Putopis – Kad si lud ni medved te neće!

 Rumunija TF & TA

profilna slika-min

Bruno 68

Putopis je vlasništvo putopisca. Tekst, foto i video materijal je autorsko delo. Navedeni putopis je odobren od strane autora i prenešen u potpunosti bez promene sadržaja.

Kako sam iznenada najavio voznju sa namerom da predjem preko  Transfagarasa I Transalpine, tako sam se brzo I spremio (sta tu ima da se sprema: par gaca, majci I carapa, sorc I papuce) ostalo je standard (kisno odelo, malo alata, mini kompresor I set za reparaciju gume) I naravno karta (mapa). Jer “garmin” me redovno zajebe.

I stvarno mi je zao sto sam posao na ovaj put sam. Jeste da guram svoj tempo, radim sta mi se radi I kad mi se radi. Ali I kaludjer se u drustvu zeni.

Sam odlazak na TF & TA je opisivan mnogo puta a opet ljudi vole da se nahrane novim iskustvima. Moje iskustvo je barem malo drugacije nego kod drugih.

A sad djihaa.

BRUNO1-min

Da idem idem ali do pred samg jutra pred polazak nikao da se odlucim kojom marsutom I kojim redosledom. Eto tu bi se vec sa nekim dogovarao.

Prelomim, Bela crkva –  (57) Oravita – (57b) Minisului, Bozovici, Prigor, Iablanita – skretanje na jug, desno (E 70) Mehadia – skretanje levo na sever (66a) kod Baile Herculane. E tu je pauza.

U Beloj crkvi zamenio dinare za leu. vrednost oko 100 eur.

Na granici expresni prolaz.

Od Oravite do Bozovica se vozi kroz sumu I prilicno je sveze (9h). Inace sam primetio odmah po trelasku granice da vetar iz pravca severa prilicno jako duva.

Put kroz sumu sa kratkim pravcima I prilicno “U” krivinama. Rumuni su majstori za pravljenje krivina. Mene licno je smorilo.  Asfalt je dosta dobar mada malo vlazan I hladan. Oprezno.

U Bozovicima tankujem gorivo. Cini mi se da je jeftinije nego kod nas. Od Bozovica cistina, nigde drveta, a vetar sa severa prilicno pocinje da smeta. Gura me sa puta.

Posle Iablanite (Jablanica) mnogo bolji put, sirok moderan ali pun slepera. Ispreskacem ih bezobrazno I Garmin kaze skreni levo I ja skrenem. Znam da tu negde treba I verujem neverniku. Odvedeme nekim pitaj boga kad napravljenim putem od betona.

100% iz vremena Causeskua. Kad je svaki rumun morao da osaluje I izbetonira svoj deo puta. Izludeh. Oce sve da se raspadne.

Sva sreca to traje samo desetak kilometara I izbijam na normalan put.

Stizem I Baile Herculane. To je verovatno neka banja sa lekovitom vodom. Seta narod polu go ulicama, pored puta pored reke Cerna.

BRUNO2-min

Namera mi je da se vozim drumom (tako kazu rumuni drum) 66a do Petrosani. Put je uzasan, barem za moj motor. Pravo mucenje. Priroda predivna.

Dolacim do akumulacionog jezera Cerna. Odustajem I okrecem I izlazim na  drum 67d koji void u Targu Jiu (Targu-ziu).

BRUNO3-min

Izlaskom iz klanca reke Cerna na cistinu suocavam se sa tako jakim vetrom sa leve bocne strane iz pravca planina (sever) da stalno vozimpod nagibom kao u krivini.

na raskrsnici puta koji dolazi iz pravca Transalpine (Novaci) srecem grupu koja mi objasnjava da je voznja po juznoj strain Transalpine nemoguca I da ima dosta oborenih motora. Odustali su I pokusace sutra. Kako nebi gubio vreme produzavam putem 67 prema Ramnicu Valcea. Bocni vetar sa kojim sam se suocavao toliko me je smorio da odustajem od voznje do Curtea de Arges. Booking kaze pansion Valentina, sa doruckom, bazenom, internetom, TV, picom I pivom 140 Leu.

Gledajuci TV vremensku prognozu ukapiram da je jacina udara vetra (sa plannina) dostizala do 130 km na sat.

BRUNO4-min

Nista specijalno za prvi dan. Ne lezi vraze.

Vec kod Bozovica gde sam tankovao gorivo pripisa mi se. Muvali se tu neki “romi” pa mi se ne ostavlja motor I stvari a I ne tegli mi se u WC. Eto zasto treba da si u drustvu. Mislim nemora da mi drzi ali moze da pripazi na stvari. Mislim se nije tako frka, pisacu negde usput.

To usput se pretvori do one banje gde se cvare u grupnjaku. Doslo mi I ja da se pridruzim pa da doprinesem.

Vozi dalje a neizdrz sve veci. Tome doprinosi cinjenica da se sve uzput setaju, sede, leze, jedu I ko zna sta jos “banjci”.

Vidim zgodno mesto nigde nikog. Sjasim. Spustim pantalone I spremim se za …..

Pocne nesto da susti u siblju ispred mene. Pomislim ko god da je ako mu smeta nek okrene glavu. Rumuni su jedno otkrovenje za mene. Sad imam totalno drugacije misljenje (pozitivno naravno) o Rumunima. Mada I oni sami kazu da ima kukolja u svakom zitu.

Vidim da naš opisani slučajni susret sa medvedom izaziva podozrenje ali je on istinit.Na karpatima u lovištima u okolini Brašova  medvedi su održavani kao lovna divljač, tako da susreti sa njima u toj oblasti uopšte nisu retkost.Ne retko već oslobodjeni ne plašeći se od ljudi silaze i u gradove u potrazi za hranom .Evo jednog proizvoljno nadjenog teksta na internetu na tu temu koji opisuje baš oblast gde smo i mi životinju videli.Inače nekoliko evropskih zemalja poseduje značajne populacije medveda,Rumunija je jedna od njih  na lovnom turiznmu zaradjuje pozamašna sredstva jer pored medveda čuveni su i karpatski jeleni kapitalci.Kao stari lovac mogao bih na ovu temu da elaboriram………http://www.rts.rs/pa…h”medveda.html

Spustene pantalone a I zbunja izlazi niko drugi nego medved. Neznam zasto ali mi je prva pomisao bila da ce da se pojavi I neki “Ciga” sa sve cergom.

BRUNO5-min

BRUNO6-min

A onda mi je pana na pamet jedna pikasova slika ali na rumunski nacin

BRUNO7-min

Mislim na rumunski nacin

BRUNO8-min

Shvatim da osim medveda koji je na jedno par metara od mene nema nikog vise, ni Cige ni Pikasice, ni Banjaca.

Ucinimi se da medved kao da nije ni primetio ili mu nesmeta moje prisustvo. Zvacka I mljacka nesto I kao da ga ja ne interesujem.

Lagano se povlacim unazad sa sve spustenim pantalonama. Posto mi je motor parkiran na desnoj strani puta uz neku kamenu liticu a ja presao preko puta na pisanje, povlacenjem unazad nadjem se nasred puta kada sam zacuo sirenu automobile.

Mogu misliti sta je u glavama onih u automobile (mama tata I jos troje decice) kad su videli prizor nasred druma.

Kaciga na glavi, spustene pantalone. Ne okrecem glavu I ne ispustam medveda iz vida. Podizem ruku I pokazujem medveda. Covek pribran stane kolima izmedju mene I medveda. Kao na safariju. Gledaju I fotkaju zivotinju kroz zatvorene prozore.

Brzo skacem na motor I pre nego sto sam krenuo, aparatom koji mi je okacen oko vrata fotkam medveda. Nije mi palo napamet da pisam sve dok nisam dosao na otvorenu livadu.

Rano usta, rano doruckovao I pravac na TF. Nisam planirao da se penjem sa juzne strane ali eto povoda za ponovni dolazak.

Neko je pitao za kampovanje pa evo jednog predloga. 10-ak kmispret Certea de Arges I motel I kamp. Pored je potok.

BRUNO10-min

BRUNO11-min

Curtea de Agres puna motora. Obavezno sipanje goriva, Luk oil na izlazu iz varosice. I sa kardasima iz Turske napred.

Prilaskom planini osetno je hladnije. Prsti mi se koce. Pa jest ustao sam ko vampir. Nemam s’kim da razglabam.

BRUNO12-min

Vozim oko jezera I pokusavam da isteram onog medveda iz misli. U tome mi pomaze cinjenica da ima jako puno radova na drumu.

Inace sama podloga nije bas neka sve sama fleka na fleku. Ili sisarke ili rizla ili odron zemlje ili balege. Najbolje je kad udjes u krivinu I ubodes rupu ili balegu. licno nisam nesto fotkao jer je sve vec izfotkano.

BRUNO13-min

BRUNO14-min

Vec posle jezera kvalitet asfalta se poboljsava kao I na samom usponu pa sve do tunela.

