetnjom stižemo do ulaza u muzejski kompleks. Ispred biletarnice mnoštvo prodavnica svega i svačega. Gužva več od jutra! 🙂

Nakon prolaza kroz biletarnicu dočekala nas je ova brvnara.

BranBrvnara

Smeštena u predivnom parku sa obližnjim bazenčićem. Sunce se igra bojama probijajući kroz krošnje.

Kratkim popločanim usponom

BranStaza

stiže se do ulaza u dvorac.

BranDvor

Od tada Vam svu pažnju na sebe skreće sjajna postavka u muzeju. Odavno mi nešto ovako nije plenilo toliko pažnje.

BranDvorac

Gužva u samom dvorcu je vidna pa za neke odaje morate čekati u redu da napravite par snimaka.

Nakon izlaska iz kompleksa muzeja, red na ulaz je bio ogroman. Dobro smo uradili što smo poranili i medju prvima obišli sve, jer se sa povećanim gužvama, pušta po dvadesetak posjetilaca u grupi, a red je bio predugačak.

Dalje neću postavljati slike dvorca i njegove unutrašnjosti. Jednostavno, previse je slika a ne bih volio da se ova priča pretvori u slikovnicu. Na kraju teksta nalazi se link ka svim fotografijama sa ove turneje pa možete pogledati detalje. U svakom slučaju preporučujem posetu ovoj turističkoj destinaciji od sveg srca. Vredi doći.

Nakon skoro sat vremena obilaska dvorca okupljamo se u obližnjem restoranu gde nas čekaju motori i pakujući kupljene suvenire, lagano usmeravamo navigaciju ka Temišvaru. Pred nama je dug put. Prognoze za vreme i nisu neke baš sjajne. Za sada sunce prži.

Ako slepo koristite navigaciju, a navigacija je samo mašina, ona Vas skoro pa redovno povede pogrešnim, kraćim, lošijim, skoro nikakvim putem iako na desetak km dalje postoji bolji magistralni put. Ali, ajd, valja videti i ovaj deo Rumunije. Putujući tako putem kojim saobraćaju samo po neki traktor i konjska zaprega, motori skakuću veselo dok mi gledamo gde smo i gde ćemo “izbiti. Stajemo u sred ničega.

SredNicega

Iskreno, ne znam ime ovom mestu. Na karti ga nije bilo ucrtanog a šta je pisalo na table ne mogu da se setim. Konsultujemo kartu i vidimo da nam u narednih desetak kilometara u susret “stiže” moderni magistralni put gde nas čeka Zoka koji je ranije krenuo sa pumpe kraj Brašova i gazi ispred nas. Nastavljamo.

Prema Temišvaru smenjuju se odlični magistralni putevi i autoputevi. Pravac istok (Bukurešt) – zapad (Temišvar) je izgleda od velikog značaja za Rumuniju i tim pravcem se gradi autoput u etapama.

Ali pogled u nebo ne obećava baš. Crni oblaci se gomilaju ispred nas i sa naše leve strane. Nadamo se da ćemo ih uspeti proći, ali na žalost. Upad u oblak je bio ravan skoku u bazen. Za 10 sekundi smo bili potpuno mokri. Nije vredelo ništa 🙂 Sve se desilo na autoputu nadomak grada Deva. Druga grupa, ili prva, kako god, to su oni malo brži takodje su pokisli ali sa druge strane Deve. Čekaju nas u obližnjoj kafani iza velike termocentrale.

Nakon duže pauze za presvlačenje i konsolidaciju nastavljamo u grupi ka Temišvaru. Kiša je skoro potpuno prestala i lagano se primičemo lepom gradu. Cilj je centar grada.

Stižemo u centar i parkiramo motore pokraj trga. Na ovaj način moderni bajkeri suše svoju odeću i obuću! 🙂 Naravno, ako ima malo sunca.

Susenje

Kratka šetnja trgom u potrazi za restoranom. Ogladnilo se a i žedj nije zanemarljiva. Smeštamo se i lagano čorba, jelo, pivo, kako kome odgovara. Ubrzo se otišlo na spavanje! Ne svi! 🙂

Tem

Temišvar ima ogroman trg sa parkom i puno zelenila i cveća. Baš negde u to vreme na tom trgu trebalo je da bude, čini mi se nešto kao festival folklore, čijem uvežbavanju smo i mi prisustvovali.

Tem1

Park je, u predvečerje bio prepun.

Tem2

Troškovi: 20-25 eura smeštaj u hotelu, i 6 eura ulaznica za dvorac Brašov

Dan 6. Petak (180km)

Jutro sviće, sunčano. Prvo mala šetnja centrum i okolinom u potrazi za nekim interesantnim kefeom. Tako cunjajući napravih nekoliko lepih snimaka.

Tem3

I dalje parkom …

Tem4

prodjoh pored prelepe ogromne crkve koja krasi ceo centralni trg Temišvara

Ted5

i dodjoh do mesta kojeg sam tražio.

Reka baš i nema neku privlačnu boju ali restoran na vodi je bio ono što je meni to jutro trebalo! 🙂

Ted6

Nakon kafe, ekipa se okuplja i lagano polazimo ka Vršcu. Na izlasku iz grada usporavam da dočekam kolege koji malo kasne. Ne znam šta je razlog, da li plinska instalacija na Apriliji ili semafor ali moguće da sam policajcu bio sumnjiv mojom “brzinom”, ali zaustavlja me po prvi i jedini put na ovim putovanjima.

Nakon rutinske kontrole dokumenata od mene je zatraženo da izvršim alko test. Ozbirom da noć pre toga nije bilo veće količine piva, pristao sam bez bojazni i rezultat je bio 0,0. U vreme saobraćajne kontrole deo zaostale ekipe sa zbunjenim izrazom lica prolaze kraj mene u čudu od kud ja u “raljama organa saobraćajnog reda” 🙂

Moram napomenuti da smo u Rumuniji naišli na nekoliko radarskih kontrola. Ali vozači koji dolaze u susret redovno najavljuju svetlima da se uspori tako da neželjenih razgovora sa saobraćajcima nije bilo.

Nakon nekih 70 km stižemo do granice sa Srbijom. Sa obe strane puta vidljive su posledice velikih kiša koje su bile prethodnih dana u tom kraju. Jedino suvo i van vode je put ka graničnom prelazu, a ostalo sve je podsećalo na panonsko more. Nakon granice uskoro stižemo u Vršac. Pauza. Kafa.

Deo ekipe ostaje u Vršcu a Lija, Sina i ja produžavamo za Beograd, zbog prethodno dogovorenih obaveza.

Put do Banja Luke bio je van grupe. Subota, posle podne, lagano putem do Kuzmina i preko Sremske rače prelazak u Republiku Srpsku. Dan predivan za vožnju. Saobraćaj prosečan. Kratka pauza u Brčkom i nastavak dalje ka BL. Uzgredno točenje goriva i podataka koji želim da istaknem, Nestro Modriča, – Banja Luka, Buk, sat i po 🙂

Troškovi: 130 dinara putarina od BG do Kuzmina

Ubrzo čujem da je i ostatak ekipe došao bez ikakvih problema. Biće prilike narednih dana da razmenimo utiske, a i da planiramo neki novi put.

This entry was posted in Putopis.
English