U vreme kad sam ja prolazio sam uspon je ciscen vozilom sa cetkama I usisivacima. Razlog tome je obelezavanje srednje bele linije.

BRUNO15-min

BRUNO16-min

BRUNO17-min

Sta reci, lep dan, odlicno vremenske prilike, malo prohladno. Stizu motorist, uglavnom u grupama, Poljaci, Cesi, Madjari, Belgijanci, Turci, Sfabe, Talijani.

Fotkanje I peglaj dalje.

Gore na vrhu nema “svetog grala”. Samo stajanje na vrhu I pogled je sam po sebi sveti gral. fotografije I reci nemogu da opisu, nemaju tu dubinu.

Tu lepotu kvari veoma izbrazdan asphalt na severnoj strain. Posledica mehanizacije za ciscenje puta. Takodje duz celog puta sa severne strane u toku su radovi. Veoma oprezno. Drum je prekopan popreko I to po pravilu u krivini.

BRUNO18-min

Da nisam bio sam verovatno bi zvrndao malo duze naokolo, ovako jedva da sam ispalio cigaru I cepaj.

BRUNO19-min

Na raskrsnici Brasov / Sibiu dok ispijam kafu I grejem kosti posle TF, presabiram se:

Ako odem u Brasov kome stvari da ostavim da bi isao u obilazak a da teglim sa sobom, zaboravi.

U Sibiu dolazim u 11h. Sta da radim ceo dan.

Pali na Transalpinu.

Necu da gubim vreme vozeci se sporednim putem vec autoputom produzavam prema Sebesu. Mislim dokle je autoput u opciji koriscenja.

BRUNO20-min

Tu je benzinska nakojoj tankam gorivo I ljubazni domacini mi objasne a ima I table koja pokazuje pravac kretanja za Transalpinu.

Mislim cim te vide na motoru sa blentavom facom koju nista ne razumeju shvate da si jos jedan od zainteresovanih za Transalpinu.

Interesantna precica sa malo uzim putem ali sa dobrim asfaltom.

BRUNO21-min

Ovde je koriscenje konja u svrhu prevoznog sredstva veoma razvijeno zato treba obratiti paznju!

BRUNO22-min

Veoma interesantan I veoma razvijen seoski kraj. specijalno ulice I kuce koje se granice sa samom ulicom?!

BRUNO23-min

Ako sam I osetio mali ukus razocaranja spustajuci se sa TF, mislim zbog nemogucnosti da se provozam po uzasno izbrazdanom asfaltu, toliko sam se odusevio izlaskom na drum 67c (TA). Sve je perfektno. Asfalt, sirina puta, krivine, sume, reka, jezero, vreme (25 C bez vetra I oblaka). Toliko me je ponelo da sam se jedva zaustavio da upucam koju fotku.

Voznju severnom stranom TA bi propisao svakome, pre rucka pravac sever-jug do vrha, posle rucka jug-sever.

U takvoj euforiji sam bio da sam jednog momenta jurcao a drugog vozio presporo u svakom slucaju kako bi uzivao. I hocu jos I jos I jos.

BRUNO24-min

BRUNO25-min

I ponovo nedostatak drustva sa kojima bi podelio sve lepote TA. Normalno I malo, vrlo malo iskoristio.

BRUNO26-min

BRUNO27-min

BRUNO28-min

Kako to obicno biva na ovakvim mestima vreme je samo momenat koji se veoma brzo menja.

Prelaskom na juznu stranu ulazim u oblak I vlaga mi se probija uizlazi mi kosti. Vidljivos skoro nikakva. Tek spustanjem ispod Rance izlazim na sunce. Juzna strana ni porediti se sa severnom. Urbanija je I ima dosta krupne a I sitne stoke na drumu I pored druma. Oprez.

Lokalac Yamaha R6 zbog malo balege I predvidivog BMW sa druge strane prosuo se sva sreca na livadu. Vozac dobro, trava meka. Motor ceka slep (traktori na rumunskom). Cas posla stizem u Novaci sipam gorivo I vozim prema Targu Jiu.

Stajem vise iz fizioloske potrebe nego sto imam zelju da uopste sidjem sa motora. Veoma cesto se mogu videti veoma uredjena mesta sa klupama. I rumuni ih koriste. Posto sam kupio neke tanke kobasice I sir, hleb I vodu I luk imam. Stajem da napravim pauzu I razmislim sta I kud dalje. Posto nemam sa kim da razglabam o utiscima I daljim potezima a veoma dobro se osecam u sedlu, krecem prema Kladovu.

U tome mi “pomaze” Garmin. Tvrdi da cu biti u svom dvoristu u 20:30. pa mislim sad je 3 popodne I sta bi inace radio. Posao sam na voznju.

“Kakav sam ja ludak”: mislim se: “U istom danu preci preko TF I TA I Dunavsku magistralu sve do Borce”.

E jesam opicen. Jer da nisam nikad ne bi radio to sto radim. I krecem. Kavu sam ja srecu imao. Mislim da sam sreo neko vozilo na svakih pola sata voznje.

U 20:00 ulazim u Beograd, Sunce zalazi negde iza Surcina.

 

Rezime:

Dan prvi 470 km

Dan drugi 1170 km

Trosak oko 115 eur

TF je za fotkanje, odes slikas se I okacus u dnevnu sobu.

TA je za dusu I telo, kad god mozes opali drumom 67c.

Obavezno ici u drustvu

 

Autor: Bruno 68

Putopis – Dunavska tura

DARKO SAVICDarko Savić, kapetan

Putopis je vlasništvo putopisca. Tekst, foto i video materijal je autorsko delo. Navedeni putopis je odobren od strane autora i prenešen u potpunosti bez promene sadržaja.

Nedeljko jednom davno napisa:

Jedno od najčešćih strateških pitanja i odgovora pri planiranju zujanja:
– ‘oćemo li? – ‘oćemo!
– đe ćemo? – đe god ‘oćeš!
– kad ćemo? – kad god kažeš!
– može l’ sada još po jedno?
– a što ne bi moglo, nismo bolesni!

Nije bitno ko pita, a ko odgovara 

Od prilike tako je bilo i prilikom planiranja ove, Dunavske ture.

Odavno se ona mota po “njegovoj” glavi ali kad dodje leto, nema dovoljno vikenda, odmora i slobodnih dana da se svi snovi ispune. A bajkeri svoje snove žive!

Procenili smo da je polovina maja dobar termin za polazak. Ispratili već svečano otvaranje sezone, odvozali nekoliko skupova u regionu i eto prilike da se otisnemo na put. Plan je kartografski ovakav:

Dunavska tura1-min

Mogla se tura nazvati i 5B, obzirom da smo planirali Balaton, Beč, Brno, Bratislavu, Budimpeštu i na istoku do Temišvara. No, ime nije ni najmanje bitno. Važno je sjesti na motor, naoružati se dobrom voljom, poneti koji dinar, levom nogom “na dole” i pravac prvo odredište!

Grupa broji 4 člana. Svi već stari znanci iz MK Istok. Putovalo se već zajedno, dobro se razumemo, a cilj je uživanje u čarima nekoliko gradova centralne Evrope. Plan je prevesti 7 zemalja u 7 dana. Hrvatska, Madjarska, Austrija, Ćeška, Slovačka, Rumunija i Srbija. Krug se završava u Banja luci, a trebao bi da broji oko 1800 km. Ekipu čine Nedo, Gaja, Abram i ja, a voze se dvije Honde i dva BMW-a.

1. dan, Banja Luka – Keszthely (jezero Balaton)

Pokret je u ponedeljak. Pa kako drugačije? Od ponedeljka se sprema ispit, počinje sa dijetom, prestaje se pušiti, kreće na bazen ili teretanu, zašto ne i krenuti na put? 🙂

Dan vreo. Obećava dobro znojenje. Okupljamo se u našem club house. No, kako čekamo jedni druge, tako nam se od Jajca primiću tamni oblaci. Sparina je sve jača. Razmišljamo da li odmah da oblačimo kišna odjela ili da ipak riskiramo bez njih.

Krećemo!

Dunavska tura2-min

Kišni oblaci u retrovizorima, skoro da nam na ledjima leže. Prvi zastanak da se dopuni gorivo i rezerve vode i hrane iz pekare Žu-žu, Gradiška. Granicu prelazimo bez zadržavanja. Put preko Daruvara, Virovitice sjajan za vožnju. Generalno, putevi kroz Hrvatsku vrlo dobri. Van naseljenog mjesta je 90, u naseljenom mestu 70 a tek u zoni škole ili crkve je 50 km/h ograničenje. Ko uživa u vožnji i lepim predelima, skoro novim asfaltom i krivinama taj neće naći manu.

Dunavska tura3-min

Shvatamo da smo već malo odmakli od kišnog oblaka i pravimo pauzu iza Daruvara. Valja se osvježiti i pojesti štogod, protegnuti noge, spržiti koju cigaretu i “odušiti” brate, narodski rečeno!

Produžavamo dalje preko Grubišnog polja i Virovitice na Terezino polje. Kratak prelazak granice, bez komplikacija. Overa dokumenata i pravac Barcz na Madjarskoj strani. Ne uzimamo vinjete jer nismo planirali koristiti auto puteve. Inače su iste obavezne i za motocikle ali na autoputu. Dalje nema mnogo nedoumica. Pauzu nakon granice koristimo da na listić papira zapišemo veće gradove koje treba proći putujući ravno na sjever ka jezeru. Ipak, Madjarski jezik nam nije blizak a i imena mjesta su takva da ih nema šanse zapamtiti i pratiti na znakovima.

Dunavska tura4-min

Uz par pauza, pred veče stižemo pred Blatno jezero. Kako stižemo mi, tako stiže i kiša. Zadnjih 5 kilometara kisnemo, ali na kraju dana nikom od nas ne pada na pamet da oblačimo kišne kombinezone. Navigaciju podešavamo da nas doveze do Pansiona Nussbaum u kojem imamo rezervaciju. Laganom vožnjom kroz lepo mesto Keszthely dolazimo do pansiona, parkiramo motore u garažu a ljubazna domaćica nas rasporedjuje u sobe. Potkrovne, dvokrevetne sobe sa kupatilima je sve što nam trenutno treba. Presvlačenje i lagana šetnja do centra u razgledanje ali i na ladno pivo uz večeru.

Dunavska tura5-min

Mjesto je prilično pusto. Veliki broj kuća su u stvari turistički pansioni. Gradić živi od turista, ali im još nije vrijeme, izgleda.

Dunavska tura6-min

I ono malo omladine na skejtovima i biciklima izvode mladalačke bravure na trgu je skoro sve od naroda kojeg smo videli u mjestu. Pronalazimo prigodan restoran i tu sumiramo dan uz večeru i pivo. Lep osećaj. Malo blagog bola u ledjima i zadovoljan osmeh na licu svih.

Dunavska tura7-min

Rezime dana: 289 km puta, sjajna vožnja, dva granična prelaza, noćenje 60€ za 4 osobe.

2. dan, Keszthely (Balaton) – Brno

Razbudjujemo se lagano, doručak na terasi, pripreme za pokret, planiranje dnevne rute, pogledi ka nebu punom oblaka. Ona stara misao “ajd barem da ne oblaćimo kišna odjela odmah”. Nekako je bajkerima najteže krenuti po kiši!

Krećemo pravcem Keszthely – Sumeg – Sarvar – Sopron. Beležimo imena tih gradova radi lakšeg pamćenja, ali pre nego se isključimo na put ka Sumegu, po preporuci Nedeljkovog druga, obilazimo malo banjsko mjesto Heviz. Veliki radovi po centralnim ulicama sprečili su nas da malo prošetamo. Okrećemo motore i pravac sever.

Dunavska tura8-min

Lokalni putevi ne dozvoljavaju prebrzu vožnju, uživamo u lepoj prirodi, šumama, jezerima i nepreglednim obradjenim površinama pod raznim zasadima. Utisak je, da, koliko god Madjarska velika bila i obilovala obradivim površinama, ne obradjenih parcela nema. Veliki broj pčelinjih društava se nalazi na ivicama polja zasejanih suncokretom, repicom…

Dunavska tura9-min

Malo mjesto Sumeg prolazimo i stajemo na nešto većem parkingu u predgradju. Sjajan pogled na tvrdjavu Sumegi Var. Kratka pauza i osvježenje.

Nastavljamo dalje, ali kiša nam pravi društvo. I tako sve do Brna. Nekih 8 sati kiše od ukupno 11 sati vožnje! 🙂 I nije neko uživanje, priznaćete. Skoro svakih 30 km pravimo pauzu, brisanje kaciga, cigareta, po neki slatkiš, voda …

Beč samo prolazimo. Loše vrijeme nije dalo mogućnosti za bilo kakvo uživanje u lepotama ovog drevnog grada.

Pred veče prelazimo odavno nepostojeću granicu izmedju Austrije i Češke. Kratko dopuna gorivom i informisanje o vinjetama. One su i u Češkoj i Slovačkoj free za nas. Putevi sjajni, no prilično opterećeni. Popuna zaliha u prvom većem marketu pored puta. Sve su prilike da ćemo u Brno ući sa velikim kašnjenjem i neće biti prilike za neku večeru. Znači, domaća kuhinja i druženje u sobi su zagarantovani.

Dunavska tura10-min

Pod okriljem noći prolazimo pored nekih velikih vodenih površina. Odsjaj mnogobrojnih plovnih objekata i restorana na obali skreće nam pažnju, ali u 22h noću nema stajanja. Ulazimo u Brno. Grad odmah ostavlja utisak na nas. Bezbrojne zgrade “složene” jedna uz drugu, skoro identične, bez balkona i terasa, svaka sa velikom kapijom za dvorište, mnogo mladih ljudi na ulicama grada i naselja u kojem smo smešteni. Pola sata je trebalo da sačekamo vlasnika smeštaja Bratislavska app.

Čekanje se isplatilo. Motori su parkirani u dvorištu i zauzimamo dva parkirna mesta. Sve sigurno i pod kamerama. Dodatna cijena za parkiranje je 2€/motor. Sobe vrlo prostrane i u potpunosti opremljene za udoban boravak. Sve je pod kamerama, ključem i daljinskim upravljanjem kapijama za dvorište. Opet će kolege bajkeri shvatiti o čemu pričam. Nakon par stotina kilometara napora i kiše ali i uživanja, najviše volimo da su motori na sigurnom i da smo ostatak noći opušteni.

Dunavska tura11-min

Moram ovdje dodati neplanirane troškove na ime penala od 5€ zbog kašnjenja prilikom ulaska u smeštaj. Bio bi nešto veći da smo još kasnili. To nije bilo navedeno u booking ugovoru. No, nema nazad. Plaćaj, parkiraj, preuzmi ključeve i ulazi u smeštaj! 🙂 Eto dodatne teme za zezanje i smeh! 🙂

Rezime dana: 340 km, 11 sati vožnje, 8 sati pod kišom, sjajan smeštaj, noćenje 60€ za 4osobe.

3. dan, Brno – Bratislava – Budimpešta

Jutro počinjemo kafom u apartmanima. Još po neka provera da li je sve suvo i spremno za današnje korištenje. Nebo obećava lep dan za vožnju. Ali nakon jučerašnjeg, ništa nas više neće i ne može iznenaditi.

Dunavska tura12-min

Odvajamo par minuta da malo prošetamo centrom grada a potom nas navigacija odvozi na auto put ka Bratislavi.

Dunavska tura13-min

Lep centar grada. Lep grad uopšte. Brno je industrijski centar koji nas je sve iznenadio svojom prostranošću i urednošću. Na žalost, nemamo previše vremena za razgledanje.

Dunavska tura14-min

Interesantna prodavnica u centru Brna, Army shop 🙂

Dunavska tura15-min

Opuštajuća vožnja autoputem u trajanju od sat vremena i prva pauza. Pa mi smo i danas gladni! 🙂 Ni trenutka se nismo dvoumili da usputno javno stajalište/odmorište bude lokacija za doručak. Zašto? Pa ovo na sve drugo liči samo ne na naša odmorišta. Radnik čistoće je tu, trava pokošena, česme ispravne, smeća nigde na vidiku, mirisi prirode a ne kanalizacije i otpada. Sto i klupe čiste. Naprosto iznenadjujuće sve. Uživamo u sat vremena pauze uz delicije koje su u bisagama i koferima.

Dunavska tura16-min

Nastavljamo dalje. Povremeni pogledi u nebo vraćaju kišno raspoloženje. Na prvu naznaku kiše stajemo. Opremu na sebe. Ne grešimo nikad. Na par minuta dalje uvjek je već neki prolom oblaka ili još štogod gore. No, auto put je i dalje pred nama pa se može lepo voziti.

Dunavska tura17-min

Moram napomenuti na ono što na našim putevima skoro nikako da osetim ili doživim. Poštovanje bajkera i ustupanje prava prolaska kao i pravljenje mjesta u saobraćajnim gužvama koje su zbog povremenih radova na putu bile kilometrima dugačke. Nepregledne su kolone šlepera na ovom pravcu. Svih registarskih tablica. Za naše prilike ne zamisliva saobraćajna frekvencija.

Dunavska tura18-min

Pred Bratislavom koristimo navigaciju kako bi smo bez lutanja uplovili u ovaj veliki grad. Naš cilj je bio Bratislavsky hrad. Stara tvrdjava koja je u skoro idealnom stanju. Mislim da su čak i neke vladine institucije u njoj, pored muzeja.

Dunavska tura19-min

Nema tu baš nekog prostora za parkiranje pored. Svaki metar je iskorišten u turističke svrhe ili je zatvoren za korištenje zbog blizine Slovačke Narodne Rade (Narodne skupštine Slovačke).

Dunavska tura20

Podzemna garaža je pravo rešenje. Obilazimo park ove tvrdjave i dolazimo na sjajan vidikovac odakle puca pogled na novi dio grada Bratislave.

Dunavska tura21

Koristimo lepo sunčano vreme i uživamo u kafi i osvježenju u restoranu Parlament.

Dunavska tura22

Produžavamo dalje. Pred nama je još jedna lepa deonica do Budimpešte. Navigacija pomaže da nadjemo pravi put. Dosipanje goriva obavezno. Nije dobro ovde ostati bez goriva. Pumpe na autoputu nisu baš česte kao kod nas. Dobra stvar je to što na znaku za skretanje za pumpu stoji i napomena koliko još imate do sledeće, ako ovu propustite! Tako da sa motorima i rezervoarima od 20-tak litara nema kockanja i preračunavanja 🙂

Granice izmedju Slovačke i Madjarske skoro da ni nema. Obzirom da smo na autoputu odlučujemo uzeti vinjete i to radimo na nekadašnjem graničnom prelazu koji sad ima samo svrhu odmorišta i kupovine vinjeta.

Ulazimo u Budimpeštu. Prvi veću tržni centar je naš. Valja se opslkrbiti zalihama za večeras a prije ulaska u smeštaj.

Dunavska tura23

Kakav bi to bio završetak dana a da nas kiša (pljusak), ali baš lepo opere. Stojimo parkirani u ulici gde je naš smeštaj, čekamo vlasnika da dodje sa ključevima, a svaki automobil koji prodje kraj nas i naših motora ostavi vodenu zavjesu na njima i na našoj opremi. Nema tu nekih velikih pardona i pažnje. Svako po nevremenu gleda samo sebe, a mi gledamo sa koje će strane vlasnik doći.

Smeštamo motore u javnu garažu. Prilično skupa usluga. 2 motora na jendom parkirnom mestu u garaži, ceo dan koštaju 22€. Jeftiniji je smeštaj u Flow appartmentza nas nego za motore! 🙂 Mali i dobro opremljeni app sa sobom na spratu. Obzirom da se nalazi u strogom centru Budimpešte može biti svakako za preporuku.

Posle večere ova žedna bratija bi popila po ladno pivo koje je nabavljeno u marketu. E tu se, rodjaci moji, javlja jedan vrlo veliki problem! Greškom sam u korpu stavio dva paketa, misleći da će nam biti dosta za večeras. No ne videh, svo pivo je bilo bezalkoholno! Kukuuuuu 🙂

Nema druge, nego nakon večere malo prošetati i sesti u neki od lokalnih barova i degustirati dobar točenac!

Rezime dana: 330 km, skoro sve auto put, sjajna pauza u Bratislavi, kiša opet, garaža u Bratislavi 9€ za svaki motor, smeštaj 40€ za 4 osobe i 44€ za 4 motora, vinjeta za Madjarsku, desetodnevna, 6€.

4. dan, Budimpešta – Temišvar

Sunce nas budi i raspoloženje je odmah na nivou! Cilj nam je proći kroz centar Budimpešte i svratiti do Citadele. Verujemo da ćemo imati prilike da napravimo nekoliko dobrih fotografija i zabeležiti štogod interesantno. Citadela, parking pored, sve je puno autobusa, motocikala, automobila, turista. Imamo osećaj da ko god je na kratko navratio do ovog lepog grada na Dunavu, navratio je i tu.

Dunavska tura24

Nastavljamo dalje put Segedina i Arada. Ne treba ni da Vam ponavljam da su kišni oblaci ponovo bili razlog za oblačenje zaštitne opreme 🙂 Mi jednostavno nismo naučili voziti po suncu 🙂 No, nije to baš toliko strašno! Naprotiv, uveseljava. Našli smo u tome temu za zezanje i smeh i traženje boljeg raspoloženja 🙂

Dunavska tura25

Putem ka Segedinu vrlo gust saobraćaj. Opet nam je na umu misao, kako se sav teretni transport Evrope odvija ovim autoputem. Bezbroj je šlepera. Povremeno po neki saobraćajni zastoj i lagano provlačenje izmedju kolona. Oduševljava nas odnos svih drugih vozača prema nama koji pokušavamo da se nesmetano provučemo napred. Naravno, do jednog momenta!!! 🙁 Pogadjate, radi se o Passatu BG tablica! Ne pada mu na pamet da se malo pomeri iako se kreće brzinom pešaka, svestan da ne može proći dalje, vidi nas u retrovizoru ali ne trza ni malim prstom 🙂

Prednost bajka je u tome što ga možemo zaobići i sa druge strane. No, zajednički komentar kad smo sišli sa motora na sledećoj pauzi je bio: “Jesi primetio odakle mu je reg tablica?” Tužno, priznaćete.

Dunavska tura26

Dolazimo na madjarsko-rumunsku granicu. Nalazi se na auto putu sa velikim proširenjem. U istom kontejneru nalaze se i madjarski i rumunski granični policajac. Pasoška kontrola je obavezna. Traje vrlo kratko. Produžavamo dalje ka Aradu. Put je sjajan ali i blizina cilja nas vuče da malo ubrzamo. Arad je jedan od većih gradova Rumunije, no u centru se zadržavamo samo kratko. Temišvar je naš današnji cilj.

Naravno, navigacija pomaže da naš smeštaj nadjemo od prve. Radi se o Pansionu Doria u predgradju Temišvara. Domaćin nas dočekuje ispred Pansiona i pomaže da motore parkiramo u dvorište. Sobe odlične, smeštaj za svaku preporuku.

Dunavska tura27

Za oko mi zapinje prodavnica tačno preko puta Pansiona. Frižider pun a mi žedni. Danas više neće biti vožnje. Brzinsko osvežavanje u sobama i pravac prodavnica na ledeno Ursus pivo! 🙂 Šta još napaćenoj bajkerskoj duši treba nakon nekoliko stotina kilometara sunca i kiše? Samo ladno pivo. Na večeru ćemo nešto kasnije 🙂

Dunavska tura28

Na preporuku taksiste odlazimo u Etno kuću Dinar. Na prvi pogled, sve mi se tu učinilo vrlo poznatim. Kao da sam već bio. Djelimično tačno. Isti vlasnik ima sličan restoran i u Vršcu, sve je u istom etno fazonu, osim što je ovo u predgradju Temišvara. Odlična hrana, sjajna usluga, muzika iz naših folk područja, rakija domaća i pivo domaće 🙂 U svakom slučaju, sjajno okruženje za dobro uživanje u svim čulima. Preporuka. Posle večere, nepunih 2 km peške nazad do smeštaja. Valja ovu silnu i ukusnu hranu svariti radi mirnog sna 🙂

Dunavska tura29

Proći pored “hrama piva” a ne slikati se? Nema šanse! 🙂

Rezime dana: 300 km autoputa, još jedna dobra vožnja, smeštaj 56€ za četiri osobe.

5. dan, skitanje po Temišvaru

Ovaj dan smo odlučili smanjiti vožnju na najnužnije relacije i to samo po gradu.

Jutro počinje kafom u već poznatoj “prodavnici”. Automat za kafu, “kuva” odličnu kafu svih vrsta. Zavisno od setingsa koji podesite. Zaista, nismo ljubitelji baš kafe iz automata, ali ova je bila odlična. Sjedamo na motore i pravac centar grada.

Dunavska tura30

Plan je doručkovati štogod a potom šetnja gradom. Preporuku već odavno imamo a to je Pub Yugo. Komplikaciju oko parkiranja motora rješavamo na trotoaru Pub. Nalazimo baštu. Morate imati u vidu da u ovom djelu Evrope koju smo pregazili zadnjih dana pušenje u zatvorenim prostorijama je strogo zabranjeno a naši pušači ne mogu bez svojih aditiva. Dolazi konobarica i mi sad nešto izvoljevamo… kajgana ovo kajgana ono… Žena nas gleda i ladno: ovo je bre srpski nacionalni restoran, kakve bre kajgane?! 🙂 Ajd preporučite nam onda Vi nešto. Naravno, preporuka je Yugo pljeskavica. Verujte nam na riječ, to nije bio doručak, nego vrlo obilan ručak! 🙂

Dunavska tura31

Čuj kajgana! Smejali smo se tome ceo dan! 🙂

Verujem da je to praska ovog Puba ili možda smo im bili interesantni, na kraju obroka kafa je na račun domaćina 🙂

Dunavska tura32

Zamolimo da ostavimo motore kod njih i ostatak dana smo proveli u lepoj šetnji i kuliranju po centru grada. Verujete li da kiše nema? 🙂 Da, napokon! 🙂

Dunavska tura33

Vraćamo se pred veče u smeštaj i uz ledeno pivo Timisoreana iz prodavničkog frižidera pada dogovor da idemo u lokalno istoimenu pivnicu. Opet po preporuci taksiste. Treba li u njih sumnjati? 🙂

Timis regija po kojoj i Temišvar nosi ime opredjeljujuće je bilo i za lokalnu a veliku pivnicu. Restoran u sklopu pivnice odličan. Hrana vrhunska. Recimo, kako i dolikuje takvoj lokaciji. Pivo se pije iz litarskih krigli. Što reče neko, kao da smo došli u teretanu a ne na večeru 🙂

Dunavska tura34

Lep završetak dana u sjajnom raspoloženju. Hrana i usluga za preporuku. Šro reče Nedo, Menu im je ko enciklopedija. Ima da se nalistaš dok dodješ do kraja! 🙂

Rezime dana: max 10 km, odlično druženje i šetnja gradom, opuštanje i uživanje. Smeštaj 56€ za četiri osobe.

6. dan, Temišvar – Srpska crnja – Čestereg – Novi sad – Šid

Današnja vožnja nije nešto previše zahtjevna. Pred nama je nekih 250 km do Šida ali imamo mi tu i nekih planiranih pauza. Naime, glavni krivac za prvu pauzu u Srpskoj Crnji je naš drugar Miha Lukač. Odavno mi krojimo planove da se vidimo i naše putovanje ovim krajem bio je za to idealna prilika.

Dunavska tura35

Ovaj momak nas čeka na graničnom prelazu iz Rumunije u Srbiju. Bratski pozdrav nas dvojice rekonvalescenata i ostale družine i komanda pada, “Pratite me”.

Na par kilometara vožnje ulazimo u Srpsku Crnju a tamo sjajan doček. Bratski zagrljaji naših domaćina MK Kumovi i njihovih komšija MK Ki Riders iz Kikinde. Čašica rakije za dobrodošlicu, veliki broj bajkera koji su tu sa svojim lepšim polovinama, puna trpeza hrane, ledeno Zaječarsko pivo i osmesi uz puno priče.

Dunavska tura36

Tu se priče prepliću. Planiraju se putevi, analiziraju do sadašnji kilometri, razmjenjuju informacije o zajedničkim prijateljima, odlična i prava prijateljska atmosfera. Ko zna do kad bi ovo potrajalo da mi ne moramo…. Dobro, ništa se ne mora, ali smo planirali večeras do Šida na moto skup.

Dunavska tura37

Pade predlog da obidjemo spomen obilježje, rodnu kuću Djure Jakšića. Takav prijedlog se ne odbija. Na par minuta šetnje ljubazni kustos ove muzejske postavke dočekuje nas toplom dobrodošlicom i provodi nas kroz ovaj prostor uz sva dodatna objašnjenja. Družeći se sa ovim divnim ljudima shvatio sam iz njihove priče koliko vole i poštuju svoju tradiciju i sa koliko ljubavi govore o svom kraju. Onako, sedeći i razmišljajući, prodje mi misao da će ovakvih susreta biti još!

Dunavska tura38

Ne bi domaćini da mi idemo, nude nas da ostajemo još ali uz dužno poštovanje “odbijamo” kafu, sjedamo na naše motore i pravac ka zapadu.

Nakon desetak minuta vožnje oblaci, možda i pun stomak delicija, pritisak pada, dogovaramo se signalima da nam treba kafa. Krijem ja u rukavu još jedan poziv našeg druga Nevenka Brkića da navratimo kod njega u njegov Bife “Kod Prikija”.

Dunavska tura39

Nevenko je tu negde u blizini. Svadbuje. No, na kratko napušta svatovsko veselje i dolazi da se malo družimo i ispričamo. Odlična lokacija u centru Česterega sa baštom u prirodnoj hladovini a domaćin kao i mi oduševljeni novim poznanstvom i kratkim druženjem.

Dunavska tura40

Parkiramo motore a oko nas mnogo poznatih lica. Ova dva “matorca” odmah u neku ozbiljnu priču 🙂

Dunavska tura41

Eto znao sam da ćete odmah reći: Ovi momci samo jedu, nije njima ni teško! Neka Vam bude! Nije nama teško! U pravu ste. Sa prijateljima nikad i ništa nije teško. Nego ovi domaćini imaju neke čudne običaje da nas sa daleka puta toplo i srdačno dočekaju, nahrane, ugoste… Takvi su neki čudni ti običaji.

Ovako druženje se produžava duboko u noć. Tu smo sreli i našu braću iz MK Škorpioni, Laktaši. I kako drugačije nego za isti sto! 🙂

Rezime dana, 250 km, više sjedenja za stolom nego vožnje, vrhunsko raspoloženje u odličnom druženju. smeštaj free! Hvala Deda Tisa! 😉

7. dan, pravac kućama.

Zbog raznih privatnih planova, ekipa se malo razdvaja. Naime, ja bih već večeras trebao za Beograd pa nakon jutarnje kafe pravim brzi skok preko Vinkovaca i Županje na Orašje i onda kući. Prtljag za porodično putovanje već spreman. Kratko osvježenje, promjena dokumenata i putne torbe, ključevi od Škode u džepu i već oko 16 h napuštam Banja Luku. Nakon oko 300 km na motoru još oko 350 km za volanom 🙂 Izlazeći iz grada srećem moje drugare koji tek pristižu kući.

Bilo je to predivnih 7 dana. Prešli smo oko 1800 km. Obišli 7 zemalja. Dobro, ni oni kišni dani i kilometri se ne pamte po lošem. Jednostavno, kako to nadjoh kod mog druga Dejana Tasića: “Life is not about waiting for the storm to pass. It’s about learning to ride in the rain! Potpisujem. Ova dobra ekipa se dobro provela, lepo provozala, družila, obišla nekoliko interesantnih gradova, ostvarila jedan od svojih snova a to je provozati Dunavsku turu i već planira neka nova putovanja i ciljeve.

Autor: Darko Savić, kapetan,

Preuzeto sa : www.kapetan.biz

 

IMATE ZANIMLJIV PUTOPIS

Pošaljite nam ga putem mail-a ili nam pošaljite link ukoliko ste ga već negde objavili !

Putopis – Noćni Vukovi, Iron Bridge, Prilep, Grčka, Albanija, JUNI 2018

DARKO SAVIC

Darko Savić, kapetan

Putopis je vlasništvo putopisca. Tekst, foto i video materijal je autorsko delo. Navedeni putopis je odobren od strane autora i prenešen u potpunosti bez promene sadržaja.

Sredina godine, tačnije sredina juna odavno je u kalendaru našeg kluba stavljena kao dan polaska na klupsku vožnju. Ove godine plan je obići Srbiju, otići u goste braći u Makedoniju, malo se kupati na Lefkadi i preko Valone i Trebinja vratiti se kući.

Turneja traje 9, ali za neke i 10 dana. Karta pokazuje približno ovaj itinerer.

kapetan1-min

Ovo putovanje ima više ciljeva. Obavezno obići dva moto skupa u Srbiji, a to su Ada ciganlija u BG, 10. moto skup Noćnih vukova i Ćuprija, MK Iron bridge. Pozvani smo u goste kod drugara u Prilep za šta odvajamo dva dana. Potom kupanje na Jonskom moru, Lefkada te u par dana vratiti se kući preko Valone i Trebinja. Grupa za put je menjala brojno stanje iz dana u dan i na kraju je činila 12 odavno poznatih drugara. Od toga 10 su članovi MK Istok (Lija, Suzuki GSX 1400; Mrva, Suzuki GSX 1400; Bole, Honda CBR 1300; Gaja, Honda CBR 1300; Igor, Suzuki GSX 1400; Nedo, BMW R1200GS; zBor, Yamaha MT 09 Tracer; Nidžo, Kawasaki Z 1000; Škora, Suzuki B King; ja na mom BMW R1150R i dva prijatelja kluba, Goran Šućur i Mario Milošević, oba na BMW R1200GS. Priznaćete, podosta upregnute snage.

Kao što to uvjek biva, neki su spremni danima pre polaska a neki noć pred polazak pripremaju motor i rade servis. Tako da njihov polazak je krajnje neizvestan, mada svi znamo da će krenuti, bez dileme.

Klimatski faktor u najavi vrlo nestabilan. Kiša i nevreme. To nas ne dotiče. Na to ne možemo uticati. Skupljamo pozitivnu energiju, dogovaramo detalje, padaju predlozi šta i kako obići i posjetiti, finaliziraju se rezervacije smeštaja, razmjenjuje potrebna zaštitna oprema i kompletira najnužniji alat i nešto rezervnih djelova koji mogu zatrebati ukoliko … 🙂

0. dan, petak, 15.06.18.

Sa pravom ovaj datum nazivamo nulti dan. Dio ekipe kreće za Beograd. Prvi cilj. Naša braća MK Noćni Vukovi organizuju moto skup u povodu 10 godina postojanja. No, ovaj skup je i humanitarnog karaktera te našim skromnim djelom želimo doprinijeti ukupnoj akciji prikupljanja sredstava za njihove humanitarne aktivnosti.

kapetan2-min

Naša petočlana ekipa završava svoju dnevnu vožnju na Adi Ciganliji u odličnom društvu i još boljoj prazničnoj atmosferi. Kiša nije mogla pokvariti ovakav dogadjaj. Putovalo se ipak autoputem jer po lošim uslovima za vožnju, autoput je najbolja solucija.

kapetan3-min

1. dan, subota, 16.06.18.

Ovaj dan ubrajamo u prvi dan putovanja, obzirom da je to dan u kojem putuje cjela ekipa. Prethodnica će se iz Beograda “spustiti” do Ćuprije a ostatak ekipe podjeljen u dvije grupe iskombinovaće neku rutu kojom će koristiti najmanje autoput kad god je to moguće zbog kiše.

kapetan4-min

Za ove “beogradjane” nije važila ni stara vojnička deviza “Kartu čitaj a seljaka pitaj”. Uputivši se ka jugu, tj. Šumadiji od jednom im se “ukazao” putokaz za Novi sad. Oće rodjaci moji, navigacija da navede na pogrešan put. 🙂 Samo svevišnji zna kako su se usmjerili prema Oplencu i pred kraj dana došli do Knića. Knić smo odredili kao tačku okupljanja cjele grupe i zajedničku vožnju do Ćuprije.

kapetan5-min

Moj dio ekipe je Hrvatsku pregazio autoputem a onda smo se kod Srem. Mitrovice odvojili za Šabac, pa preko Uba izbili na Lajkovačku prugu i Ibarskom magistralom preko Gruže prosto uplovili u Knić. Koliko smo puta svlačili i oblačili kišna odjela, nije za neku bajnu statistiku. To je postala rutina 🙂

kapetan6-min

U ovom sastavu proći Knić i kultnu kafanu “Ko to tamo peva?” nije moguće. Javljamo se Milošu i Djordju i fešta počinje 🙂 Restoran Gružansko jezero je mjesto za dobru klopu. Naravno, preporuka domaćina.

kapetan7-min

U “Ko to tamo peva?” lagano pristižu i “novosadjani” ali i ona zadnja dvojka koja je radila trkaći seting na Boletovoj Hondi, sve do duboko u noć pre polaska.

kapetan8-min

kapetan9-min

Ne rado napuštamo odlično društvo naših domaćina i gazimo ka Ćupriji. Prijava na moto skup.

kapetan10-min

Već sa kapije se počinjemo pozdravljati sa našim starim drugarima i saputnicima. MK Iron Bridge ima odličnu lokaciju za svoj moto skup. Pored mosta a uz Moravu. Mora se priznati, odlično iskorišten prostor. Muzika vrhunska, pivo ohladjeno (raznih vrsta), drugari na sve strane, sjajna atmosfera.

kapetan11-min

Pece, Kire, Mende su tu. I naravno, the night is young! 🙂

Od nekud iz mraka iskoči i Caki! 🙂

kapetan12-min

Uvjek u dobrom društvu, a tu je i naš brat iz Slavonskog broda, Željko Brnić – Rodjak. Veliki putnik, prijatelj i bajker.

Rezime prethodna dva dana: Predjeno oko 560 km, vrlo loši uslovi za vožnju, sjajna druženja, smeštaj u Restoranu Stara Čaršija u Ćupriji, 10€ po osobi.

2. dan, nedelja 17.06.18.

Kad je noć mlada, jutro prerano dolazi. Svi bi mi još koji sat u krevetu dremali, ali put zove. Dogovor je oko 9 krenuti iz Ćuprije. Kolonu vode Pece i Kire. Oni znaju detalje puta. Eh sad… Uvek jutrom počinju problemi. Neko traži ključ od motora, neko jaknu, neko motor a neko Mrvu.

Za one koji ne znaju matematiku, to je jednačina za “premnogo” nepoznatih. 🙂

Ipak, polazimo oko 11 sati i već na izlasku iz Ćuprije gubimo kontinuitet kolone. Ta činjenica će inače, biti i konstanta ovog putovanja. Kako god krenuli, doći ćemo na cilj, doduše, ko zna kojim putevima Gospodnjim.

kapetan14-min

Prva pauza je u Predejanima. Čim parkirate motor zaskočiće vas ulični prodavci originalni RauBau naočala ispod cjene od po 20 ali i po 15€. Jednostavno ih se ne možete rješiti. Mislim da nema nikog iz naše grupe da nije kupio jedne do pet “rejbanki” ili “polarizatorki”. Moram priznati da je cjena istih pred naš polazak drastično pala na 5€. Sad smo u potpunosti pripremljeni za more i jako sunce. 🙂

kapetan15-min

Kratko okrepljenje i nastavljamo ka Vranju. Tu se isključujemo sa brze ceste jer je Manastir Prohor Pčinjski naša sledeća stanica. Na skretanju za Prohor Predrag Stoilković parkirao je motore kao znak zaustavljanja. Ma ne kontamo mi to. Produžavamo. U nekom momentu u retrovizor mi se upucava motor. Čovek vozi bez kacige! 🙂 Pokazuje nam žuti karton i vraća nas na polazni položaj. I tu se kolona sastavlja uz hladnu coca colu i osveženje, potom produžavamo predvodjeni Predragom sve do Man. Prohor Pčinjski.

kapetan16-min

Fascinanti prizori prirode. Opuštajuća vožnja.

kapetan17-min

kapetan18-min

Stiže i Goran Ristić. Mnogo emocija.

kapetan19-min

Obilazimo manastir. Palimo svijeće. Cjelivamo svetinju. Vidim i suze na licima nekih dečaka.

kapetan20-min

Meni je puno srce što sam uspeo kolonu usmjeriti na jedno ovako lepo i sveto mesto.

kapetan21-min

Ako Vas put nanese u ovaj kraj, priuštite sebi to zadovoljstvo i obidjite ovu veliku svetinju Pčinjskog kraja.

Slike za rastanak, dogovori o sledećem vidjenju, bratski zagrljaj i nastavljamo preko graničnog prelaza Prohor Pčinjski, Kokino, Kumanovo… sve do Veleskog jezera.

kapetan22-min

Velesko jezero je prelepa veštačka tvorevina sa odličnim hotelom Romantik i svim potrebnim rekvizitima za uživanje na terasi, obali i vodi. Baš prijatna i opuštajuća pauza.

kapetan23-min

Pogled na nebo ka jugu, onespokojava.

Putem ka jugu srećemo i našu prijateljicu Annu Grechishkinu. Lagano ona, na svom KTM-u gazi kilometre! 🙂

U Gradskom skrećemo ka Prilepu. Počinje kiša. Stajemo na neku pumpu da se opremimo. Djon Vejn odlazi napred da izvidi stanje i vraća se sa informacijom da je put blokiran zbog prevrnutog kamiona. Nema nam druge nego nazad pa na Kavadarce. Eto, neplanirano obilazimo i Tikvešku regiju! 🙂 Ponovo smo izašli na put za Prilep i još jedan šleper je pored puta. Ali ovog puta je prohodno, uz opomenu domaćina i policije da budemo krajnje oprezni. Velika kiša nanosi ogromne količine blata u kolotrage a kad ste na dva točka, blato ume biti gore od leda. Ne zovu ovaj put bez razloga “Put smrti”. Brzinom ne većom od 30 km/h prelazimo Pletvar. Motori su blatnjavi, mi takodje ali najveći je problem vizir. Nedovoljno kiše da ih sapere, previše blata u vazduhu a svaki pokret rukom preko vizira napravi još veći problem. Sa olakšanjem očekujemo svako mimoilaženje, ako ni zbog čega a ono zbog vode kojom nas zaprskaju i operu vizir! 🙂

Stižemo sa mrakom u Prilep. Kiše više nema. Na ulazu nas dočekuje cjela delegacija. Tu su Aleksandar Atanasovski, Robert Naumovski, Vlatko Šiškoski takodje. Došli momci da nas pozdrave i dočekaju.

kapetan24-min

Idemo u smeštaj, presvlačenje i pravac Mendeova vikendica.

kapetan25-min

Možete me ubiti sad, ali nema šanse da bih ja sad našao put do nje. No, kad stignete u to lepo dvorište, sve je tu. Voćnjak, vinograd, terasa sa pogledom na Prilep i Kraljeve kule, borova šuma iza, a i jezero je na nekih 5 minta hoda.

kapetan26-min

E tu počinje pravi r’n’r. Na brzinu nameštamo stolove, stolice i klupe, ozvučenje. Ledena Žolta već je na stolu.

kapetan27-min

Društvo se lagano uvećava. Hrana stiže a salata je već pojedena! Toliko dobrog raspoloženja i pozitivne energije odavno nisam osetio. Domaćini su učinili sve da nam bude dobro. Ne dobro, nego savršeno.

kapetan28-min

Ova žurka traje do zore. Pjesma pjesmu stiže. Smjeh i šale ne prestaju. Sa nama su i Ivan Jelić, Saša Budža Stanković i Dejan Arizanović iz Ćuprije. Toliko dobrog raspoloženja i pozitivne energije nećete često naći, rodjaci moji! Puno srce svima.

kapetan29-min

Zbog zaštite Vaših kardio i nervnih sistema, audio zapisi nisu dostupni. Imamo razumjevanja prema čitaocima 🙂

Ovom prilikom želim da se posebno zahvalim svim našim domaćinima u Prilepu i Makedonskom brodu. Pece Dejanoski, Djon Vejn od milja zvani Kire, Aleksandar Atanasovski, Mende Gorgioski, Goran Nikoloski, Dragan Dimoski, g-din Zdravko kao i svim drugiima koje sam moguće preskočio a na svoj način su nam pružili sjajno gostoprimstvo.

Lepe su zore u Vašem kraju, braćo naša.

Rezime dana: Predjeno oko 400 km, uživali i po suncu i po kiši. Žurka do jutra. Savršen dan. Za poželeti!

3. dan, ponedeljak 18.06.18.

Obzirom da smo zoru dočekali budni, spavanje se malo oteglo!

Neko je skoknuo do prve perionice da opere motor, neko do kafića na razbudjivanje, neko krmelja u krevetu… Sve u svemu jedan pravi “raspašoj” i nedisciplina 🙂

kapetan30-min

kapetan31-min

Plan za danas je da se nakon skitnje gradom odvezemo do našeg druga Dragana Dimovskog u Makedonski brod. On je poželeo da nas provede malo svojim krajem i ugosti na ručku. Put od Prilepa do M. Broda, skoro pa idealan za vožnju. Stižemo kod Dragana i zastajemo na njegovoj terasi. Pogled sa terase je

kapetan32-min

Odatle idemo par kilometara dalje do pećine Pešna. Vrlo interesantna pauza.

kapetan33-min

Potom idemo severno niz Tresku i dolazimo do restorana Izvor. Predivan ambijent, čista i ledena voda, prirodno hladjeno pivo, riblji specijaliteti i najvažnije, opet dobro društvo. Izgleda da je ovo samo nastavak prethodne noći.

Neki ne vole pastrmku. Za njih meso. No, nas većina uzimamo specijalitet kuće. Pečena pastrmka u komadu i otvorena. Uz prateće sosove i prelive, bijaše to nešto najsladje slatkovodno što sam probao zadnjih godina.

kapetan34-min

Dragan Dimovski je naš domaćin na ovom ručku. Pije se Skopsko pivo. Degustiramo i procenjujemo da li je ili nije bolje od Zlaten dab! 🙂 Jednostavno, nama je prelepo i ne ide nam se nazad! 🙂 Dragan zove da se provozamo kroz Makedonski brod i popijemo kafu pre polaska za Prilep.

kapetan35-min

kapetan36-min

Kolona sa više od 15 motora pravi mali defile kroz M. Brod i pravimo kafe pauzu.

Ovde možete videti i kraći snimak prolaska ispred Draganove kuće na putu od Restorana Izvor ka Makedonskom brodu

I pretpostavićete… pripremamo se za kišni armagedon u najavi. Informacije do nas dolaze da je Prilep potopljen i da nevreme još traje. A nama je ići u tom pravcu. Oblačimo ko šta ima i ko šta može pa put Prilepa. Sa dubokim mrakom i po vrlo jakoj kiši ulazimo u grad. Lokalno stanovništvo ima jednu vrlo čudnu naviku. Voze sa samo jednim ispravnim svetlom na automobilu. Priznaćete, susresti se po olujnoj kiši sa takvim autom i nije baš neko preveliko veselje. Više liči na lutriju 🙂 No, i ovu noć svi smo pobjednici.

Noć završavamo u druženju u dve kafane. Makedonska kuća i Dve liri. Kako se ko i sa kim organizovao. Moje je zadovoljstvo bilo da tu noć upoznam Nedeljkovog profesora iz školskih dana, Milisav Svakaroski, sa kojim smo, u pratnji njegovog sina Tonija proveli lepih par sati u vrlo interesantnoj i emotivnoj priči i druženju.

kapetan37-min

Drugi dio ekipe imao je preča posla u Makedonskoj kući! 🙂

Rezime dana: Nekih max 80 km vožnje, smeštaj u privatnoj kući za 6€ po osobi/dan. Fantastičan dan.

4. dan, utorak, 19.06.18.

Kad momci znaju da je pred nama skoro 450 km vožnje, što po auto putu a više po planinama i magistralama, svi su po naredjenju pripremni u 08.00. Vojnički, nema šta. Naš drug Mario planira za Banja Luku a mi po planu, dalje.

Emotivan rastanak sa našim domaćinima. Pravac Bitola! Stiže nas i Djon Vejn negde pre Bitole, da se pozdravimo. Točenje goriva pre granice i prelazak u Grčku.

Biramo put ka Florinu i Kastoriji. Naravno, ne želimo autoput i lepo zabasamo u vrhove Pinda. Ne znam tačno koje su to visine, ali vozili smo pored ski staza, kroz rezervate šumske, medvedje nastambe, pored neke zabranjene zone gde je neko iz magle (oblaka) vikao “no photo, no photo”

kapetan38-min

a onda nekih više od 10-tak km niz brdo sa ugašenim motorima. Ljudi, benzin u Grčkoj je preko 1,6€ i štednja se podrazumeva!

kapetan39-min

Glad nas hvata pre Kastorije i

kapetan40-min

cjelokupna ekipa se okuplja na samom jezeru gde pijemo kafu i čekamo da nam se omleti spreme u etapama. (Po tri porcije) Shvatili smo da ovaj restoran ima samo jedan tiganj ili samo jedan šporet. Za jaja se nismo raspitivali. Valjda su imali na zalihama! 🙂

kapetan41

Raspoloženje raste. U Grčkoj smo, danas bi trebalo biti sunčano a i kupanje je u planu. Doduše, do Lefkade je nešto oko 300 km i svašta može da se promeni.

kapetan42

Nastavljamo dalje. Pravac Jug. U našem sastavu je i jedna grupa dečaka koji planiraju da malo odstupe od našeg pravca i obidju Meteore. Logično. Blizu smo tih vjerskih spomenika i greh je protrčati a ne obići ih. Posebno za one momke koji nikad do sada nisu bili tamo.

Na samo 20 km od Kastorije na odlično autoputu vremenska situacija se drastično menja. Ulećemo u oblak i oprema je za par minuta na nama. Tako pod naizmeničnom kišom i vetrom prolazimo Grevenu, Metsovo, skretanje za Meteore i stižemo u Ioanninu. Dve naplate putarina su za nama. Motociklisti u Grčkoj plaćaju manju cijenu putarine od I kategorije vozila. Možda nisam precizan, ali sigurno za 50% jeftinije.

U Ioannini se isključujemo sa autoputa i preferiramo stari magistralni put pored Arte i Preveze ka Lefkadi. Iako je to stari magistralni put, u odličnom je stanju. Asfalt i pored više godina korištenja odlično drži i pruža priliku za prijatnu i nešto bržu vožnju. Napokon postaje prilično toplije i neophodno je skinuti kišna odjela.

kapetan43

Pauzu pravim i sipam gorivo na pola puta izmedju Arte i Preveze. Godi napokon malo viša temperatura i obilje sunca. Ipak, lepše se i znojiti nego boriti sa vetrom i kišom.

Na putu do Lefkade očekujte i tunel pod morem. Zapamtio sam cijenu, 0,70€ za motocikl. A samo desetinu kilometara dalje ste već na pokretnom mostu/trajektu koji Lefkadu spaja sa kopnom.

Naš smeštaj, Villa Maria u Ag. Ioannis nije teško naći. Jedina plava kuća u moru drugih hotela i pansiona na samo 200 m vazdzušne linije od prelepe obale. Preuzimam ključeve i očekujem ostatak ekipe. Sobe odlične, smeštaj poseduje sve što vam treba za udobno letovanje a ja već osećam da će narednih tri dana biti sjajno.

kapetan44

U nepunih pola sata kompletna ekipa je stigla i već je na plaži. Temperatura mora savršena a čini mi se i da je bila ledena, nama to ne bi smetalo. Nakon Pinda, oblaka, vetra i kiše, more je … 🙂

kapetan45

Razišli smo se po Lefkasu u potrazi za dobrom hranom. Neko je našao i riblji restoran a neko na giros. Svako po svojim afinitetima. Ne sumnjajte da je izvšeno i detaljno zanavljanje rezervi u frižideru. Mythos i Alfa pivo se preferiraju. Gazda nam pravi društvo i mislim da su neki dočekali jutro u dvorištu uz priču i laganu muziku.

kapetan46

Nakon svega motori parkirani i noć može da počne 🙂

kapetan47

Rezime dana: Nekih 430 km oblaka, oluje, kiše, vetra i sunca. Smeštaj u Villa Maria po ceni od 15€ po osobi/dan.

5 i 6. dan, sreda (20) i četvrtak 21.06.18.

Ova dva dana obilježava pravo odmaranje. Tipovali smo nekoliko plaža i obilazili ih.

Prvo kafa na plaži …

kapetan48

pa onda negde na doručak … (naravno giros je najbolje rešenje)

kapetan49

Ag. Nikitas,

kapetan50

Porto Katsiki,

kapetan51

Kalamitsi, Nidri, Vasiliki.

kapetan52

kapetan53

Obzirom da imamo pravih kulinara u grupi nabavljamo prvoklasni sveže meso i ribu za roštilj, ugalj u velikim količinama, vino i pivo takodje (zar ste sumnjali?), pravimo Grčku salatu i čekamo mladje članove da se vrate sa kupanja i skitanja.

kapetan54-min

Ovaj smeštaj u svakom slučaju mogu preporučiti u potpunosti. Čistoća, lokacija, komfor, usluge, parking, dvorište, wifi… ne znam šta biste više željeli.

kapetan55-min

O kvalitetu spremljene hrane govore prazni tanjiri i komentari sitih kupača. Ishrana na ovaj način višestruko se isplati. Ipak je Grčka prilično skuplja zemlja od naših krajeva i svaka ušteda je dobro došla.

kapetan56-min

Rezime oba dana: Neznatna skitnja po ostrvu do 100 km. Vrijeme izmišljeno za zujanje i kupanje i uživanje na moru. Smeštaj već rečeno, Villa Maria po ceni od 15€ osoba/dan

7. dan, petak, 22.06.18.

Plaćanje računa, predaja ključeva, pakovanje opreme, jutarnja kafa na plaži i polazak ka Valoni. Danas nas očekuje oko 330 km odličnih puteva. Opet prolazimo tunelom ispod mora, bez autoputeva, koristimo kraću trasu preko Igoumenitse ka Sarande i preko Himare do Valone.

Nakon nešto više od 100 km pravimo pauzu u Igoumentsi. Odličan giros i ledena voda uz kafu je meni za ovu pauzu. Uživamo još malo i pravac Sarande.

kapetan57-min

Bez problema se prelazi granični prelaz Ćafa Bote. Neke radničke demonstracije na ulazu u Sarande izbjegavamo uz pomoć policije, desno ka Himari i prva pauza u restoranu Dardania. Godi pauza na zilion stepeni C. Jug Balkana pokazuje svoje pravo lice. Oprema je neophodna za vožnju ali kad bi nekako moglo bez, bilo bi lakše.

Put od Sarande do Valone vodi pored obale kroz mnoga sela i manja naselja. Jedno veće turističko naselje je Himara. Tu takodje pravimo pauzu uz komentar da bi ovo moglo biti neka sledeća destinacija za višednevni odmor.

kapetan58-min

Nakon Himare je Parku Kombtar (Nacionalni park) Ljogara. Koliko god ova trasa i relacija nije prilagodjena nekoj bržoj vožnji, serpentine i nacionalni park bih preporučio svakom bajkeru, da upišu u svoj plan. Popeti se sa 0 m n/m u oblake Ljogare je sjajan doživljaj. Asfalt za vožnju pogodan bajkerima. No, ne treba preterivati sa brzinom. Prioritet bi trebalo biti uživanje u sjajnom pogledu sa svake serpentine, vidikovca ili samog vrha Ljogare. Puno je dobrih pozicija za zajedničke fotografije i uspomene. Uživajte samo.

Vrlo lako nalazimo smeštaj u Valoni. Hotel Haris 2 nalazi se pored puta kojim ulazite u grad. Valona je grad hotela i turistički orjentisan grad. Da li treba da ponavljam da smo se odmah razbježali po kafićima i plažama.

kapetan59-min

Možda ću biti i dosadan sa informacijama koje nikom ne znače, ali ipak, evo nekih. Točeno pivo, veliko, 0,5l, Korca (vrlo dobro albansko pivo) iznosi 120 leka. 140 leka = 1€. Kafa za koju od prilike u celoj državi drže skoro isti, vrhunski kvalitet = 50 leka. Znači manje od 1 KM. Soba u hotelu košta 25€ (bilo da je dvokrevetna ili trokrevetna), tako da nas je smeštaj koštao od 8 do 12,5 € po osobi. Sobe vrlo komforne. Ipak, radi se o hotelu sa 3*.

Uživajući u lepoj večeri i noći uz pivo i pizzu, Nedo, Gaja i ja opet razmišljamo o tome kako bi bilo dobro doći na višednevno letovanje negde na plaže Albanije. Videćemo, kako stvari stoje, moguće posle našeg moto skupa da se manja ekipa organizuje i spusti do Valone ili Himare i opusti u uživanju na plažama Jadrana i Jonskog mora. Tu negde se mešaju vode dva mora!

kapetan60-min

Rezime dana: Nekih 330 km vožnje po sunčanom i vrlo toplom danu. Čisto uživanje nakon onih kišnih tura. Smeštaj u Hotelu Haris po ceni od 8 do 12,5€ po osobi.

8. dan, subota, 23.06.18.

Danas treba dobaciti do Trebinja. Najave vremena nisu bile baš optimistične. No, neko se ipak pobrinuo da odvezemo još jedan sjajan dan.

Nakon napuštanja hotela sjedosmo na obalu u jedan od rethih otvorenih kafea u to doba jutra. Razbudjivanje uz kafu i planiranje puta, pauza, doručak, sipanje goriva…

kapetan61-min

Put ka Trebinju već skoro svima potpuno poznat. Iz Valone Vas vodi nekih 30-tak km pravog autoputa, (bez naplate). Potom se nekih 15 km ispred Fiera i kroz Fier vraćamo na stari magistralni put koji je prilično opterećen. Tu treba biti vrlo oprezan i vožnju prilagoditi domaćinima. Oni umeju biti vrlo čudni u donošenju ishitrenih odluka u kretanju. No, nakon Fiera povratak na brzu cestu. Redaju se Lušnje, Rogozine, Kavaje pa Drač. Dio ekipe se uvlači u Drač a dio produžava obilaznicom do Rinasa. Ne ulazimo u Tiranu. Ukoliko niste planirali obilazak Tirane, uvek se potrudite da je izbegnete obilaznicom. Veliki je grad i izgubićete prilično vremena samo da bi prošli kroz grad.

Gaja i ja doručkujemo u Nord Park preko puta aerodroma Rinas. Lokaciju koju redovno posjećujem u mojim putovanjima ovom zemljom.

Sledeće okupljanje grupe je u Skadru. Točenje goriva na izlasku iz grada i pravac Podgorica. Albansku granicu prolazimo prilično brzo ali CG granica je svojevrsno usko grlo. Od granice do PG je sad potpuno povezana nova trasa i vožnja tim putem je čisto zadovoljstvo.

Negdje na ulazu u NK stajemo na kraće osveženje. Par motora je već na parkingu a onda nailazi Djole sa Milicom na svojoj Hondi. Prepoznao moj motor i staje. Lepo iznenadjenje i kratka priča uz kafu a onda i zajednička vožnja do Trebinja.

kapetan62-min

Nedo se u Draču odvaja i ide za Herceg novi a nas 10 nastavlja do Trebinja. Za 8 momaka je obezbjedjen smeštaj u stanu a Gaja i ja ćemo kod mene na vikendicu.

Obzirom da smo se u gradu razišli, dio ekipe je na večeru skoknuo na Tuli u Staru Hercegovinu a Gaja i ja na Mosko u Motel Konak. Gde god da odete nećete pogrešiti. Odlična hrana, dobra usluga je razlog zbog kojeg trebate doći i opustiti se. Veći dio ekipe noć završava u, sada već kultnom kafeu Underground

kapetan63-min

a nas dva “peznionera” imamo dobro društvo na terasi Konaka i posle pravac krevet.

kapetan64-min

Rezime dana: Iza nas oko 400 km sjajne vožnje. Dvije državne granice. Smeštaj u privatnom app po ceni od 10€ po čoveku.

9. dan, nedelja, 24.06.18.

Povratak kući. U najavi nekih 360 km. Vrijeme, kažu, lijepo. Idemo u više pravaca. Preko Popova polja, Berkovića ali i Nevesinja pa na Kupres ali i na Jablanicu. Šta bi drugo nego istraživali trase 🙂

kapetan65-min

Usput po neka kafa ili kolač.

Svi smo u našem Club House oko 17h.

Rezime cjelog puta: Predjenih pojedinačno oko 2850 km, pregazili smo 6 zemalja (HR, SRB, MK, GR, AL, CG), više kisnuli nego se znojili, posjetili dva moto skupa MK Noćni vukovi i MK Iron bridge, 2 eksera u gumi na parkingu.

Autor: Darko Savić, kapetan,

Preuzeto sa : www.kapetan.biz

 

IMATE ZANIMLJIV PUTOPIS

Pošaljite nam ga putem mail-a ili nam pošaljite link ukoliko ste ga već negde objavili !